Текст је, нажалост, лоше уређен тако да су помешане изјаве (оно што каже Лојаница треба да је рекао М. Лазаревић и обрнуто). Очигледно новинарка није проверила веродостојност свог текста.
Novinarka ovog "intervjua" je razgovarala sa "vlasnikom lika i dela" ENIGME Miroslavom Lazarevićem i drugim urednikom enigmatike Momirom Paunovićem. To što nije raščivijala ko je ko u ovom zamešateljstvu zvanom "Novosti enigma" ne možemo joj posebno zameriti - čak ni Vladimir Šarić koji odlično poznaje ovo simpatično društvo nije to shvatio. Intervjuisani su, nakon prasetine i vina, Miroslav Lazarević i Momir Paunović. Odmah posle smrti mog dobrog druga Miodraga Tošića, po nalogu ML pozvao me je telefonom LjB i predložio da budem jedan od urednika "Novosti enigme". Odbio sam i nikad se nisam pokajao - nikada nisam niti ću pripadati ovakvoj "eliti"!
Pročitao sam u dodatku Večernjih novosti od 25.jula pomenuti intervju novinarke BJ. Znajući kako je tekao razgovor, smatram da je sadržina teksta uglavnom korektna i dobra za promociju enigmatike. Nažalost, pobrkana su imena i zanimanja sagovornika. Nažalost, pobrkana su imena i zanimanja sagovornika. Mada se u uvodnom delu navodi da je razgovor vođen sa Draganom Lojanicom i Miroslavom Lazarevićem, iz teksta se vidi da su sagovornici, u stvari, Miroslav Lazarević i Momir Paunović. Deo razgovora sa Lazarevićem (podnaslovi "Veliko znanje i svestranost" i "Talenti protiv mašina") pogrešno je pripisan Lojanici (dipl.ing.organizacije rada), kome su pripisani i lični podaci Lazarevića (atomski fizičar sa diplomom Elektrotehničkog fakulteta). S druge strane, deo teksta uz podnaslov "Više od igre i zabave", odnosi na razgovor sa dipl.pravnikom Momirom Paunovićem, a pogrešno je pripisan "pravniku" Lazareviću, dok se Paunović nigde ne pominje (osim kao autor priložene ukrštenice sa naslovne strane Enigme"). Lično nisam sujetan, pa mi ne smeta što nisam pomenut kao sagovornik. Muka mi je što i ovu priliku koriste neki samoljubivi i samozvani enigmatski "velikani" za ličnu promociju. MOMIR PAUNOVIĆ
Meni je muka što se neki osamdesetogodišnjaci čude zašto nema mlađih enigmata i za to okrivljuju kompjuterske programe, ali im ne smeta da u svakom broju "Novosti enigme" objave po 15 i više svojih radova i po pet ukrštenica svojih dugogodišnjih prijatelja "enigmata" kojima je to prijateljstvo sa urednikom ove nesrećne "Enigme" jedina veza sa enigmatikom. Sve dok to da li ste sa nekim prijatelj odlučuje o tome da li će mu neki rad biti objavljen (bez obzira koliko očajan bio!), ovaj jadni listić će izgledati kako izgleda. Muka mi je i kad neko na naslovnu stranu stavi: NAJBOLJE AUTORSKE UKRŠTENICE... a polovina i više sadržaja je nastalo uz pomoć kompjuterskih programa. Da budem jasan: ne smetaju meni dobre kompjuterske ukrštenice, nego loše, sastavljene ovako ili onako. I licemerje, laži i činjenica da čovek treba znati kad treba da podvuče crtu i prepusti posao mlađim i pametnijim ljudima. Ja trenutno imam 62 godine i već razmišljam o povlačenju. Gledajući na video-snimku Voje Dodevskog sa proslave 70 godina "Enigme" sa kakvim apetitom pojedini omladinci ovog lista tamane prasetinu...
Uzbudljiv okršaj. I simptomatičan: nešto se ne sećam da je MC bio ovako kritičan i realan kad je uređivanje preuzeo njegov intimus (koji, hajde da se podsetimo, decenijama nije ni bio na listi saradnika), a ne smeta mu ni kad taj isti urednik, g. Milunović, objavljuje 40 svojih radova po broju.
