REČ PO RIJEČ (2341)

ŠATLEVORTOV ROGOZ

Šatlevortov rogoz je višegodišnja biljka iz familije rogoza. Na teritoriji Srbije raste 6 vrsta. Zeljasta je biljka sa puzećim rizomom. Stabljika ja visoka 1-1,5 m i široka oko 5mm. Listovi su usko linearni, u preseku ravni. Široki su uglavnom do 1 cm, ređe 1,5 cm, najčešće žutozeleni. Muška i ženska cvast su spojene u terminalnu jedinstvenu cvast. Ženska cvast duplo duža u odnosu na mušku. Muški cvetovi su sa prostim dlakama. Prašničke kesice duge 0,5-2 mm, a polenova zrna grupisana u tetrade. Egzina polenovog zrna blago izbrazdana. Ženski cvetovi bez ljuspica, sa 5-25 dlaka na dršci tučka. Stubić je jednake dužine ili kraći od dlaka, pa je cvast nakon precvetavanja sjajna i srebrne boje. Cveta u julu i avgustu, a oprašuje se pomoću vetra. Ova vrsta plodonosi od avgusta do oktobra, a rasejava se takođe pomoću vetra. Razmnožava se semenima i vegetativno, pomoću rizoma. Ova vrsta ima emerznu životnu formu i raste na zamočvarenoj podlozi, često na obalama i u plitkoj vodi bara, jezera i močvara. Široko je rasprostranjena u Evropi, areal obuhvata Francusku, južnu Nemačku, severnu Italiju, Balkansko polusotrvo i južne Karapate. U Srbiji je prvi put detektovana u okolini Novog Sada, Kragujvca, Sjenici i na Kukavici. Kasnijim istraživanjem tokom 21. veka pronađena je na Staroj planini, Ozrenu, Jelovoj Gori, Tari, Radanu i Goliji. Takođe se navodi da raste u okolini Bora, Svrljiga i Bosilegrada. Isušivanje bara i močvara u planinskim predelima predstavljaju negativne faktore koji utiču na ovu vrstu. Zato je ona zakonom zaštićena u Srbiji i ima status strogo zaštićene vrste. Ova vrsta se nalazi u Crvenoj knjizi flore Srbije, ali takođe i u Crvenim kljigama i listama drugih država (Austrija, Grčka, Bugarska, Lihtenštajn, Slovačka). Navodi se da je ovaj takson izumro u Mađarskoj. (vikipedija)