 |
| Nebojša, Božo, Rešad, Gojko, Slavko i Amir u "Marčelu" (foto: konobarica) |
Eroteka (p)
U Banja Luku smo stigli sa znatnim zakašnjenjem u odnosu na planirano. Odmah smo se na autobuskoj stanici raspitali za autobus za Travnik. Nema prije jutra! Amira Begovića hvata blaga panika, a u svrhu podizanja raspoloženja, peckam ga da krene s nama za Novi Sad u 00,30, pa da ujutro hvata bus za Travnik, ili da iz Novog Sada ide do Zagreba, pa u Travnik. Nije mu smiješno. Ljudina Božo ga umiruje govoreći mu da ništa ne brine, ide na konak kod njega, pa će ga on ujutro nakon kafe ispratiti na bus. Još jedno tapšanje za Božu! Ima još jedan vrlo važan Božin gest koji je za svaku pohvalu, ali nemam dozvolu da to javno napišem. Mogu samo kazati da se nadam da ću mu se odužiti već za Dane ludaje u septembru u Kikindi.Treba uvijek isticati da među enigmatima vlada uzajamno uvažavanje i podrška, makar ja to tako osjećam. Izuzeci su u ovom kontekstu nebitni.
Na autobuskoj stanici se začu neki tup udarac, pogledasmo, a ono Amiru pao kamen sa srca. Sad možemo na dogovoreno mjesto za susret. Zauzeli smo strateški dobru poziciju u piceriji “Marčelo”, nas četvorica uz pomoć ljubazne konobarice spajamo dva stola jer čekamo Nebojšu i Gojka koji “kaskaju” za Božom Šumaherom, te Dinka Osmančevića i Gojkovu Najbolju. Nakon nekoliko minuta stižu njih dvojica i nose vijesti da Dinko ne može da dođe jer ima obaveze. Zaista smo kasnili, pa bilježim opravdan izostanak. Žao mi je jer sam želio da se upoznam s njim. Takođe, Gojko reče da će Najbolja izostati jer joj je neprijatno. Tu se svi okomismo na Gojka, “Čuj, neprijatno!... Ne može to tako!”. Rekoh mu da joj kaže da ću je javno isprozivati na blogu, pa da ubuduće pazi kako se ponaša. Naravno, sve je ovo rečeno kroz šalu i veselje.
Pravimo plan. U “Marčelu” ćemo se pribrati uz neko osvježavajuće piće, Nebu i Gojka ćemo poslati da se odmaraju, a Božo će nas voditi na ćevape “Kod Muje”, pa na autobusku stanicu. Baš je trebalo da glasamo i jednoglasno usvojimo dnevni red, kad Božo ciknu: “Šta je ovo, Sunce ti žarko?! (gleda u telefon). “Šta je ovo na tvom blogu?” – upita me. Zamalo mi ne ispade pivo iz ruke. Prvo mislim da se šali, a onda kad vidim da je ozbiljan, povezah se na internet i otvorih TIO. Čitam i ne vjerujem svojim očima. Mladen Marković je još tog jutra u 9.10 postavio komentar: Stižu li ti pompezno najavljeni rezultati? Valjda neko od ovih srebrodobitnika ima telefon sa zadnjom kamerom (ako nemate, mogao sam vam dati jedan da ponesete). Nacentriraš, pa klik na crveni kružić, pa save... i cap na blog. Pitam za druga, čuo sam da među laureatima ima i odsutnih. Nije 1972, živimo u elektronskoj eri”. Iza toga, ubrzo je Dejan Minić napisao komentar u kome navodi da je nedopustivo da se tako dugo čeka na objavu rezultata. Dragiša Cetić pokušava da sve okrene na šalu, ali badava…slijedi niz komentara, o tome kako nije u redu ovo ili ono.
