ČAJKANOVIĆ
Veselin Čajkanović (1881-1946)
je bio srpski istoričar religije, profesor Univerziteta u Beogradu i akademik.
Proučavao je antičke zbirke grčkih poslovica, običaje i verovanja antičkih i
našeg naroda, a naročito religiju Srba pre primanja hrišćanstva. Izdavao
narodne umotvorine, prevodio s klasičnih jezika i izradio udžbenike latinskog
jezika za srednju školu; odličan znalac klasičnih jezika, dosta svojih radova
napisao na latinskom. Glavna njegova dela su: Vergilije
i njegovi savremenici, Studije iz srpske religije i folklora, Mit i religija u
Srba, Stara srpska religija i mitologija, Rečnik srpskih narodnih verovanja o
biljkama…
Aktivno je učestvovao u balkanskim
kao četnik dobrovoljac i Prvom svetskom ratu. Učestvovao je u bici na Konatici,
u borbama za oslobođenje Beograda, na Solunskom frontu, Kumanovskoj bici.
Oboleo je od trbušnog tifusa i bio evakuisan na Krf. Odlikovan srebrnom i zlatnom Medaljom za hrabrost, Ordenom belog orla s mačevima, Ordenom Svetog Save i francuskim ordenom Legije časti. Komunističke vlasti donele su u aprilu
1945. odluku da ga kazne udaljenjem sa Beogradskog univerziteta zato što je
tokom okupacije Srbije obavljao dužnost dekana Filosofskog fakulteta, što je
ocenjeno kao kolaboracija sa nemačkim okupatorom. Neposredno nakon što je
primio tu odluku, Čajkanović se razboleo, pao u postelju i iz nje nije ustao do
svoje smrti avgusta 1946.
Izvor: Mala enciklopedija Prosveta, Vikipedija
Нема коментара:
Постави коментар