Крстајић је био је помоћник селектору репрезентације Србије Славољубу Муслину у квалификацијама за Светско првенство 2018. године, да би након Муслинове смене добио префикс „вршилац дужности” и водио тим по азијској турнеји где је репрезентација победила Кину (2:0) и ремизирала са Јужном Корејом (1:1). Уочи Нове 2018. године ФС Србије је одлучио да Крстајић постане нови селектор Србије и води национални тим на Мондијал у Русији.[7]
Под Крстајићевим вођством, репрезентација Србије је на Светском првенству у Русији елиминисана након групне фазе.[8] Остварена је победа над Костариком и порази од Швајцарске и Бразила.[8] "Орлови" су затим, са Крстајићем на челу, освојили Групу 4 Лиге Ц Лиге нација, испред Румуније, Црне Горе и Литваније.[9] То је дало другу шансу Србији да избори пласман на Европско првенство, ако то не учини путем квалификација.[9] У квалификацијама за Европско првенство, репрезентација Србије је у првом колу освојила бод против Португала у Лисабону,[10] а затим је доживела тежак пораз на гостовању Украјини (5:0).[11] Три дана након овог пораза, Србија је у Београду савладала Литванију са 4:1 у трећем колу квалификација али то ипак није помогло Крстајићу да остане селектор. Званично је смењен са селекторске функције 13. јуна 2019. године.[9] Крстајић је водио национални тим на 19 утакмица и остварио учинак од девет победа, пет ремија и пет пораза.[12]
Дана 4. јануара 2021. је постављен за тренера ТСЦ-a из Бачке Тополе.[13] На тој функцији је био до 19. октобра исте године када је смењен.[14]
Крстајић је 9. децембра 2021. представљен као нови тренер Макабија из Тел Авива.[15] Под његовим вођством Макаби је такмичарску 2021/22. завршио на трећем месту израелске Премијер лиге са 69 бодова, девет мање од шампиона Макабија из Хаифе.[16] Крстајић је напустио клуб у мају 2023. пошто му је истекао уговор.[17] Водио је Макаби на 30 утакмица и остварио је учинак од 18 победа, седам ремија и пет пораза.[18]
У јулу 2022. године постављен је на функцију селектора репрезентације Бугарске.[19] На свом дебију је савладао Гибралтар резултатом 5:1 у Лиги нација.[20] Потом је славио и над Северном Македонијом резултатом 1:0, да би после тога добио и Кипар.[21] У наредних девет утакмица Крстајић није успео да забележи победу, Бугарска се налазила на последњем месту у својој квалификационој групи за Европско првенство, након чега је добио отказ 26. октобра 2023. године
Čovjek je relativno mlad i već je bio selektor dvije repke. Možda je najbolji nogometaš i trener ponikao u Kikindi... Jer ako je osrednje klase, onda u Srbiji ima barem pedeset trenutno boljih od njega. Molim spisak za jednu osmosmjerku. Pero
Evo baš sad listam knjigu STO GODINA FUDBALA U KIKINDI Braneta Marjanovića (izdata 2010) i tamo ima nekoliko fudbalera za koje se tvrdi da su postigli velike karijere. Npr. Kikinđani često kao najboljeg od najboljig pominju Божидар Сандић – Совра (Кикинда, 1922 — Кикинда, 1. јануар 2008) је био фудбалски репрезентативац Југославије. Одиграо је једну утакмицу у дресу репрезентације, 13. октобра 1946. године у Тирани на првенству Балкана. Тада је у мечу против репрезентације Бугарске постигао два гола.
Сандић је фудбалску каријеру започео у Кикинди, а касније је играо за клубове у Београду, Зрењанину, Бечеју. Могао је да игра на било којој позицији у фудбалском тиму, али је најбоље резултате постизао као центарфор. Био је члан репрезентација Београда, Војводине, Зрењанина и Кикинде у периоду после Другог светског рата. Каријеру Сандића значајно је одредила његова везаност за родни град. 1949. године, вратио се у Кикинду и наредних неколико година играо и тренирао ФК „6. октобар“. Од 1957. до 1959. године тренирао је и играо за зрењанински „Пролетер“. Након тога посветио се тренерском раду у ФК ЖАК и ОФК Кикинда.
