понедељак, 27. мај 2024.

NOSTALGIJA (2063)

Čvor Razbibriga br. 218 (09.10.1974.)
Prilog: Gojko Mandić

MAGIČNI LIK

ZRNCA (5211)


MIJENJALJKA
Peškir  u toj jami
nagazih u tami.

Gojko Mandić

KNJIGU PIŠE GALOGAŽA PERO


Eroteka (i)

Knjigu piše Galogaža Pero
Knjigu piše i rebuse slaže
O tom djelu tupiće vam Ero
Svi čekaju šta li će da kaže
Pripomaže starina iz "Čvora"
Hajde Pero, štampati se mora

Ostavljam gudalo i gusle iako bi se još junačkih djela moglo opjevati, a prihvatam se tastature. Knjiga nas je održala, njojzi hvala. Bilo je najavljeno predstavljanje enigmatskih knjiga (množina) jer se, zaista, moglo šta i predstaviti. Knjige za promociju imali su (bili su u Rapcu): Nedjeljko Nedić, Zoran Radisavljević, Gojko Mandić, Zijadin Hasani, Stjepan Horvat i Pero Galogaža. Prva četvorica su iz meni nepoznatih razloga ne iskorištavaju šancu, a Štef i Pero su sjeli za astal za govornike, da zainteresovanoj publici (zaista zainteresovaoj!) predstave Perinu knjigu. Kao što sam i pretpostavio, Horvat se osvrnuo na biografije koje štampa „Čvor“. Naime, i od nekih koji su sjedili u blizini njega ranije su stizala „peckanje“: „Šta će nam to? Koga to interesuje?!“. Štef je plastično ilustrovao vrijednost bibliografija navodeći da su u nekim važnim knjigama (enciklopedijama) kao izvori navođene baš bibliografije koje je štampao „Čvor“.

Napomenuo je i da se sve knjige štampaju u ograničenom tiražu. Svi smo shvatili značenje „ograničenom“! Ne, ne, tiraž  nije ograničen na 2450 primjeraka, nije ni na 500, ...dakle štampa se u ograničenom (pst...u malom)  tiražu. Sve se radi volonterski, pa će „Čvor“ (čitaj: Štef) knjige štampati dok bude imao snage i volje. Prisutni su (osjeća se to) svi listom zadivljeni ovim šta radi Horvat, svi mu skidamo kapu. Svaka čast!

Nakon opšte priče o brojnim knjigama, Štef je prešao na priču o najnovijem izdanju, knjizi Pere Galogaže „Volim rebus“ (vol, Imre, bus). Reče da se prilično namučio da nagovori Peru da prikupi materijal, te danas ću-sutra ću...a prolazi vrijeme. Dok je Štef „ribao“ Peru, gledao sam u pod sve se plašeći da će Štef uhvatiti moj pogled. Već duže od dvije godine imam gotov materijal za knjigu o osmosmjerkama. Ostaje samo da napišem uvod (pola strane) i da još jednom pročitam tekst, ali nikako da se natjeram. Pero, potpuno te razumijem, mislim sam u sebi, češkajući se po glavi.

Štef nastavlja...priča o knjizi, zbirka rebusa...a onda, završavajući reče...“Ovdje imam nekoliko (5-6) knjiga, pa ako ih prodamo, znaćemo da ima zainteresovanih za ono što Pero stvara i šta je stvarao, i onda ćemo ga možda nagovoriti da pripremi materijal za još jednu knjigu...Pero, je li dogovoreno?!“....Pero, vrti glavom i odmahnu rukom: „Pa, dobro!“...To kao da je bio pucanj iz startnog pištolja. Razgrabiše se SVE knjige. E, sad nema vrdanja. Javno obećanje obavezuje. Publika se komeša. Pero, zahvaljuje Štefu i „Čvoru“, ističe da je on uradio manji dio posla, da mu je drago što je knjiga ipak štampana, a za obećanje...vidjeće. Hoće, hoće, znamo mi Peru. Čekamo novu „Čvorovu knjigu“. Promocija knjiga se završila u veseloj atmosferi.

