Piše se istorija srpske zagonetke, pa su hroničari stali pred jednom crkvenom odgonetkom. Naime, u pravoslavnom kalendaru oko belih poklada, na pedesetak dana od Vaskrsa, postoji zagonetna nedelja (zagonetni utorak, zagonetna subota i zagonetna nedelja). Zagonetne poklonike interesuje kada je vremenski crkveni kalendar uneo ove dane u svoj program, ko je to predložio i kako obrazložio.
Hroničar Luka Grđić Bjelotomić (1857–1918) u svojoj knjizi „Iz naroda a o narodu” o mesojeđu je zapisao:
„Mesojeđe traje od Božića do bijelih poklada (treća nedelja februara po novom odnosno prva nedelja marta po starom kalendaru). Uz mesojeđe su najveseliji dani u celoj godini: poslova domaćijeh malo, kuća puna, a noći duge. Mladež vesela, pa sve jedan drugoga na sijelo. Na sijelima se iskupe momci i djevojke, oženjeni i nevjeste, a bogme katkad i stari djedovi i babe, a mladež se zabavlja igrama i guslama. Tu ti se igra prstena u kape, prstena u ruke, mlinara, hadžija, lovaca, vuka, prave babu i curu i bog te samo pitao i kakvih igara nema.” Među tim igrama su i zagonetke. Zato nije ni čudo što je jedna nedelja u pravoslavnom kalendaru prozvana zagonetna nedelja.
Istoričar Stojan Novaković (1842–1915) zapisao je: „Za Srbiju ima još bliže određeno da se zagonetke obično zagoneću samo uz belu nedelju. Tada je u zagonetanju i šali dozvoljeno i slobodno reći, što je u svako drugo doba sramota.”
Verovatno je u crkvenim arhivima zabeleženo kada su zagonetni dani uneti u pravoslavni kalendar. Iz više razloga bi to trebalo da se odgonetne. Nije poznato da li kod nekih drugih naroda postoje ovi zagonetni običaji. Verovalo se da ko za vreme zagonetne nedelje ne zagoneta neće imati sreće tokom cele godine u obavljanju svakodnevnih poslova. Jer tokom zagonetne nedelje morali su se pokazati oštroumnost, dovitljivost, bistrina i tako steći kondicija za sve predstojeće životne zamke, smicalice i glavolomke.
Zašto ne bi crkva, uz pomoć Ministarstva kulture i, recimo, Turističkog saveza Srbije, ovu tradiciju zaštitila kao naš brend kod svetske organizacije. Kada bi se zagonetna nedelja osmislila, mogla bi da se dobije možda neka šira kulturna manifestacija koja bi privukla interesovanje i pažnju šire javnosti, pa i turista iz inostranstva.
Prilog: Dinko Knežević
ОдговориИзбришиPiše se istorija srpske zagonetke, pa su hroničari stali pred jednom crkvenom odgonetkom. Naime, u pravoslavnom kalendaru oko belih poklada, na pedesetak dana od Vaskrsa, postoji zagonetna nedelja (zagonetni utorak, zagonetna subota i zagonetna nedelja). Zagonetne poklonike interesuje kada je vremenski crkveni kalendar uneo ove dane u svoj program, ko je to predložio i kako obrazložio.
ОдговориИзбришиHroničar Luka Grđić Bjelotomić (1857–1918) u svojoj knjizi „Iz naroda a o narodu” o mesojeđu je zapisao:
„Mesojeđe traje od Božića do bijelih poklada (treća nedelja februara po novom odnosno prva nedelja marta po starom kalendaru). Uz mesojeđe su najveseliji dani u celoj godini: poslova domaćijeh malo, kuća puna, a noći duge. Mladež vesela, pa sve jedan drugoga na sijelo. Na sijelima se iskupe momci i djevojke, oženjeni i nevjeste, a bogme katkad i stari djedovi i babe, a mladež se zabavlja igrama i guslama. Tu ti se igra prstena u kape, prstena u ruke, mlinara, hadžija, lovaca, vuka, prave babu i curu i bog te samo pitao i kakvih igara nema.” Među tim igrama su i zagonetke. Zato nije ni čudo što je jedna nedelja u pravoslavnom kalendaru prozvana zagonetna nedelja.
ОдговориИзбришиIstoričar Stojan Novaković (1842–1915) zapisao je: „Za Srbiju ima još bliže određeno da se zagonetke obično zagoneću samo uz belu nedelju. Tada je u zagonetanju i šali dozvoljeno i slobodno reći, što je u svako drugo doba sramota.”
Verovatno je u crkvenim arhivima zabeleženo kada su zagonetni dani uneti u pravoslavni kalendar. Iz više razloga bi to trebalo da se odgonetne. Nije poznato da li kod nekih drugih naroda postoje ovi zagonetni običaji. Verovalo se da ko za vreme zagonetne nedelje ne zagoneta neće imati sreće tokom cele godine u obavljanju svakodnevnih poslova. Jer tokom zagonetne nedelje morali su se pokazati oštroumnost, dovitljivost, bistrina i tako steći kondicija za sve predstojeće životne zamke, smicalice i glavolomke.
Zašto ne bi crkva, uz pomoć Ministarstva kulture i, recimo, Turističkog saveza Srbije, ovu tradiciju zaštitila kao naš brend kod svetske organizacije. Kada bi se zagonetna nedelja osmislila, mogla bi da se dobije možda neka šira kulturna manifestacija koja bi privukla interesovanje i pažnju šire javnosti, pa i turista iz inostranstva.
ОдговориИзбришиJovan Vuković,
Nova Pazova