ZLOSLUTNI ANAGRAM

Кад је "Политика" 3. маја 2019. објавила чланак о гашењу једне од најстаријих кафана у Београду, наводно због подизања пасареле моста на Ади, а да ће нови локал истог имена бити отворен у хотелу "Унион" (лудом радовање) енигматски црв ме подстакао да видим шта се може сачувати од имена - ГОСПОДАРСКА МЕХАНА.

Обрни, окрени дођох до следећег става:

РАСПАДОХ С, КАО ЕНИГМА!

Овај проширени анаграм прокоментарисах: Пи, пи, угризо се за језик!

Какви ово објавити, говорио сам себи.

Данас, после толико година, би што би. Нема више ГОСПОДАРСКЕ МЕХАНЕ, места где су се радо окупљали сарадници "Енигме", где је столовао деда Стева-Стеван Марековић, да  уз обавезну вотку дочекује Бранка Полића, Јована Вуковића, Драгана Лојаницу, уредника Милана Шабана...и ко се још намерио.

Да се не верује, да сам јш 2013. угатао да ће се "Енигма" угасити, захваљујући новонасталим економским резонима новог руководства компаније "Новости", које гаси све што не доноси профит.

После 72 године "Енигма" је отишла у историју српске штампе, али је њен живот сачуван захваљујући упорности њених верних сарадника Крсте Иванова, Јована Вуковића и Марјана Радаковића.

Као прилог историји српског новинарства, требало би на сва звона објавити излазак књиге "ЕНИГМА 70 ГОДИНА", да би се старији подсетили  на своје младалаштво, а млађи сазнали какве су претке имали, несвакидашње занесењаке преплитања и укрштања речи и смишљања разноликих загонетних израза.

Због моје злослутности и видовитости баш сам поносан на проширени ааграм

РАСПАДОХ С, КАО ЕНИГМА! Али помало и  тужан што се то догодило при крају моје енигматске и животне каријере!

Јован Вуковић, енигматски Барјактар.