U ovom javljanju, nekoliko riječi i o Skupštini Zagonetačkog saveza Hrvatske. Prisustvuju skoro svi članovi-predstavnici klubova, ali i brojni gosti. Prije početka šapuće mi Pero: „Ovo neće biti zanimljivo kao Skupština ESS. Neće se niko svađati“. Prošaputa i prsnu u smijeh. Nekoliko minuta kasnije incident. Pohvataše se za vratove k’o onomad braća Srbi u Kaću. Šapućem Peri: „Aaaa?!“. Sad se ja smijem. Naravno, ovo naprijed napisano je malo preuveličavanje, tzv. hiperbola, da ne kažem poluistina. Naime nije se dogodilo ništa ni nalik Kaću, ništa ni nalik svađi ili raspravi. Bila je obična opaska Stjepana Horvata upućena novom rukovodstvu ZSH, ali dobro mi se uklapa u ovaj izvještaj da ne bude sve hvaljenje. Sanda Reić Tomaš podnosi izvještaj o radu, pominje neke radnje administrativne prirode, donošenje odluka, te pominje akcije koje su provedene. U rukovodstvu ZSH su većinom logičari, a rad se podjednako bazira i na logičkim i na krasičnim zagonetkama. Fascinira me broj učesnika (učenika) koji se takmiče u rešavanju sudokua. Prošle godine ih je bilo na hiljade, 6000-7000-8000-9000.... Svaka čast! Najavljuju se aktivnosti za naredni period, a najavljeno je da će se naredni SOZAH održati u Orahovici. To potvrđuje i Stjepan Varaždinac koji je pozvao sve prisutne (i ostale) da dođu u grad ispod Papuka. Ja sam mu već obećao da ću doći.

Pročitani su i dobitnici povelja i priznanja ZSH, ali o tome ću pisati u sledećem nastavku pod naslovom SLAVODOBITNICI.

Hvala na pažnji. Nastaviće se (možda).

ŽARKOV MAGIČNI LIK

Žarko Đokić

REBUSANJE (5167)

NOVA GOJKOVA KNJIGA


INTEGRAM


 Kvizorama broj 1674, 25.05.2024.

Preuzeto s bloga N. Nedića

ANAGRAMIRANJE (7693)

 TA TELA

Ljubica Bilalović

субота, 25. мај 2024.

ZDRAVKO ŽARKOVIĆ U "ZADARSKOM LISTU"

Veliki tekst o Zdravku Žarkoviću u "Zadarskom listu". LINK.

NOSTALGIJA (2061)

Čvor Razbibriga br. 206 (17.08.1974.) str. 9.
Prilog: Gojko Mandić

ZRNCA (5209)

Dragiša Cetić

LUTI RIVALI

Eroteka (h)

Prethodni nastavak ovog serijala (VIDI OVDJE) objavljen je osmog maja, a od tada sam dobio nula poruka znatiželjnih čitalaca, željnih preopširnog tupljenja o Rapcu. Pronicljivo zaključujem da uvažene posjetioce TIO boli uvce (uvo, uho) ili možda i neki drugi vitalni organ za moje pisanje. Pa da ih ne bi ništa boljelo...da nastavim.

