Прости им Боже људског су рода
Склони крађи, гријеху и блуду
Па кад се дотакну небеског свода
Буди милостив на страшном суду
У магли чуче ко пчеле љуте
Спремају говор што ће да јекне
"Тандара мандара де ла салуте"
А стадо ћути, ни да бекне.
Прости им Боже, ваљда су људи
Што траже бољитка само за се
Па кад им покров легне на груди
Нек стану у ред безличне масе.
Магла је њима и ров и бина
Одакле празна ријеч звекне
"Тандара мандара де ла фина"
А стадо ћути ни да бекне.
Прости створењу које нас трти
Из дана у дан гдје год стигне
Па му у часу његове смрти
Намјести тако да му се дигне.
Из магле брабоња ко миш мали
И само каткад у трансу дрекне
"Тандара мандара, навали, навали"
А стадо ћути ни да бекне.
Прости им Боже милостиви
За свако дјело ријеч и мисо
Они су знали како се живи
Само сам ја весло сисо.
Продајом магле згрнуше благо
И још глуме господу фину
Ти им опраштај, како ти драго
А ја их шаљем у материну.
2 коментара:
Miloše, ovo je odlično! Samo, badava ih šalješ, jer uvijek se vraćaju natrag ...
Хвала Зденко. Док год се буду враћали треба их слати!
М. Милићевић
Постави коментар