Zanimljiv (vrlo zanimljiv) podatak vezan je za Nakovo (selo koje sada ima manje od 2000 stanovnika). Polet iz Nakova osnovan je 1946, a hroničari tvrde da je iz tog kluba poniklo više od osamdeset prvoligaških fudbalera (Zdravka Borovnice se Zvezdaši dobro sjećaju). Nakovčani tvrde da je to svjetski fenomen i da su najfudbalskije selo na kugli zemaljskoj.
Krstajić 59, a Žilić 8 nastupa za reprezentaciju. A meni je drag i kao trener, ima nešto u njemu. Zamisli Slavko, ti postaneš izbornik Srbije u enigmatici, a poslije te i Bugari angažiraju, a tamo neki nogometaš iz Jakova napiše da si enigmata osrednje klase jer ni s jednima nisi osvojio medalju. Pero
Destilerija HUBERT je dobila ime po starom nazivu jedne trećine Banatskog Velikog Sela Банатско Велико Село (мађ. Bánátnagyfalu, Szenthubert, Károlyliget и Szentborbála, нем. Sankt Hubert, Charleville и Seultour) је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2512 становника. Историја
После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра 1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке. Основали су њих 3300 досељеника - три "сестринска" села, који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур (Солтур), Шарлвил (Шарлевил) и Сент Хуберт (Свети Хуберт). Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да свако од та три места тада има римокатоличку цркву и немачко становништво.[1]
Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босне. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3134 становника од чега су већина Срби.
14 коментара:
Izbornik osrednje klase. Kao fudbaler bio je odličan. Kikinda mu je bila polazna tačka u karijeri, a trenutno ima značajan biznis u Kikindi i okolini.
Šta to znači, kako se vrši klasifikacija? Pero
Крстајић је био је помоћник селектору репрезентације Србије Славољубу Муслину у квалификацијама за Светско првенство 2018. године, да би након Муслинове смене добио префикс „вршилац дужности” и водио тим по азијској турнеји где је репрезентација победила Кину (2:0) и ремизирала са Јужном Корејом (1:1). Уочи Нове 2018. године ФС Србије је одлучио да Крстајић постане нови селектор Србије и води национални тим на Мондијал у Русији.[7]
Под Крстајићевим вођством, репрезентација Србије је на Светском првенству у Русији елиминисана након групне фазе.[8] Остварена је победа над Костариком и порази од Швајцарске и Бразила.[8] "Орлови" су затим, са Крстајићем на челу, освојили Групу 4 Лиге Ц Лиге нација, испред Румуније, Црне Горе и Литваније.[9] То је дало другу шансу Србији да избори пласман на Европско првенство, ако то не учини путем квалификација.[9] У квалификацијама за Европско првенство, репрезентација Србије је у првом колу освојила бод против Португала у Лисабону,[10] а затим је доживела тежак пораз на гостовању Украјини (5:0).[11] Три дана након овог пораза, Србија је у Београду савладала Литванију са 4:1 у трећем колу квалификација али то ипак није помогло Крстајићу да остане селектор. Званично је смењен са селекторске функције 13. јуна 2019. године.[9] Крстајић је водио национални тим на 19 утакмица и остварио учинак од девет победа, пет ремија и пет пораза.[12]
Дана 4. јануара 2021. је постављен за тренера ТСЦ-a из Бачке Тополе.[13] На тој функцији је био до 19. октобра исте године када је смењен.[14]
Крстајић је 9. децембра 2021. представљен као нови тренер Макабија из Тел Авива.[15] Под његовим вођством Макаби је такмичарску 2021/22. завршио на трећем месту израелске Премијер лиге са 69 бодова, девет мање од шампиона Макабија из Хаифе.[16] Крстајић је напустио клуб у мају 2023. пошто му је истекао уговор.[17] Водио је Макаби на 30 утакмица и остварио је учинак од 18 победа, седам ремија и пет пораза.[18]
У јулу 2022. године постављен је на функцију селектора репрезентације Бугарске.[19] На свом дебију је савладао Гибралтар резултатом 5:1 у Лиги нација.[20] Потом је славио и над Северном Македонијом резултатом 1:0, да би после тога добио и Кипар.[21] У наредних девет утакмица Крстајић није успео да забележи победу, Бугарска се налазила на последњем месту у својој квалификационој групи за Европско првенство, након чега је добио отказ 26. октобра 2023. године
Čovjek je relativno mlad i već je bio selektor dvije repke. Možda je najbolji nogometaš i trener ponikao u Kikindi... Jer ako je osrednje klase, onda u Srbiji ima barem pedeset trenutno boljih od njega. Molim spisak za jednu osmosmjerku. Pero
"Osrednji" nije loša ocjena (tri minus).