Svi znate da je subota uvijek udarni dan za takmičenja. Ako izuzememo nekoliko turista tipa „Džems“ ili turista tipa „pratim budućeg enigmatskog šampiona, a uz to da se malo relaksiram u društvu opičenih zaluđenika u enigmatiku“ ili turista tipa „morao sam doći“, za takmičenja vlada veliko interesovanje što se pokazalo već prvog dana (Čvor open) kada je bilo više rješavača koji su „zašiljili olovke“ nego što je bilo štampanih zagonetaka. Na programu je Prvenstvo Hrvatske za rješavače, prestižno takmičenje, nema šta. U konkurenciji je nekoliko isusnih vukova, starih mačaka, starih lisaca, zmajeva, ala (aždaja nije bilo), (polu)mladih lavova, najboljih enigmata Hrvatske, najboljih enigmata svijeta...Dakle, za nekoga ko se „šlepa“ uz gore pomenute, svjestan sam svog mogućeh plasmana (daću sve od sebe, ali objektivno, ne mogu vrlo visoko na tabelu). Uostalom, takmičari i natjecatelji dolaze s različitim ambicijama – Neki su došli da budu najprvi, neki da budu prvi, neki da dobiju kakvu medalju, neki da budu visoko (do desetog mjesta), neki da budu bolji od „tog i tog“ (Ma neka sam bolji od njega, pa makar bio i predzadnji!), neki da osvoje što je više moguće bodova, neki da budu u društvu najboljih iako znaju da će svoje ime na tabeli tražiti na dnu tabele, neki jer nemaju pametnija posla... Na kraju je tih raznih bilo čak 40 što je fantastičan broj.

Za mene se zna! Pomalo sam postao predmet sprdnje jer sam probio uši svima – EKK pa EKK. Uvijek mi je važniji plasman ekipe. U petak smo znali da ćemo Rešad i ja biti članovi EKK (narandžaste majice su „uštirkane“ za tu priliku), a ko će biti treći bilo je nepoznanica i za selektora (mene). Naime, dosta dobrih rješavača, članova EKK „rasuto“ je po nekim ranije dogovorenim ekipama (Nikome nemam prigovor za to, već čak smatram da je to sasvim normalno, te da bi isto mislio i da je tamičenje u Srbiji, a da su neki članovi narandžastih obukli dresove drugih boja). Od Jovana Nedića kao mogućeg takmičara sam u startu odustao jer ga dobro poznajem – takmiči se samo kad mora, ali baš mora. Digresija, kada se sve završilo, pita me Vesna zašto nisam pitao Jovana? Pitanje me zbuni, jer pomislih da nisam nešto krivo shvatio. Možda je Jovan htio da se takmiči, a ja sam ga „marginalizovao“ pa se on tužan i utučen požalio ženi. Dok sam razmišljao šta da kažem Vesni, nailazi Jovan (bio je u fotografskom pohodu među enigmatima)...Pitam ga da li je želio da se takmiči. Nije morao ništa da odgovara, sve sam shvatio iz osmijeha. Ode on svojim poslom, radostan što ga nisam ni pokušao ubijediti da se takmiči. Digresija digresije: Nedićima (V. I J.) je veoma stalo do uspjeha EKK pa to stalno ističu u razgovorima, ali Jovan više voli da bude moralna podrška već i direktni akter. Potpuno ga razumijem i ne pišem mu nikakvo negativno brojanje. Treći Nedić ima svoju ekipu, ali ni njemu nije mrzak uspjeh EKK.

Dokle sam došao prije ovih digresija? Da, tražimo trećeg. U subotu ujutro je stigao Babič iz Crikvenice. Eto nama trećeg  (dobrog) rješavača za narandžasti tim. Uostalom, zaslužio je mjesto u ekipi još prošle godine. Tog jutra sam neobavezno ćaskao sa Nebom. Kaže da će Radoja, on i Gojko i Božo biti jedna ekipa, jer prošle godine nisu to uspjeli da realizuju, a da su o tome prethodnih dana razgovarali. Za one koji ne znaju, prošle godine sam prvo Radoju pitao da želi da bude u ekipi EKK (iako je u momentu razgovora bio u dresu „Čvora“). Pošto u tom momentu Radoja nije pokazao interesovanje, „angažovao“ sam Dragomirovića sa klupe za rezervne igrače. (Vi koji ne razumijete suptilni humor da kažem, Neba je najbolji takmičar u svekolikom članstvu EKK i nikako ne može biti rezerva, ali šta znam kakvi su mu planovi...za koju ekipu hoće da se takmiči). Dakle, Nebi rekoh, dobro...nije to loš potez, možete biti visoko plasirani.