У енигматици нема самозваних великана. Свако је за себе великан, па нека је у ту Енигму и њена издања за ових 70 година уткао макар једну нит, један рад. Има и оних који су били врсни сарадници Енигме, чије су белине дивиле нас мање познате енигмате. И данас се дивим појединим људима који више нису међу сарадницима Енигме, а који су колико до јуче уређивали и још уређују многе часописе, блогове... Који су издавали сопствене часописе. То су и толико о великанима. А они други, препознаће се у коју групу спадају. А сада оно главно, оно најсрамније што је могло да се деси код оваквог једног јубилеја. Енигма је имала на стотине и стотине сарадника који су из "своје главе" састављали, а не као данас поједини сарадници на компјутерима... Но, то је друга прича! И бар 50 % није позвано на овакав јубилеј. Плашили су се да ће им једно прасе бити премало. Господо, мало их је који су жељни прасетине /а можда их и нема/. Свако је желео да буде присутан тако великом јубилеју. Да ту церемонију увелича, улепша...Један од тих, наравно сам и ја. ВеЋина је сигурно желела да се сретне са драгим колегама, да поприча, измени мишљења... И, верујем, сви су били спремни да сами финансирају свој пут, да плате и свој ручак. Да, баш тако, јер сви знамо у каквом се финансијском стању налази слављеник. Али, за нас већину остао је само пусти санак. Хвала свима који су нас заборавили или намерно изоставили. Енигма ће остати у мом срцу, али окрећем други лист у односу на многе. Верујте ми, осетиће се то...
U Enigmi me nije bilo dugo, a ne bi me bilo ni sada, da mi svojevremeno nije upućena molba (ne poziv), da pomognem. Moje uređivanje se odnosi na četiri osmosmerke i pripremu za štampu (a ni kod pripreme nije moja zadnja). Ostali u redakciji, Nebojša, Dragan i Moma znaju čije radove ne bih pustio u list, da je do mene. A što se tiče navedenih 40 mojih radova po broju, o tome nedvosmisleno govori bilo koji broj Enigme, koliko radova ima svaki od saradnika. ZM
Pa, da, nisam ni mislio drugačije, posredi je nekakvo dobročinstvo (iste takve "molbe" starac je upućivao svima redom, ali izgleda da nije bilo humanijih od Milunovića). Bilo je brojeva u kojima su radovi g. Milunovića činili gro sadržaja (da li ih je bilo 30 ili 40 ne menja mnogo stvar). To je verovatno bilo na početku, a posle nisam ni pratio, možda se sad radi po nekakvom ključu: 10 Lojanica, 10 Dodevski, 2-3 počasne skalamerije g. Lazarevića itd, pa za mlađahnog Zocu ne ostaje mnogo mesta (a njemu, realno, tu i nije mesto, iako je generalno bolji od svih staraca iz NZ... a od njih i nije teško biti bolji). I btw, posle dužeg vremena sam prelistao tzv. jubilarni broj... divan je, bravo, ko god da je odlučivao o sadržaju - alal mu vera.
Kako je krenulo, slutim da mi (ni krivom ni dužnom) slijedi još jedno zamrzavanje. Odmrzavanje da se malo raskravim da me očepi tzv "Jovo" pa opet u zamrzivač,jer zaboga NEKI pišu NEŠTO na TIO.
Dobri Gojko mi je ovo sinoć poslao uz napomenu "Ti odluči da li ćeš da objaviš". Objavih, naravno, jer smatram da svako (bitno) pisanje o enigmatici valja zabilježiti. Tekst sam samo ovlaš pročitao, ali i tako ovlaš čitanje mi je kazalo - Treba objaviti.
Naravno, ovo otvara bezbroj tema. Nisam gadljiv na MNOGOBROJNE komentare, ali moio bih da sve bude u granicama dobrog uskusa (zasad može proći) jer mi se ne ide u dupli zamrzivač ("Neka vidi Perdo" polako prerasta u "Neka visi Slavko")
10 коментара:
Tekst nisam našao na sajtu VN, ali će se možda sutra pojaviti. Provjerićemo.