Pero napisa: "Možda je najbolji nogometaš i trener ponikao u Kikindi.."
Odoh da popijem kafu smirušu. Nije sporna gornja rečenica...Možda je zaista tako...ali PERO, sokole...- A. Dragan Žilić?!
ha-ha
Evo baš sad listam knjigu STO GODINA FUDBALA U KIKINDI Braneta Marjanovića (izdata 2010) i tamo ima nekoliko fudbalera za koje se tvrdi da su postigli velike karijere. Npr. Kikinđani često kao najboljeg od najboljig pominju Божидар Сандић – Совра (Кикинда, 1922 — Кикинда, 1. јануар 2008) је био фудбалски репрезентативац Југославије. Одиграо је једну утакмицу у дресу репрезентације, 13. октобра 1946. године у Тирани на првенству Балкана. Тада је у мечу против репрезентације Бугарске постигао два гола.
Сандић је фудбалску каријеру започео у Кикинди, а касније је играо за клубове у Београду, Зрењанину, Бечеју. Могао је да игра на било којој позицији у фудбалском тиму, али је најбоље резултате постизао као центарфор. Био је члан репрезентација Београда, Војводине, Зрењанина и Кикинде у периоду после Другог светског рата. Каријеру Сандића значајно је одредила његова везаност за родни град. 1949. године, вратио се у Кикинду и наредних неколико година играо и тренирао ФК „6. октобар“. Од 1957. до 1959. године тренирао је и играо за зрењанински „Пролетер“. Након тога посветио се тренерском раду у ФК ЖАК и ОФК Кикинда.
Био је наставник историје и географиј
Zanimljiv (vrlo zanimljiv) podatak vezan je za Nakovo (selo koje sada ima manje od 2000 stanovnika). Polet iz Nakova osnovan je 1946, a hroničari tvrde da je iz tog kluba poniklo više od osamdeset prvoligaških fudbalera (Zdravka Borovnice se Zvezdaši dobro sjećaju). Nakovčani tvrde da je to svjetski fenomen i da su najfudbalskije selo na kugli zemaljskoj.
Krstajić 59, a Žilić 8 nastupa za reprezentaciju. A meni je drag i kao trener, ima nešto u njemu. Zamisli Slavko, ti postaneš izbornik Srbije u enigmatici, a poslije te i Bugari angažiraju, a tamo neki nogometaš iz Jakova napiše da si enigmata osrednje klase jer ni s jednima nisi osvojio medalju. Pero
Nije to Jakovo, to je Jarkovo:)
O čemu vi raspravljate, ne mogu da se načudim.
Lično mislim da je najveći Krstajićev uspeh što pravi dobru rakiju:)
Slažem se s Dejanom. Pravi dobru rakiju :)
Pero, nogometaš iz Jakova (Nakova) bi bio u pravu. Ja jesam osrednji enigmata.
Destilerija HUBERT je dobila ime po starom nazivu jedne trećine Banatskog Velikog Sela
Банатско Велико Село (мађ. Bánátnagyfalu, Szenthubert, Károlyliget и Szentborbála, нем. Sankt Hubert, Charleville и Seultour) је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2512 становника.
Историја
После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра 1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке. Основали су њих 3300 досељеника - три "сестринска" села, који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур (Солтур), Шарлвил (Шарлевил) и Сент Хуберт (Свети Хуберт). Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да свако од та три места тада има римокатоличку цркву и немачко становништво.[1]
Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босне. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3134 становника од чега су већина Срби.
U samom centru Kikinde, izbornik je vlasnik ekskluzivnog restorana i prenoćišta (Migo može potvrditi kvalitet smještaja) kao i više okolnih objekata.
Постави коментар