Dolazimo na pet minuta do takmičenja. EKK su BB, RB i SB (tri B) a kolege iz BL čekaju Radoju koji kasni. Pomalo su nervozni...nema Radoje...Interes EKK je da u ekipi ima Dragomirovića, interes Dragomirovića je da bude u ekipi koja će vjerovatno imati dobar plasman (Božo i Gojko jesu dobri, ali manjka im takmičarskih ambicija). Vidim da moram priskočiti. Okupismo se kao pred kakav važan meč. Pitam Borisa da li bi mu bilo mrsko da svoje mjesto u EKK1 ustupi Nebojši (To pitam a knegla mi u grlu. Nije lijepo s moje strane tako da se ophodim sa dragim kolegom, ali takva je sudbina selektora...pravi najbolji mogući tim pa makar napravio i neke nepopulatne poteze). Na moju sreću, Boris shvata situaciju i rado prelazi „na klupu“. Hvala mu i ovom prilikom. Skalapamo i EKK2 (Babič, Miljević, Mandić)...Kvalić popisuje ekipe, a stiže i Radoja... (ovdje se sad čuju gusle: „Kasno Marko na Kosovo dođe“). U sebi gunđam sam na sebe (I tri B su solidna ekipa, mislim), pa nije trebalo da pravim cirkus i pretumbavam ekipu...Radoja je našao ekipu (solidnu) i počinje takmičenje. U sali 37 civila, i trojica u narandžastom – Rešad, Slavko iz EKK i jedan nečlan EKK koga su dežurni zajebanti (IO, PG,...) prozivali: „Jesi li to prešao u Kikindu“.

Takmiči se 12 ekipa. Zadaci su vrlo interesantni, ali ima ih poprilično. Neke zagonetke mi zadaju dosta muke. Vidim da će tu biti (mojih) promašaja...ali mora se zbog višeg cilja. Sada već znate da je EKK prvi do prvog (Čvora). Veseo sam. Svi smo veseli. Nije lako u ovakvoj konkurenciji dobaciti tako visoko.Tabela govori da smo dobro sklopili ekipu i da je Neba najviše zaslužan za drugo mjesto (drugi je i pojedinačno) uz pomoć Rešada (osmi pojedinačno), a ja nisam mnogo podbacio (15.mjesto) pa smo za velikih 14 bodova nadmašili Splićane. Naša druga ekipa je zauzela osmo mjesto. Sasvim solidno. Solidnije od toga je to što je jedna grupa entuzijasta koji brane boje gradića „Bogu iza nogu“ na prestižnom takmičenju u Hrvatskoj ima dvije ekipe.

U pojedinačnoj konkurenciji Pero Veliki je pokazao da je Veliki, naš Neba odmah uz njega (20 bodova zaostatka) a treći je Jandragić. Reklo bi se – plasman bez iznenađenja.

Nastavak sledi (možda) pod nazivom KNJIGU PIŠE GALOGAŽA PERO
 

ANAGRAMIRANJE (7691)

 

ZRNCA IZ "KVIZOREME"

Kvizorama 1674, 25.05.2024.
 Prilog: Branko Milovanović
 

PRVENSTVO SRBIJE (3)


 

PRVENSTVO SRBIJE (2)


REBUSANJE (5155)

"MEDOGMATIKA" (30)

MEDOGMATIKA (30)
Večernji list, 25.5.2024.

"SUBOTIČKE NOVINE" (372)

24.05.2024.

"ZADARSKI TJEDNIK" (96)

"DUBROVAČKI DNEVNIK" (182)

24.05.2024.

EKK U "POBJEDI" (368)

19.05.2024.

"SOMBORSKE NOVINE"

ANAGRAMIRANJE (7690)