среда, 31. мај 2023.

ENIGMATIKA ZA DECU


 Piše Mladen Marković

Odlučio sam da reaktiviram blog Enigmatika za decu, tako da će tokom narednih meseci tamo izlaziti moj sadržaj iz Nevena i Malog Nevena, iz Android aplikacije, iz jedinog broja e-časopisa EzD (2017), iz Enigme (2014), Almanaha br. 4 (2015) i svih drugih elektronskih i štampanih medija u kojima sam objavljivao, tj. objavljujem dečju enigmatiku. Biće i ranije neobjavljenih radova. 

Enigmatske strane iz Nevena i Malog Nevena često (ali ne i redovno) objavljujem na svom blogu Enigmagika i tu je prezentovano pola ili nešto manje od polovine dosadašnjeg štiva. Međutim, interesenti za ovakve zagonetke preko gugl pretraživača najčešće stižu do bloga Enigmatika za decu, koji je u hibernaciji od 2017. Iz toga proizilazi da skenirane stranice iz aktuelnih brojeva nudim na pogrešnom mestu i da ponuđena enigmatika često ne stiže do dece, osim kada mi se roditelji jave na mejl i zatraže pdf ili pitaju za pretplatu.

U junskom Nevenu ćemo objaviti pilot podlistak Nevenova enigmatika na 8 strana, a sve strane ćete moći da vidite na blogu EzD. Takođe, u julskom broju Malog Nevena će izaći prvi deo „feljtona“ Slonov rođendan  - priča u slici i zagonetkama u stihu, pa će i to moći da se prati na blogu EzD. Uzgred, neću povući postavljene stranice za decu sa bloga Enigmagika, ali novih neće biti. 

I naravno, ako neko želi može mi poslati skenirane stranice sa svojim ili tuđim radovima za decu (iz bilo kog časopisa), sve ću rado objaviti.

JOVANOV SLOGOVNI KVADRAT (393)

GRAD, KU, KU, LI, LI, MA, NA, NA, NO, NO, RE, TI, VO, VO, ZI, ZI

Vodoravno i okomito: 1. Jedan od nadimaka Đakova (adresa: LUKA DRAGIN), 2. Treći po veličini grad u Sjevernoj Makedoniji (adresa: VUKO OMAN), 3. Grafički postupak kojim se crtež s linoleumske ploče otiskuje na papir (mn.), 4. Dopremati na željeno mjesto u željenoj količini.

Autor: Jovan Nedić

 

NOSTALGIJA (1760)

Čvor križaljka br.344 (01.3.1984.) str.11
 Prilog: Gojko Mandić

уторак, 30. мај 2023.

NOSTALGIJA (1759)

Vjesnikov kviz br.389 (14.01.1987.)

 Prilog: Gojko Mandić

ZRNCA (4516)

 Anagram
ALO, BUKVAR
treba sada njemu
da pronađe reči
i napiše poemu.

Nikola Petkovski

SA FEJSBUKA

Марко Радаковић

Радио се не слуша као раније.
Жалим што је ово заборављен медиј. Главни кривац за то је оно "немамо времена". Недавно сам слушао радио док сам возио ауто и сетио се како сам као младић чекао кад ће бити радио емисија у којој сам могао да наручим песму или гласам за своју омиљену. Па онда стиснеш два дугмета кад наиђе песма коју волиш, да је снимиш на касету коју си раније куповао на пијаци. Још памтим мирис фришке пластике касете, подсећа ме на то узбуђење: које ћу нове песме овде забележити? Упоредо, слушајући радио, решавао бих укрштене речи а чешће би ту били пријатељи са којим бих пио кафу или јео свеже направљене кокице. Викендима бисмо пили и пиво. Тада бих пустио касету, сабиралиште нових утисака - и тако сам се радовао тим новим утисцима, много више него сада! Моја соба било је сабиралиште друштва, како на селу, тако и на факултету. Волео сам то. Мало бисмо причали, мало слушали радио. Но све се то променило, сви смо се променили. Јасно, младићи и девојке имају више времена, али не лажимо се. Навикли смо себе на журбу, крајње нездраво смо прихватили брз темпо и "немамо живаца" да опуштено слушамо радио, да ћутимо с пријатељима, укрштамо речи. Не увек и нужно, али брзина се намеће као стандард. Недостаје ми спорост. Не тромост, већ споро упијање живота, споро доживљавање свега, споро увирање у утиске, споро уживање.
Причам данас ђацима, Бог освећује и простор и време, Своју творевину. Зато поштујемо и једно и друго. Постоје света места и постоји свето време. Шест дана ради, седми је одмор Господу Богу Твоме. Бар седмину живота успори, ослушни, додирни, пусти да вечност навире у време.
Има једна добра илустрација: човек и пас поред обале мора гледају залазак сунца. Нацртано је како човек у мислима и срцу доживљава новац, ауто, обавезе, страхове... Упоредо, пас доживљава - залазак сунца на обали мора. Често жртвујемо садашњост зарад прошлости или будућности, и то јесте некако део нас, још од Адамовог изгнанства из раја и Божијег: "У зноју лица свога јешћеш хлеб...". Овоземаљски живот је несигуран и кратак, то нико не спори. Али морамо да нађемо времена да нам он не буде само сушта брига, но да буде живот у својој пуноћи. Света Литургија то омогућује, то освећење времена, ту живу захвалност, то Живљење, а не само битисање, не само борбу, трзање, преживљавање. Лепо је живети.

(На слици ја док водим радио емисију "Питање пастиру" црквене радио станице "Благовесник").