 |
| Stjepan Bakšaj, Miroslav Cvetković i Milan Pušec u Zvorniku, na Susretima enigmata Jugoslavije održanim 16. i 17. oktobra 1982. godine. |
 |
| Župnik Milan Pušec |
Piše: Miroslav Cvetković
Od enigmate do župnika
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog
veka objavio sam više zajedničkih enigmatskih radova sa nekolicinom kolega
enigmata. Pored Jovana Nedića i Vjeke Hudolina, dosta sam radio i sa Životom
Stankovićem, Sašom Čolakovićem i dvojicom momaka iz Budinščine - Stjepanom
Bakšajem i Milanom Pušecom.
Ove redove pišem da se setimo Milana Pušeca (rođen 29.
novembra 1962. godine u Varaždinu), koji je nekoliko godina bio naš kolega, a
kasnije se posvetio nečem neuporedivo važnijem - VERI.
Nakon vojne obaveze u Skoplju, upisao je Agronomski fakultet u Zagrebu
gde je uspešno diplomirao 1987. godine, da bi naredne, 1988. dobio
zaposlenje kao tehnolog u mlekari u Starom Petrovom Selu. U jesen 1989. upisuje se u Nadbiskupsko
bogoslovno semenište i Katolički bogoslovni fakultet u Zagrebu, na kome je
1994. diplomirao. Iste godine zaređen je za đakona, a 25. juna 1995. kardinal
Franjo Kuharić podeljuje mu sveštenički red. Mladu misu slavio je 23. jula 1995
u Zajezdi. Prve tri godine svešteništva služi kao župni vikar u župi sv. Mirka
u Šestinama. Nadbiskup Bozanić ga 1998. upućuje na postdiplomske studije
duhovne teologije na papski univerzitet Gregorijana u Rimu gde magistrira proučavajući
biblijsko nadahnuće u molitvi bl. Charlesa de Fuocaulda. Po povratku iz Rima
2001. godine dodeljena mu je služba duhovnika u zagrebačkoj bogosloviji. Uz
odobrenje i mandat kardinala Bozanića, svetovna ustanova "Suradnice Krista
Kralja" 1. januara 2005. godine imenuje ga za postulatora u postupku
beatifikacije službenice Božje Marice Stanković, umrle na 1957. godine. Od
januara 2005. sredom priređuje jutarnji duhovni poticaj i razmišljanje za
emisiju "Hvaljen Isus i Marija" na Radio Sljemenu. U svom svešteničkom
radu posebno se bavi duhovnom formacijom budućih sveštenika, proučavanjem klasičnih
i savremenih nadahnuća duhovnosti i novih izazova u svešteničkom i verničkom
životu. 25. avgusta 2013. u župnoj crkvi sv. Brcka u Brckovljanima na svetoj misi postavljen je za župnika
***
Pred
početak raspada SFRJ poslao mi je dopisnicu (ne zatvoreno pismo!) u kojoj mi je
jasno iskazao svoj stav o aktuelnim događajima - duboko prožet čovekoljubljem i
nadom da će prevladati razum.
9 коментара:
Nedostaje poslednji pasus:
"25. avgusta 2013. u župnoj crkvi sv. Brcka u Brckovljanima na svetoj misi postavljen je za župnika".
Dopisano.
Milana Pušeca se sjećam iz mladih dana, ali nisam znao da se posvetio svećeničkom životu.
Vidim na Google da je napisao i knjigu "Od monaha do prijatelja".
Ovdje bi se moglo kazati: "Čudni su putevi gospodnji".
Miroslav je sve lijepo opisao.
Vjerujem da ima podosta ljudi koji su se u mladosti bavili enigmatikom i onda su to u nekom trenutku batalili i posvetili se nečemu korisnijem.
Najprije - enigmatika je izvrstan dodatak bilo kom "korisnijem" zanimanju i bataljenje ne znachi napredak samo po sebi. Potom - moglo bi se diskutirati i o tom epitetu korisnosti u svim nashim ozbiljnim nebataljenim zanimanjima (radio sam razlichite poslove i ne mislim da je enigmatika bila manje korisna od drugih, naprotiv). Nekako mi zape ovo "bataliti i posvetiti se nechem korisnijem". Ovdje bi isla i ona stara "postuj sebe da bi te i drugi postovali". Nije ovo upuceno Slavku, znam ja kako on misli i zivi enigmatiku, tek onako povuche me formulacija.
Hajro
Bilo bi zanimljivo znati da li je bilo i da li danas među enigmatima ima vjerskih "poslenika". Ja znam da je pok. Velimir Petak bio pastor Kršćanske adventističke crkve (jedno vrijeme službovao je u Belom Manastiru).
Imam pouzdane informacije da ovaj blog posjećuje više sveštenika iz (najmanje jedne) eparhije Srpske pravoslavne crkve. Prekjuče sam tim povodom imao jedan vrlo interesantan razgovor. Za koji dan bićete upoznati sa jednom vrlo-vrlo-vrlo interesantnom činjenicom. (čekam fotografije!)
Hajro, mislim da si sasvim dobro shvatio moju opservaciju o "bataljenju" i "korisnijem". Sve je napisno u stilu koji će mlađe generacije u narednom periodu navoditi kao "bovanizam" :))))
Kada pišem sasvim ozbiljno (a ne "bovanizmom") onda bih kazao da SVI koji su se ikada ozbiljno zagrijali za enigmatiku, NIKAD ne napuštaju ovu našu zanimaciju. Možda neko malo manje radi kao sastavljač, ali pomalo izbjegava istinu svak ko kaže da ga enigmatika uopšte ne interesuje.
Citiram jednog dragog kolegu koji se samozavarava: "Enigmatika više uopšte ne zanima!"
Citirani kolega UVIJEK na dohvat ruku ima neki enigmatski list novijeg datuma.
Постави коментар