22.11.2024. Ако је написала, свака јој час'. Нико мени није крив што сам уместо да читам и да нешто знам; састављао, ''вадио'' речи, гледао ''важне'' утакмице, преводио историјске изворе са руског до којих се теже долази - за своју душу, калемио ''по кућама '', резао воће, увежбавао ''Све бехара и све цвета'' на музичким пробама, уз комшију хармоникаша - у нашем ''бекстејџеру''... Па до дан-данас нисам прочитао нпр. Хазарски речник и Орвелову ''1984'' !? А надобудан, убрајам себе у тзв. интелектуалце?! Сад су јесењи дани. Тако једне јесени решим да до пролећа ишчитам Александра Тишму. Кад сам крајем зиме прочитао већи део његовог опуса, закључим да у ствари ја све време читам један те исти роман. Наредне јесени решим да преко зиме читам Достојевског, у оригиналу. Читам лако, уз малу помоћ речника или већ преведених дела, нашло се времена... Кад се саберем: за три лета и две зиме - прочитао сам, и то делимично, само два аутора! Претпостављам да су и друге колеге бивали или су још у овом процепу - читати или стварати?! Да не помињем праћење актуелне друштвене збиље, породичне обавезе... Испада, што сам прочитао, прочитао сам у гимназији и мало после. АЈ.
Suzana Mančić. Drugi deo ne znam za sada. :P
ОдговориИзбришиNeukrotivo srce
ОдговориИзбришиBravo, Aljoša. 😆
ОдговориИзбришиTako je Riza i Aljoša!
ОдговориИзбриши22.11.2024.
ОдговориИзбришиУ ''Енигматском речнику 14'', аутори АЈ и ДМ -
- НЕУКРОТИВО СРЦЕ : мексичка теленовела продукцијске куће Телевиса, снимана 2013. (шп. Corazón indomable).
Да ли је дотична раније снимила нешто на ту тему, а да ми нисмо нашли?!
АЈ.
Aco, to je naslov ljubavnog romana koji je navodno napisala Suzana Mančić.
ОдговориИзбришиАНАГРАМНИ ОСВРТ ГОРДАНЕ ЈОВАНОВИЋ ШАРИЋ
ОдговориИзбришиЗНА НАМ ЧАС УЋИ
у наш и ваш дом
и у свакој је кући
направила лом!
Решење: СУЗАНА МАНЧИЋ
У анаграмној бази има 16 анаграма о Сузани Манчић а овај Лукин је први пут објављен 2013.
Влашар
Ahahahahahaha. Pitam se zašto smo mi morali ovo uopšte da vidimo?
ОдговориИзбриши22.11.2024.
ОдговориИзбришиАко је написала, свака јој час'. Нико мени није крив што сам уместо да читам и да нешто знам; састављао, ''вадио'' речи, гледао ''важне'' утакмице, преводио историјске изворе са руског до којих се теже долази - за своју душу, калемио ''по кућама '', резао воће, увежбавао ''Све бехара и све цвета'' на музичким пробама, уз комшију хармоникаша - у нашем ''бекстејџеру''... Па до дан-данас нисам прочитао нпр. Хазарски речник и Орвелову ''1984'' !? А надобудан, убрајам себе у тзв. интелектуалце?! Сад су јесењи дани. Тако једне јесени решим да до пролећа ишчитам Александра Тишму. Кад сам крајем зиме прочитао већи део његовог опуса, закључим да у ствари ја све време читам један те исти роман. Наредне јесени решим да преко зиме читам Достојевског, у оригиналу. Читам лако, уз малу помоћ речника или већ преведених дела, нашло се времена... Кад се саберем: за три лета и две зиме - прочитао сам, и то делимично, само два аутора! Претпостављам да су и друге колеге бивали или су још у овом процепу - читати или стварати?! Да не помињем праћење актуелне друштвене збиље, породичне обавезе... Испада, што сам прочитао, прочитао сам у гимназији и мало после.
АЈ.