NIKO NEMA ŠTO BOVAN IMADE

Eroteka

Bovani nisu (mnogo)brojni kao neki drugi. Nisu! Ipak, ima nas ima taman onoliko koliko treba, odnosno koliko ovaj napaćeni dio Evrope može da podnese. Prezimena Petrović, Jovanović, Nikolić. Smit, Džonson, Li, Ming, Miler, Popov, Gonzales,... nosi za nijansu više ljudi nego što ima Bovana, ali...niko nema što Bovan imade! Nema nas mnogo, ali smo dobro raspoređeni, a tamo gdje smo se „rasporedili“ obično smo „Numero uno“. Pomalo štrčimo, ali se ič ne uzbuđujemo zbog toga. Još je Bajaga opjevao Bovane u pjesmi „Gore dole“ u stihu: „Nikad nemoj biti dole, jer te dole noge bole. Pokrivamo sve bitne oblasti ljudske djelatnosti, pa smo u prošlosti, a bogami i sadašnjosti imali i imamo neke važne akademike, slikare, gardonačelnike, poslanike, sveštenike, visoke državne činovnike, niske državne činovnike, pastire, limare, doktore, enigmate, sportiste, manekene/manekenke, dase, šmekere, žestoke i pitome momke...Svi su bili najbolji u svojoj branši. Dinko (moj otac) je bio najbolji limar zapadno od Rio Grande, Slavko (stric) je bio najbolji gradonačelnik istočno od Jeniseja, ...

Jedina nam je falinka to što smo skromni i uopšte se ne znamo hvaliti. Ne, nikako! Vrlo smo skromni, pa nikad se ne slikamo sa brojem 1 (JEDAN) i nikad ne napišemo „Numero uno“! Nikad! Ponekad se šalimo na tuđ račun, a još češće na svoj račun, pa kome je smiješno nek se smije, a kome nije neka nije.

Imamo i nekoliko najboljih književnika južno od rijeke Drive u Norveškoj. U svjetskoj književnosti se do sada nije desilo da je neko s prvom objavljenom knjigom dobio Nobelovu nagradu za književnost, ali skromni Bovani imaju uzdanicu.

(Ovo gore je bilo malo šala a više zbilja, a sad slijedi sve bez šale)

Milan Dulin Bovan prošle godine je objavio knjigu „Priče u kojima ćeš pronaći ono što nisi ni znao da si zaboravio“. Pratim pisanje mladog Bovana (preporučujem da pratite njegove genijalne opaske na tviteru. Tamo se predstavlja imenom Ђет Милоје и десет љутих гуслара“. Ranije sam pročitao neke njegove priče, ali ovu knjigu (dobio sam je s posvetom autora, na čemu mu zahvaljujem) pročitao sam tek danas. Stalno imam neke obaveze pa sam čitanje odgađao. Danas uzeh da pročitam 10-strana, a na kraju nisam prestajao sa čitanjem dok nisam došao do CIP – katalogizacija u publikaciji.

Knjigu preporučujem svima! Treba napomenuti da  autor cjelokupni prihod od knjige poklanja za obnovu pravoslavne crkve u rodnom Mostaru. I taj gest je za poštovanje .

Prilažem priču MOST. Ova priča nije najbolja, nije ni među 20 najboljih (po mom sudu) ali se dobro uklapa jer je više posjetilaca ovog bloga imalo priliku da pređu preko ovog mosta (evo i jedne moje fotografije koja ukrašav...hm...ilustruje priču). Specijalno mi se dopada pronicljivo zapažanje da most koji se opisuje ima četiri obale. Istina!

Hajde da uzviknemo zajedno: Bravo za Bovane, a posebno za Milana!