Mladenov komentar u 16.02: Možda ne bi trebalo da se začudimo ako se večeras pojavi oglas na blogovima: "Prodajemo rezultate interesentima. Dobijate popust ako uzmete svih 5 kategorija.". Ukratko, ovo je uvredljivo za sve one koji su iz pukog entuzijazma trošili vreme i energiju da bi podržali natječaj bez nagrada (da ne kažem: jedan apsurdni konkurs), jer je očigledno da se rezultati do daljnjeg kriju od onih koji ih nisu uživo videli ili čuli.
Pade mi klapna!? Čekaj da rekapituliram. Rezultati su objavljeni (ono što je objavljeno) sinoć, danas smo cijeli dan bili zauzeti izletom i putovanjem, nemam pristup internet, a svjetski problem je to što će rezultati biti objavljeni čim to bude moguće. Ovi moji za astalom pokušavaju da me povrate u život. Čekajte, sokolovi, niko se ne istresa na Tanjug, BBC, Rojters, Ansu, Večernjak, prvi i drugi dnevnik RTS-a, na Ženmin žibao, na Nedjeljka, Modrića, Valtera,…zato što nema kompletnih rezultata 24 sata. Niko nije ništa objavio! Zamislite, cijela 24 sata. Propade svijet!. Ali, glavno je pitanje zašto se to samo meni nabija na nos! Izvan sebe sam. Ja koji se trudim da sve (baš sve) objavljujem najbrže moguće, da svakom ispunjavam “želje i pozdrave” kad je to god moguće, sad uopšte ne valjam jer sam sebi dozvolio luksuz da cijelih 12-13 sati budem van domašaja TIO i uživam u društvu kolega. Kako da se javim?! Golubom pismonošom? Možda nemam pravo da radim išta osim da vodim enigmatski blog? Možda mi je dopušteno jedino da dišem? Ili nije no to?! Znao sam ono šta je Valter čitao, a potpune rezultate ćemo dobiti čim bude moguće. (Valter je to i učinio te večeri. Svi učesnici su dobili mejl).
Odgovaram u 21.34: Pozdrav iz BL. Ne znam da li znate da putujem? U Ki stižem sutra do 10. Možda ne znate da ne koristim helikopter, a uz to znate da sve objavljujem najhitnije MOGUĆE. Nemojte me srditi!
Ljut sam, jako sam ljut. Blog je volonterski posao. Nema nikakvog profita Čak ni reklame neću da dozvolim na blogu da bi blog bio ono što jeste – neprofitabilan izvor informacija, ulažem mnogo energije, ne tražim nikakvu zahvalnost jer radim to što volim I ŠTO HOĆU DA RADIM, ali dajte, ljudi, makar malo razumijevanja. Gotovo je, upropašten mi je dan…hajdemo na te čuvene ćevape da se malo priberem!
Rešad misli da Mladen i njega proziva jer mu telefonom nije javio ništa. Kaže, mislio je da mu se javi čim noćas pređemo granicu, kad se dočepa svoje mreže pa da mogu dugo pričati. Tu mi na pamet pade ona narodna pričica o čovjeku koji je pošao u grad, a njegovi seljani mu redom govore šta da im donese (ali ne daju pare), samo jedan dječačić daje dinar i traži da mu kupi sviralu (koja košta znatno više) a ovaj mu odgovara; “E, ti ćeš zasvirati”. Zašto sam ovdje povukao ovu analogiju, ne znam, ali dobro paše. Pričica o svirali me malo vrati u život, te krenusmo na te čuvene ćevape. Pažljivi čitalac će se sjetiti onog jutarnjeg bureka pri dolasku u Banja Luku, pa je red da na povratku probamo drugi specijalitet. “Kod Muje” je ćevabdžinica na samoj obali Vrbasa koja radi od 1923. godine. Banjalučki čevap je baš Mujin pronalazak. Za razliku od ostalih ćevapa koji su poznati svima na Balkanu, ovaj je specifičan po tome što u porciji (velikoj) nema deset već osam ćevapa i to 2x4 (četiri čevapa su spojena i zajedno pečena na roštilju). Iskusni gurman Božo predlaže da naručimo takozvanu kombinaciju - banjalučki + šiš ćevap. Valja slušati dobre preporuke. Stvarno, prste da poližeš!
