U današnje vrijeme reklama je vrlo važan segment u prezentaciji svakog proizvoda. Zbog toga sam koristio razne načine da upoznam zainteresovani, poluzaiteresovane i nezainteresovane kolege sa postojanjem ovog bloga.
Neke važne stvari (takmičenje, naslovni anagrami, raspisi) reklamirao sam prilično "agresivno" (mail, FB, blogovi i sajtovi kolega) ali mislim da nisam pretjerivao. Možda nisam dovoljno samokritičan?!
Redovne aktivnosti "reklamiram" dozirano.
Naravno, neke dobre i odlične vijesti, kao što je npr. odobravanje sredstava za knjigu o Susretima u Kikindi (jer ih smatram da su dobre za svakoga, a ne samo za mene) odmah sam podijelio sa kolegama i poslao sam na jedno 100 adresa poruku sa linkom do bloga (ovoga puta nisam koristio FB).
Enigmatski sadržaj, ako mi se učini da je interesantan, predstavljam i na Fejsbuku u grupi koja nosi ime kao ovaj blog, ali koristio sam i suprotan smijer - neke dobre stvari iz grupe objavljivao sam na blogu.
U grupi koja okuplja ljubitelje kvizova, objavljivao sam JEDNO pitanje dnevno i to tako što sam postavio pitanje vezano za rubriku "Reč po riječ" i stavio link koji je vodio do odgovora (na ovom blogu). Takođe u toj grupi sam objavljivao i asocijacije (ove koje idu u podne). Pretpostavljao sam da ljubitelje kvizova interesuje taj sadržaj.Doduše, nisam šefa grupe pitao za dozvolu, ali (mislio sam) ako se u grupi dnevno objavi 100-200 pitanja, neće škoditi ako postavim jedno ili dva, a ni šef te grupe nije mene (kao šefa grupe "Tupljenje i oštrenje") pitao za dozvolu da objavi neke svoje informacije (Smatram da nije trabalo da pita jer su informacije primjerene grupi).
Tačno onog dana kada sam majlom poslao dobru vijest o knjizi (koincidencija!) dobih ovoliko (pokazujem širom raširene ruke) pismo, u kojoj smo M.O. dobili upozorenje da ne reklamiramo svoje sajtove u grupi. Poruku sam shvatio, razmislih i zaključih da sam možda i pretjerao i zloupotrebio gostoprimstvo. Iako sam (pogrešno) mislio da ne pretjerujem sa jednim ili dva pitanja dnevno u grupi koja se zasniva na pitanjima i odgovorima, ipak sam shvatio grešku. Isključio sam se iz grupe da ne bih došao u iskušenje da je ponovim.
To ne natjeralo da razmislim.
Možda stvarno pretjerujem?
Nije mi cilj da nekoga (bilo koga) iritiram ni na kakav način, ali možda se prečesto hvalim nekim lijepim stvarima? Možda se pojavom ovog bloga neko osjeća ugroženim? Možda, ali nije mi to namjera, nikad bila niti će biti. Sve ovo shvatam kao zajednički rad na istom projektu pod radnim nazivom "Kako popularizovati enigmatiku?".
Razmislih i odlučih da napravim eksperiment.
Odabrao sam subotu (juče) jer je to dan koji je po pravilu jedan od slabije prometnih dana na internetu i dan kada imam previše redovnih obaveza te se ne mogu posvetiti "pogurivanju" rada bloga.
Namjestio sam da blog radi po unaprijed tempiranom tempu, i odlučih da ne pošaljem ni JEDNU informaciju o "Tupljenju" na FB niti na neko drugo internet-okupljalište, niti da vršim EPP ni na kakav način. Svoje aktivnosti na internetu sveo sam na mimimum minimuma (samo je pošta bila otvorena stalno).
Kažem sebi - da vidim šta će se desiti.
Krenem sa poslom rano ujutro (radim neke skandinavke) a blog radi "sam". Stizala su neka reagovanja na rebuse i nekoliko puta po minut-dva odvojio vremena i da to okačim na blog. Saradnici rade punom parom (Nisu znali za ovaj moj eksperiment, ali kao da su se dogovorili da rade udarnički).
Na kraju, rezultat. Bez ikakvog EPP-a u subotu je bilo 204 posjetilaca (dakle, toliko je različitih ljudi došlo makar jednom) a bilo je 494 otvaranja stranice (dakle, pojedinci su u dolazili 2-3 puta).
Vrlo sam zadovoljan rezultatima, te zaključujem da "cimanje za rukav" ne privlači posjetioce, već nešto drugo. (Zanosim se mišlju da je to kvalitet, raznovrsnost, pozitivna atomofera,..)
Sada se postavlja pitanje, šta da se radi?
Da li da neke važne teme (kao ovaj AMBIGRAM) treba najaviti i na FB i na nekim drugim "oglasnim tablama"? Mislim da treba, te sam to i učinio - na svom profilu na FB.
Uvažavam svačije primjedbe, ali do sada sam dobio jednu "zabranu" reklamiranja u grupu koju sam prihvatio jer je došla od šefa grupe i jedno zapažanje kolege koji kaže da nije potrebno reklamirati blog u istoimenoj grupi na FB.
Dakle, treba najmanje još dva-tri glasa! Do tada ću smatrati da ne pravim faulove.
Svijetu je teško ugoditi jer istovremeno, na jednom drugom (meni dragom okupljalištu) kolege traže LINK. Stvarno šta raditi?
Slavko Bovan
3 коментара:
Zasto bi bilo kome ugadjao? Ulazesh svoje vrijeme, novac, energiju ... radi(sh) onako kako mislish da treba, u skladu sa svojim prioritetima. Je li to unapredjivanje i popularizacija enigmatike, samopromocija, moguca komercijalizacija ili nesto deveto to je samo tvoja stvar, a ostali neka prosudjuju po djelu. Stavljanje linkova bi pomoglo svima, a gazde bi time potvrdile da im je dobro enigmatike iznad svega. O zabranama, cenzurama i sl necu govoriti, i to je neciji izbor i to valja postovati. Meni bi bilo drago (a mislim da bi bilo dobro i za taj nash slavni prioritet) kad bi bilo vishe ostrine u komentarima, vishe kritike, a ne samo tapshanje i fleksibilnost, ... kad je javna rijec u pitanju odjednom smo super fini. Ne kazem da je sve ostalo tupljenje, ali kritika (podrska i prilika za svakoga su vec tu) je nacin kako se nesto unapredjuje.
Hajro
Uvijek sam za to da budemo fini (i u diskusiji).
Čini mi se da je bilo nekoliko sukoba mišljenja (što je normalno) ali nismo se hvatali za guše (što je, takođe, normalno i poželjno)
Prije 10 minuta saznao sam još jednu lijepu vijest (priznanje za mene i enigmatiku). Kada se malo priberem, razmisliću kako da ovo moje veselje porijelim s vama.
Постави коментар