Текст је, нажалост, лоше уређен тако да су помешане изјаве (оно што каже Лојаница треба да је рекао М. Лазаревић и обрнуто). Очигледно новинарка није проверила веродостојност свог текста.
Влашар
Novinarka ovog "intervjua" je razgovarala sa "vlasnikom lika i dela" ENIGME Miroslavom Lazarevićem i drugim urednikom enigmatike Momirom Paunovićem. To što nije raščivijala ko je ko u ovom zamešateljstvu zvanom "Novosti enigma" ne možemo joj posebno zameriti - čak ni Vladimir Šarić koji odlično poznaje ovo simpatično društvo nije to shvatio. Intervjuisani su, nakon prasetine i vina, Miroslav Lazarević i Momir Paunović.
Odmah posle smrti mog dobrog druga Miodraga Tošića, po nalogu ML pozvao me je telefonom LjB i predložio da budem jedan od urednika "Novosti enigme". Odbio sam i nikad se nisam pokajao - nikada nisam niti ću pripadati ovakvoj "eliti"!
Pročitao sam u dodatku Večernjih novosti od 25.jula pomenuti intervju novinarke BJ. Znajući kako je tekao razgovor, smatram da je sadržina teksta uglavnom korektna i dobra za promociju enigmatike. Nažalost, pobrkana su imena i zanimanja sagovornika. Nažalost, pobrkana su imena i zanimanja sagovornika. Mada se u uvodnom delu navodi da je razgovor vođen sa Draganom Lojanicom i Miroslavom Lazarevićem, iz teksta se vidi da su sagovornici, u stvari, Miroslav Lazarević i Momir Paunović. Deo razgovora sa Lazarevićem (podnaslovi "Veliko znanje i svestranost" i "Talenti protiv mašina") pogrešno je pripisan Lojanici (dipl.ing.organizacije rada), kome su pripisani i lični podaci Lazarevića (atomski fizičar sa diplomom Elektrotehničkog fakulteta). S druge strane, deo teksta uz podnaslov "Više od igre i zabave", odnosi na razgovor sa dipl.pravnikom Momirom Paunovićem, a pogrešno je pripisan "pravniku" Lazareviću, dok se Paunović nigde ne pominje (osim kao autor priložene ukrštenice sa naslovne strane Enigme"). Lično nisam sujetan, pa mi ne smeta što nisam pomenut kao sagovornik. Muka mi je što i ovu priliku koriste neki samoljubivi i samozvani enigmatski "velikani" za ličnu promociju.
MOMIR PAUNOVIĆ
Meni je muka što se neki osamdesetogodišnjaci čude zašto nema mlađih enigmata i za to okrivljuju kompjuterske programe, ali im ne smeta da u svakom broju "Novosti enigme" objave po 15 i više svojih radova i po pet ukrštenica svojih dugogodišnjih prijatelja "enigmata" kojima je to prijateljstvo sa urednikom ove nesrećne "Enigme" jedina veza sa enigmatikom. Sve dok to da li ste sa nekim prijatelj odlučuje o tome da li će mu neki rad biti objavljen (bez obzira koliko očajan bio!), ovaj jadni listić će izgledati kako izgleda. Muka mi je i kad neko na naslovnu stranu stavi: NAJBOLJE AUTORSKE UKRŠTENICE... a polovina i više sadržaja je nastalo uz pomoć kompjuterskih programa. Da budem jasan: ne smetaju meni dobre kompjuterske ukrštenice, nego loše, sastavljene ovako ili onako. I licemerje, laži i činjenica da čovek treba znati kad treba da podvuče crtu i prepusti posao mlađim i pametnijim ljudima. Ja trenutno imam 62 godine i već razmišljam o povlačenju. Gledajući na video-snimku Voje Dodevskog sa proslave 70 godina "Enigme" sa kakvim apetitom pojedini omladinci ovog lista tamane prasetinu...
Uzbudljiv okršaj. I simptomatičan: nešto se ne sećam da je MC bio ovako kritičan i realan kad je uređivanje preuzeo njegov intimus (koji, hajde da se podsetimo, decenijama nije ni bio na listi saradnika), a ne smeta mu ni kad taj isti urednik, g. Milunović, objavljuje 40 svojih radova po broju.
