ZAPAD NA ISTOKU (1)

Kikinda- Rumunija

Eroteka (152)

Još su stari Latini (i to oni mudriji) imali izreku „Mens sana in corpore sano“, što bi prevedeno na naške jezike otprilike značilo „Što češće verglaš pedale bicikla to ćeš lakše pisati tekstove za blog“. Stare i prastare izreke valja poslušati te sam se jutros otisnuo dvotočkašem u Rumuniju. Da, dobro ste pročitali – Čaaaaaak u Rumuniju! Kako sam znao za svoje planove, jutros ubacih anagram vidi: ANAGRAMIRANJE

Naime, pošto sam planirao da ukratko (čuj ukratko?!) opišem svoju avanturu pod naslovom „Biciklom u Evropu“, a mora se naći neka veza sa enigmatikom da bih to mogao upakovati u popularnu rubriku, sve popularniju rubriku, jer se javio i četvrti čitalac, a prethodna trojka nije utekla glavom bez obzira. Ako budete imali strpljenja, uočićete još neka „enigmatska dosoljavanja“ u ovaj putopisni osvrt. Eno enigme i u naslovu: Kako to da je ZAPAD na ISTOKU?

Najbolje da krenem od početka.

Prije nekoliko mjeseci dosjetismo se da bi bilo dobro na originalan način obilježiti Evropsku nedjelju mobilnosti. Zašto ne bismo organizovali rekretaivnu biciklističku turu do Evropske Unije, kad nam je Rumunija pred nosom. Doduše, Zapad je Kikindi na istoku, ali nećemo sada o beznačajnim sitnicama. Neće nas to sputati. Naš prijedlog (potekao iz kancelarije broj 87 Opštinske uprave Kikinda) dopade se još nekim ljudima te krenusmo u realizaciju. Već duže vrijeme prelaz Nakovo-Lunga nije u funkciji, a stalno se nastoji ponovno uspostavljanje stalnog saobraćaja preko ovog prelaza. Na taj način nama bi Temišvar bio bliže od Zrenjanina, a rumunska mjesta uz granicu imala bi na 15-20 minuta vožnje veći grad (Kikindu). I ova naša ekskurzija, osim što je originalan način obilježavanja ENM, blagi je pritisak na vlasti dvije prijateljske države da otvore ovaj prelaz svih 365 dana u godini.

Jutros je buđenje (opet) bilo u cik zore. Najbolja od svih žene, shvatila je (davno) da nikada neće pogriješiti ako na svim putovanjima/u svim akcijama/u svim poslovima/... ide zajedno sa mužem (kakav je- takav je!). Tako bi i ovog puta. (Nedavno je, što se enigmatskih druženja izjavila istorijsko KUDA TI TUDA I JA (VIDI)) Nije se dvoumila ni tren. Momentalno se prijavila za ekspediciju kikindskih avanturista-rekreativaca.

Svi su željni avanture

Mjesto okupljanja bila je kikindska Željeznička stanica. Da li ste znali da je pruga: Kikinda – Temišvar najstarija aktivna pruga u Srbiji? Niste! Onda do sada niste znali da ta pruga radi od 1857. godine. Da li ste znali da je kroz Kikindu još 1883. godine prolazio čuveni „Orijent ekspres“? Niste! Zato čitate ovaj poučno-zabavni tekst u kojem saznajete mnoštvo zanimljivih činjenica. Nažalost, prije dvadesetak dana ukinuta je redovna šinobuska linija: Kikinda-Žombolj, linija koja je saobraćala stalno od 1858. godine, osim u vrijeme Drugog svjetskog rata i Informbirovske krize. Od Kikinde do Žombolja, gradića od oko 12.000 stanovnika stizalo se za 18 minuta i tu se hvatala veza za Temišvar. Da li ste znali da je Žombolj do 1924. godine bio u sastavu Kraljevine SHS, da bi tada bila izvršena zamijena – Žombolj Rumuniji, a Bela Crkva Srbiji? Ovo ste znali!

Lav Adamov

Dakle, okupismo ispred željezničke stanice. Sastav učesnika je šarolik, ima nas svih fela. Najmlađi Lav nema još 6 godina, a najstariji Petar ima preko 65. Fizička sprema je vrlo različita. Ima aktivnih sportista, ali većina je rekreativaca, te je dogovorena lagana vožnja. Malo nas je plašila kiša koja je prijetila, ali srećom, nije padala.

Predajemo pasoše, evidentiramo se, svi smo dobili identifikacione brojeve od 1-120 koji su odgovarali brojevima na pasošima, dobili smo fluorescentne prsluke (zelene za bicikliste-redare i nas nekoliko organizatora, a ostali narandžaste), svi dobismo i „Vozačke dozvole za zdravo kretanje“, bedževe manifestacije, te formirasmo kolonu.

Vozačka dozvola za zdravo kretanje u ruci

Kolona je po svim propisima ozbiljne manifestacije kakva je naša - Naprijed policija, pa učesnici, pa prateće vozilo za one koji smatraju da su nespremni (Lav je najveći dio puta bio suvozač u tom vozilu), vozilo sa medicinskim osobljem, vozilo sa volonterima Crvenog krsta, kombi za servis bicikala i opet policija.

Rumunijo, eto nas!

Moj zadatak je bio da budem na začelju kolone biciklista. Društvo su mi pravili Najbolja od svih žena i najstariji učesnik, inače komšija iz ulice Cara Dušana u kojoj smo živjeli desetak godina. Dobro smo se držali. Bilo je: „Viđu sokola što ih poćera ispred sebe“!

Do Nakova (naselja sa oko 2000 stanovnika koje je na 7-8 km od Kikinde) stigosmo laganom vožnjom za tili čas. Rekao bih da sam stigao KAO NOV do Nakova. Baš prijatna vožnja. Gledamo okolo i razgovaramo. Bilo je baš lijepo pogledati sa začelja na zeleno-narandžastu kolonu koja se pružila na ravnom putu u dužini od 200-300 metara. Veličanstven prizor. Sačekajte da se potapšem po ramenu kao jedan od organizatora. Tapšanje i za ostale učesnike, a bogami i za Kikindu!

Pauza u Nakovu

U Nakovu nas pred zgradom MZ dočekuje seoski knez na rolerima. Bravo i za njega. Tu pravimo pauzu, dijelimo flašice sa vodom, grickalice, fotografišemo se,... Kratka pauza dok nam ne jave sa graničnog prelaza da možemo da krenemo (pasoši su stigli prije nas).