ПОСЛЕ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ У РАЗРЕДУ
У јуну прошле године отишао сам у пензију као наставник математике у Основној школи у Коцељеви. Задњи час сам држао у 5/2. Беше то једно веома несташно одељење и чинило ми се већином незаинтересовано за нова сазнања.
Данас сам у договору са професором српског језика Бобаном Јаковљевићем у школи одржао предавање ГРАМАТИКА = ЕНИГМАТИКА. Хтео сам да уз представљање нове књиге ХОМОНИМИ - АНТОЛОГИЈА ( урађене и уређене заједно са Марјаном Радаковићем) деци кроз граматику приближим енигматику и заинтересујем их за њу.
Представио сам им своје досадашње књиге читањем појединих делова из њих , што им се веома допало. Користио сам прилику да их успут пропитам необавезно нека питања из граматике, као и из историје и географије.
Касније смо прешли на решавање мале сканди укрштенице, па судокуа, те писања синонима и антонима на дате појмове. На крају часа стигли смо и до неколико мојих и Марјанових хомонима. Није било времена за више граматичко-енигматских паралела у виду етника, акростихова, анадиплоза, загонетки, питалица, логогрифа..., које сам био припремио.
Наравно, погађате да се све ово дешавало у оном прошлогодишњем 5/2, данас 6/2. Али то су данас деца зрелија много више од ових девет месеци колико их нисам видео. Одушевили су ме својим знањем одговора на сва питања које смо им професор Бобан и ја постављали, било да се ради о дефиницијама из српског језика или питањима које ми одрасли називамо општом културом.
Желим да им се захвалим на дивно проведеном часу који ми је брло брзо прошао, као да је био скраћен.
Похвалио би све оне који су их учили, најпре учитељицу Бранку и професоре српског језика Тању и Бобана.
Za pohvalu!
ОдговориИзбришиSvaka čast!
ОдговориИзбришиBravo! Enigmatska radionica...., samo napred i da bude još koja...
ОдговориИзбриши