У енигматици нема самозваних великана. Свако је за себе великан, па нека је у ту Енигму и њена издања за ових 70 година уткао макар једну нит, један рад. Има и оних који су били врсни сарадници Енигме, чије су белине дивиле нас мање познате енигмате. И данас се дивим појединим људима који више нису међу сарадницима Енигме, а који су колико до јуче уређивали и још уређују многе часописе, блогове... Који су издавали сопствене часописе. То су и толико о великанима. А они други, препознаће се у коју групу спадају.
А сада оно главно, оно најсрамније што је могло да се деси код оваквог једног јубилеја. Енигма је имала на стотине и стотине сарадника који су из "своје главе" састављали, а не као данас поједини сарадници на компјутерима... Но, то је друга прича!
И бар 50 % није позвано на овакав јубилеј. Плашили су се да ће им једно прасе бити премало. Господо, мало их је који су жељни прасетине /а можда их и нема/. Свако је желео да буде присутан тако великом јубилеју. Да ту церемонију увелича, улепша...Један од тих, наравно сам и ја.
ВеЋина је сигурно желела да се сретне са драгим колегама, да поприча, измени мишљења... И, верујем, сви су били спремни да сами финансирају свој пут, да плате и свој ручак. Да, баш тако, јер сви знамо у каквом се финансијском стању налази слављеник. Али, за нас већину остао је само пусти санак.
Хвала свима који су нас заборавили или намерно изоставили. Енигма ће остати у мом срцу, али окрећем други лист у односу на многе. Верујте ми, осетиће се то...
U Enigmi me nije bilo dugo, a ne bi me bilo ni sada, da mi svojevremeno nije upućena molba (ne poziv), da pomognem. Moje uređivanje se odnosi na četiri osmosmerke i pripremu za štampu (a ni kod pripreme nije moja zadnja). Ostali u redakciji, Nebojša, Dragan i Moma znaju čije radove ne bih pustio u list, da je do mene. A što se tiče navedenih 40 mojih radova po broju, o tome nedvosmisleno govori bilo koji broj Enigme, koliko radova ima svaki od saradnika.
ZM
Pa, da, nisam ni mislio drugačije, posredi je nekakvo dobročinstvo (iste takve "molbe" starac je upućivao svima redom, ali izgleda da nije bilo humanijih od Milunovića).
Bilo je brojeva u kojima su radovi g. Milunovića činili gro sadržaja (da li ih je bilo 30 ili 40 ne menja mnogo stvar). To je verovatno bilo na početku, a posle nisam ni pratio, možda se sad radi po nekakvom ključu: 10 Lojanica, 10 Dodevski, 2-3 počasne skalamerije g. Lazarevića itd, pa za mlađahnog Zocu ne ostaje mnogo mesta (a njemu, realno, tu i nije mesto, iako je generalno bolji od svih staraca iz NZ... a od njih i nije teško biti bolji).
I btw, posle dužeg vremena sam prelistao tzv. jubilarni broj... divan je, bravo, ko god da je odlučivao o sadržaju - alal mu vera.
Kako je krenulo, slutim da mi (ni krivom ni dužnom) slijedi još jedno zamrzavanje. Odmrzavanje da se malo raskravim da me očepi tzv "Jovo" pa opet u zamrzivač,jer zaboga NEKI pišu NEŠTO na TIO.
Dobri Gojko mi je ovo sinoć poslao uz napomenu "Ti odluči da li ćeš da objaviš". Objavih, naravno, jer smatram da svako (bitno) pisanje o enigmatici valja zabilježiti. Tekst sam samo ovlaš pročitao, ali i tako ovlaš čitanje mi je kazalo - Treba objaviti.
Naravno, ovo otvara bezbroj tema.
Nisam gadljiv na MNOGOBROJNE komentare, ali moio bih da sve bude u granicama dobrog uskusa (zasad može proći) jer mi se ne ide u dupli zamrzivač ("Neka vidi Perdo" polako prerasta u "Neka visi Slavko")
Постави коментар