E, tako…od bureka do ćevapa, sve odlično. Ovaj grad je baš lijep, a lijepi su i ljudi. To veče je grad bio pun omladine koja kreće u provod, ljudi u porodičnoj šetnji, građana u ozbiljnim godinama koji ćaskaju na klupama ispred zgrada. Lijepo, lijepo.
Božo i Amir nas dovoze na stanicu u oko 23 sata. Imamo vremena još 90 minuta. Božo hoće da nam pravi društvo do polaska autobusa, ali nas dvojica insistiramo da ide da se odmara, mi smo veliki, znamo sami ući u autobus. Pozdravljamo se, pa se opet pozdravljamo…odoše, a nas dvojica pijemo kafu i sekiramo se zbog onih komentara. Kažem, valjda će se sve raščistiti do jutra, pa da će to samo biti jedna ružna epizoda u ovom fenomenalnom vikendu.
Nastavak slijedi: VRATIJA SE
ŠIME
9 коментара:
Ma, drama totalna. Ako je baš bio potreban neki antijunak "Eroteke", trebalo je na vreme da mi javite, besplatno bih vam napisao još neki komentar. A ovako... nisam dovoljno iskorišćen, osećam se kao levi epizodista u ovom uzbudljivom feljtonu (inače, baš mi se sviđa ova minuciozna literarna obrada svakog bogovetnog trenutka... verujem da bi Slavko mogao da nadmaši "Anželiku" količinom teksta kad bi kojim slučajem otišao npr. na desetodnevnu turneju po inostranstvu. Doživotno bi to opisivao, verujem da bi bilo 1000 nastavaka).
Uzgred, ne znam za Tanjug, Ansu i Ženmin žibao, ali ono što sam napisao tog nezaboravnog dana nije bio atak na ovaj blog. Prosto, ovde smo pozivani na učešće, tu sam se informisao o tome šta treba raditi i nekako je bilo logično da se tu objave i rezultati. Ali mogli su biti objavljeni i na drugom mestu, naravno. Jedino je bilo glupo da ne budu objavljeni nigde do daljnjeg, ako su već obznanjeni učesnicima skupa.
Takođe, nisam očekivao ni do Rešada, ni od feljtoniste da me obaveste o bilo čemu. To su, dakle, bile vaše slobodne interpretacije (jesam naveo da me nisu izvestili, ali nisam napisao da je to trebalo da se desi... evo ispravljam: nije trebalo da se desi). Jedini za koga sam smatrao da je to njegov posao je organizator. Tamo gde sam se nekad takmičio kao pisac i pesnik, navikao sam da me organizator unapred obavesti i eventualno pozove na dodelu nagrada. Verovali ili ne, na svim takmičenjima tog tipa to se tako i dandanas radi. Možda u Labinu imaju neki svoj model, možda je to deo tradicije SOZAH - a, to stvarno ne znam i izvinjavam se ako sam nešto pobrkao.
Takođe, izvinjavam se u tekstu spomenutim i nepspomenutim kolegama koje je konsternirao moj komentar objavljen u 16: 02, molim vas da ne primate moje reči k srcu (i nadam se da ste se dosad povratili od tog stresa)... I još jedna stvar: samim tim što neko nije u stanju da ono što pišem obradi korteksom, može biti siguran da se nisam ni obratio njemu. Ja uvek (ovde i na bilo kom mestu) pišem za inteligentne ljude.
Neću sada ovo čitati, nemam vremena (sutra ću), samo da konstatujem da sam dobio opkladu.
Nisam ni ja Slavko stigao baš da pročitam čitavu tvoju ustreptalu ispovest sa elementima tragedije (sutra ću), ali na sreću, boldovao si i zakosio ono što je trebalo registrovati.
