REAGOVANJE

Mladen Marković:

Isprobao sam Jovanov recept za križaljku (ne ukrštenicu) sa 11 tematskih pojmova na formatu 13 x 11, pa sad mogu da posvedočim koliko je to teško izvesti. Naravno, hteo sam da liči na nešto, da ne gomilam crna polja i da svi pojmovi budu normalni. Uz to, ispoštovao sam zahtev da se tematski pojmovi ne ukrštaju, jer to sastavljanje čini težim, tj. sužava ionako tesan raspoloživi prostor (možda ima onih koji ne razumeju: ne mora tako, ali Jovan je tako želeo i kad bismo sad napustili taj zahtev, ne bismo imali pravu sliku težine zadatka).

Kao što sam napisao u komentaru, za ovakav sastav je (više nego u bilo kom drugom slučaju)  potrebna pažljiva obrada datog i zadatog tj. analiza pojmova  i mogućih pozicija. Pretpostavljam da je krenuo od tih 11 pojmova i da nije bilo vrdanja, mogućnosti zamenjivanja ili izostavljanja.  Niti se ond anas seća kako je radio, niti sam ja pokušao da rekonstruišem tuđi misaoni tok, ali mogu da kažem kako sam ja koncipirao rad: trebalo je prvo rešiti se najdužih pojmova (koji su istovremeno i nemonotoni), a sve vreme imati na umu da mora ostati mesta i za sve kraće i jednostavnije pojmove. U tom procesu, morao sam da odustanem od izbalansiranog sastava, bio primoran da vezujem neka crna polja i da pristanem na 2 jednoslova. Takođe, neki pojmovi nisu baš za paradu (pridevi ozaren i viskozno). U svakom slučaju, zadatak je izuzetno težak, iako na prvi pogled deluje naivno.

 VIDI OVDE

BESKRAJNA UKRŠTENICA

Piše Vladimir Šarić:

У Пожаревцу сам поделио 10-ак необичних скандинавки аутора Милосава РАДИВОЈЕВИЋА из села Поповњак (Деспотовац) па ти шаљем и скенирано како бисмо обавестили посетиоце блога ТИО о овој необичној идеји (можда је и новитет).

ZANIMLJIVA ENIGMATIKA

 "POLITIKA RAZBIBRIGA" broj 215, 02.05.2025.

Prilog: Vladimir Šarić

JOVANOV SLOGOVNI KVADRAT (492)

A, BI, BI, ĆU, KO, KO. LI, LI, RA, RA, RAC, STAN, STAN, ŠA, ŠA, ZNO

Vodoravno i okomito: 1. Prijašnje ime Huzestana (Kuzistana), provincije na jugozapadu Irana; glavni grad Ahvaz; antička Suzijana (Susiana), 2. Koje se javna u više oblika, 3. Ženski nadimak u Dalmaciji, izveden iz prezimena Bilić (dva izvora: ovdje i ovdje), 4. Enigmatičar iz Zagreba (na slici desno), rođen u Gornjim Radišićima 1. I. 1956; organizator nekadašnjih kvizovkaških turnira "Exportdrvo" (još jedan foto).

Autor: Jovan Nedić

NOSTALGIJA (2298)

Mini Čvor, br. 565 (1.1.1987.g.), str. 6-7
 Prilog: Gojko Mandić

ZRNCA (A408)

 ANAGRAM

KASNIJE ću, kume

ja do ove šume.

Gojko Mandić

"RUBIKON PROLEĆE 2025"

ANAGRAMIRANJE (A717)

NIJ(E) MALO HARFI

Dobrivoj Jerinkić

REBUSANJE (A510)

 

REČ PO RIJEČ (2281)

ŠKOLA SREDNJEG PUTA

 

Škola srednjeg puta, takođe poznata kao škola praznine je bila jedna od dve glavne filozofske škola mahajana budizma. Utemeljio ju je indijski filozof Nagarđuna u 2. veku.

Prema školi srednjeg puta, i subjekat i objekat su svesti nestvarni, odnosno čitava stvarnost je praznina (šunjata). Ona je proglašavala ništavnost svih empirijskih pojmova koje zastupa teravada (kao darma ili pet gomila bića). Zboga naglašavanja "ničega" (šunja) ova škola je poznata kao šunjavada.

Nasuprot nje je stajala škola svesti, druga glavna škola mahajane koja je zastupala idealizam spoznajne svesti.

Oko 450. godine, Škola srednjeg puta se podelila na prasamgiku, granu koja je zadržala samo negativno učenje Nagarđune, i na svatantriku, granu koja je zadržala samo afirmativno učenje.

Škola srednjeg puta se raširila u Kinu, gde je prihvaćena pod nazivom K'ung tsung i igrala je važnu ulogu u razvoju čana i kineskog budizma.Takođe se proširila i u Japan.

Prestala je da postoji u 10. veku (Vikipedija)

ANAGRAMIRANJE (A716)

 

REŠIO

 

NOSTALGIJA (2297)

Orbis, br. 87. (7.9.1984.), str. 28
Prilog: Gojko Mandić

ZRNCA (A407)

PREPOZNAJTE IH

Dragiša Cetić šalje delo veštačke inteligencije nastalo na osnovu fotografije iz 2019. godine. Prepoznajte četvoricu sa slike. Fotografiju ću naknadno objaviti.

Žarko, Nebojša, Dragiša i Slavko.

REBUSANJE (A509)

Dejan Minić

REČ PO RIJEČ (2280)

DžEK LONDON

Džon Grifit Čejni (San Francisko, 12. januar 1876 — 22. novembar 1916), poznatiji kao Džek London, bio je američki romanopisac, novinar i aktivista. Pionir komercijalne fantastike i američkih časopisa, bio je jedan od prvih američkih autora koji je postao međunarodna slavna ličnost i zaradio veliko bogatstvo pisanjem. Bio je i inovator u žanru koji će kasnije postati poznat kao naučna fantastika.

London je bio deo radikalne književne grupe "Gužva" u San Francisku i strastveni zagovornik prava životinja, prava radnika i socijalizma. London je napisao nekoliko dela koja se bave ovim temama, kao što su njegov distopijski roman Gvozdena peta, njegovo nefikcijsko izlaganje Ljudi ponora, Rat klasa i Pre Adama. Često je opisivao ljude sa dna, potlačene i ponižene i zato je nazvan „američki Gorki“.

Njegova najpoznatija dela su Zov divljine i Beli očnjak, smešteni na Aljasci i Jukonu tokom zlatne groznice na Klondajku, kao i kratke priče „Zapaliti vatru“, „Odiseja severa“ i „ Ljubav života". Takođe je pisao o južnom Pacifiku u pričama kao što su "Biseri Parleja" i "Paganin".

(Opširnije: OVDE)