HEJ DRUGOVI JE L' VAM ŽAO

Eroteka (n)

U pradavna vremena, maturanti su pjevali „Hej, drugovi je l’ vam žao, je l’ vam žao, rastanak se primakao“. Sve što je lijepo, (pre)kratko traje. Polako se opraštamo od Rapca i Labina. Primiče se kraju jedno prijatno enigmatsko druženje. Završni ruček organizovan je u restoranu „Šterna“ na izlasku iz Labina (u pravcu odlaska učesnika). Enigmati su po prirodi radoznali, pa se raspitujem o značenju naziva. Rekoše mi da je to rezervoar za kišnicu. Dakle, čatrnja, što bi kazali Hercegovci. U samom objektu je prijatno, nije neki ogroman prostor, ali svi smo se smjestili. Zapažamo da su stolovi malo manji (uži) nego što smo naviknuti, ali gdje čeljad nisu bijesna, ni trpeza im nije tijesna. Dok sam ja ispred restorana obavljao neke važne razgovore, većina je zauzela astale. Prvi sto na koji nailazim zauzeli su najvažniji – šampion Živko, najjači hercegovački enigmata Soldo, najbolji čovjek među enigmatama na vascijelom dunjaluku Džems i urednik nad urednicima Rajko. Nazdravljaju mi. Kad prije?! Do njih neki drugorazredni enigmati – Pero, Marko i Rešad. Zove me Pero da sjednem s njima, jer (citiram) „Nismo dovoljno razgovarali“. Spremam se da im se pridružim, a onda vidim da dva stola dalje mašu...čuvaju mi mjesto Gojko, Nebojša i Božo. Rekoh ovim „drugorazrednim“ da ću doći kasnije, a obavezu (ručak) ću obaviti sa banjalučkom filijalom EKK. Prvo nam poslužuju neku čorbu svaštaru. Ne znam da sam nekad to jeo, mora da ima neki naziv, ali...mogu kazati „sto jezika govori!“. Ukusno je, ma kako god da se zove. Naravno, ne mogu smirom da sjedim i jedem već cirkulišem između stolova, pravim fotografije, zdravim se s kolegama, ....Joooooj, što volim ovakva okupljanja, Uživam u svakom momentu. 

Glavno jelo je meso, meko ko duša, lijepo, ukusno. Bravo za kuhara! Imamo i desert. Neba se uvijek najviše obraduje desertu, a ja sam iskoristio desertiranje da šmugnem do Pero-Marko-Rešad astala da i tu prozborimo koju riječ. Dragi čitaoče, pretpostavljaš šta je bila tema našeg razgovora. Tako je! Enigmatika na sto načina. Dotičemo se i izvjesnog bloga. Pero, naravno, Rešadu opet pominje top-listu najdosadnijih priloga na TIO naglašavajući da se „Rešad u Feniksu“ polako penje ka vrhu. „Jovanovi slogovni kvadrati“ su dobili konkurenciju, reče, a puca od smijeha. Povremeno pomene i neku ozbiljnu opasku na račun bloga, pomalo i pohvaljuje, ali zaključujem da smatra da je TIO bitan za cjelokupnu enigmatiku. U prijatnom razgovoru vrijeme leti. Kažu da treba da se ide. Rukujemo se svi redom. S nekima se rukujem i dva puta jer je opšta gungula. Izlazimo pred restoran, ali niko da prvi otisne na put. Ne ide nam se još. Kutnjak organizuje slikanje nas koji imamo karakterističnu boju kose. Kaže treba mu „bjeloglavi skup“. Fotografišemo se, a rezultat fotografisanja bila je skandinavka u „Kvizorami“. Pričamo, pozdravljamo se, opet pričamo, pa se pozdravljamo, hoćemo li poći...čeekaj samo da još kažem ovo...opet se rukujemo,...hajde, mora se. Sjedamo u kola. Božo, Amir, Rešad i ja ćemo pratiti Nebojšu, Radoju i Gojka. Šutimo nekoliko momenata. Svi smo pod jakim utiscima. Šutnja je kratko trajala, a onda smo krenuli – red pohvala na račun organizatora, red utisaka, red šale, ...Bože mili, što smo mi srećni ljudi.

Nastavak slijedi.