Evo pročitao sam,
Koliko sam obavješten tebe je organizator posebno pozvao da dođeš. Dakle, pored opšteg poziva svima, dobio si i specijalni poziv.
Organizator se nije obavezao da će rezultate objaviti u medijima tad i tad. U Rapcu su samo čitani plasmani i podijeljena priznanja, a objava je (ako mene pitaš) došla najbrže moguče.
Uostalom, Valter je to sve fino napisao u komentaru.
Rješavajući Markovićevoj pobjedničku križaljku u Feniksu, primjetnih da su imali problema s opisom za KAMGA (nogometaš iz treće lige) i NIOB (njemački naziv za niobij). Željko
Nisam dobio specijalni poziv, stigao je mejl nama nekolicini sa pitanjem: kome da uruče eventualne nagrade ako ne dođemo (inače, zbog svojih obaveza, a i iz drugih razloga, ne bih mogao da odem ni da su poslali helikopter po mene).
Sad sam shvatio da bi npr. dodela Oskara bila još uzbudljivija da su se dosetili patenta iz Rapca: "Pobednik je taj i taj, ajmo sad dalje da ne gubimo vreme... kad se malo odmorimo i otreznimo objavićemo rezultate, ovih dana, za 4-5, možda 10. Nagrađeni će to videti na nekom portalu, javiće mu neko, zar je bitno, nagrada je ionako simbolična".
I stvarno ne znam zašto ste se vi ekskurzanti toliko uzbudili. To što sam napisao, pisao sam u svoje ime, ne u vaše. Da ne kažem: obratio sam se inteligentnim čitaocima. Ima među vama majstora za promenu smisla i za pretvaranja komarca u magarca, ali to već nije moj problem, ne možete meni tovariti svoje nezalečene pesničke traume iz rata i mira. Recimo, taj "Zloduh" se nakačio ničim izazvan (ne znam u kom se mom iskazu on pronašao, još jednom naglašavam: nije ni bio ciljna grupa komentara). Bavljenje tim stvaralačkim i intelektualnim nivoom nije moj fah tako da je mogao da se potpiše i matičnim brojem, za mene bi ostao anoniman (a inače, na slikama izgleda kao prosečan Dodikov simpatizer :D).
*Željko, Joseph Kamga nije nogometaš iz treće lige, igrao je za reprezentaciju Kameruna na SP 82. A niob se zove tako i na nekim drugim jezicima, ne samo na nemačkom (npr. na slovenačkom) i pride, evo, 100 godina može da se sretne u svim mogućim enigmatskim izdanjima na ex yu prostoru.
Sloveački je niobij. Može onda i platina na španjolskom, iridij na irskom... Branko
Hteo sam reći: na slovačkom (izvinjavam se svim Slovencima, počev od Branka, čija su osećanja povređena gornjom dezinformacijom), onda na češkom, te na nemačkom... ali to nije ni bitno. Bitna stvar je da se ta reč koristila 100 godina u enigmatskoj štampi (kad budem naredni put naleteo na Lipanovićevu križaljku sa pojmom niob, skeniraću i staviti na blog).
Možda neko to ne razume, pa evo pomažem koliko mogu: svesno sam i namerno izabrao da tu bude NIOB (a ne npr. MIOM) jer sam tako u mogućnosti, to je moje autorsko pravo i sloboda, a kad bih razmišljao o tome da li će se nešto dopasti onima koji su 60 godina na začelju svih rang-lista, verovatno bih im i ja pravio društvo na tim začeljima (uzgred, to se sugestivno opisuje, nema potrebe navoditi ni nemački, ni češki... ako se tu ponudi naziv niobij, taj ko rešava će automatski upisati niob).
Inače, ko ima primedbe na opise, nema potrebe da se meni obraća. Ima ko je plaćen za to, ja sastavljam za 10 evra (to mu dođe kao 400 dinara pre 3-4 godine) i izvolite javite se tamo sa svim svojim zapažanjima. Kancelarija br. 2.
Постави коментар