ŠATLEVORTOV ROGOZ
Šatlevortov
rogoz je višegodišnja biljka iz familije rogoza. Na teritoriji Srbije raste 6
vrsta. Zeljasta je biljka sa puzećim rizomom. Stabljika ja visoka 1-1,5 m i
široka oko 5mm. Listovi su usko linearni, u preseku ravni. Široki su uglavnom
do 1 cm, ređe 1,5 cm, najčešće žutozeleni. Muška i ženska cvast su spojene u
terminalnu jedinstvenu cvast. Ženska cvast duplo duža u odnosu na mušku. Muški
cvetovi su sa prostim dlakama. Prašničke kesice duge 0,5-2 mm, a polenova zrna
grupisana u tetrade. Egzina polenovog zrna blago izbrazdana. Ženski cvetovi bez
ljuspica, sa 5-25 dlaka na dršci tučka. Stubić je jednake dužine ili kraći od
dlaka, pa je cvast nakon precvetavanja sjajna i srebrne boje. Cveta u julu i
avgustu, a oprašuje se pomoću vetra. Ova vrsta plodonosi od avgusta do oktobra,
a rasejava se takođe pomoću vetra. Razmnožava se semenima i vegetativno, pomoću
rizoma. Ova vrsta ima emerznu životnu formu i raste na zamočvarenoj podlozi,
često na obalama i u plitkoj vodi bara, jezera i močvara. Široko je
rasprostranjena u Evropi, areal obuhvata Francusku, južnu Nemačku, severnu
Italiju, Balkansko polusotrvo i južne Karapate. U Srbiji je prvi put
detektovana u okolini Novog Sada, Kragujvca, Sjenici i na Kukavici. Kasnijim
istraživanjem tokom 21. veka pronađena je na Staroj planini, Ozrenu, Jelovoj
Gori, Tari, Radanu i Goliji. Takođe se navodi da raste u okolini Bora, Svrljiga
i Bosilegrada. Isušivanje bara i močvara u planinskim predelima predstavljaju
negativne faktore koji utiču na ovu vrstu. Zato je ona zakonom zaštićena u
Srbiji i ima status strogo zaštićene vrste. Ova vrsta se nalazi u Crvenoj
knjizi flore Srbije, ali takođe i u Crvenim kljigama i listama drugih država
(Austrija, Grčka, Bugarska, Lihtenštajn, Slovačka). Navodi se da je ovaj takson
izumro u Mađarskoj. (vikipedija)
Нема коментара:
Постави коментар