ČUVARKUĆA
Višegodišnja biljka (lat: Sempervivum
tectorum), visoka od 10 do 30 cm, Na vrhu
stabljike su zvezdasti cvetovi najčešće crvene boje, iako ima podvrsta sa
crvenasto-ljubičastim i žutim cvetovima.
Čuvarkuća je biljka slična
aloji. U narodu je čuvarkuća poznata kao lek protiv uvobolje. Sveže ceđen sok
pomaže pri lečenju čira na želucu, raznih upala sluzokože, izuzetno jača
otpornost organizma, leči trajno glavobolje, astmu, kostobolju, bolesti srca i
krvotoka, reguliše krvni pritisak, a grip i anginu otklanja za samo 2-3 dana. Čuvarkuća
je zeljasta biljka, čiji su listovi sočni i debeli, puni tečnosti koja je
gorkog i oporog ukusa. Raste po kamenjarima, ali se moze naći i po krovovima
seoskih kuća. Cveta u leto i može se brati tokom cele godine. Lekovitost ove
biljke dolazi od sadržaja jabučne i mravlje kiseline
Narodna imena su još i pazikuća,
vazdaživa, divlje smilje i žednjak.
Narodna poslovica: Bolje
čuvarkuća na kući nego dva psa pred kućom.
Napomena SB: Ova biljka
rasla je na staroj kući moga đeda Danila i babe Zorke. Od njih sam naučio da se
zove UZLUDOBAR.
Sjećam se jednog događaja iz ranog djetinjstva (kada sam imao 5-6 godina). Imao sam neke bolove u uhu (vjerovatno neka prehlada) i derao sam se k'o vo. Bolan je bio i dodir uha. Onda je baba Zorka pruzela sve u svoje ruke. U gazu je stavila listove "uzludobra", onda sve izmlatila čekićem te je stiskajući gazu cijedila sok direktno u moje uho. Naravno, nije to prošlo bez mog pružanja otpora. Macakao sam se i ritao na sve strane.
ОдговориИзбришиIzgleda šašavo (kao u onoj reklami) ali od tada mene uho nije boljelo (kucam u drvo)