Tekst: Неочекивана смрт књижевника Милована Данојлића ражалостила је све поклонике мудре писане речи. Посебно су тужни и загонетачи, састављачи укрштених речи. Зашто баш они? Па зато што је Данојлић, поред свег умног, професорског и филозофског стваралаштва, ценио укрштање речи и налазио времена да и сам саставља укрштенице, још од гимназијских дана, кад је 1952. године објавио своје прве загонетке у листовима „Енигма” и ИКС (београдски енигматски часопис).
Овом хроничару енигматике својевремено се исповедио да воли све речи, па и оне укрштене. Помињући све његове писане активности, савремени хроничари су испустили податак да је Милован Данојлић 2005. године објавио књигу укрштених речи (магични квадрати) под називом „Игре с речима”. У тој књижици овако је објаснио зашто се бави и састављањем магичних ликова: „Боље је играти се са речима него са стварима, или, не дај боже, с туђим животима.
Да испуним заморну празнину у очекивању уснивања, да заварам бдење чије се трајање не да предвидети, да убијем време испало из зглобова, ја сам се годинама бавио том порочном беспослицом која се зове укрштање речи.”
У ово време поставља се озбиљно питање да ли је „беспослица” укрштање речи, смишљање загонетака, ребуса, анаграма, ако данас нема писаних новина које не објављују укрштене речи и неке друге загонетне питалице. На Лазареву суботу 2005. у родним Ивановцима Милован Данојлић пише: „Енигматика је, у прошлости, била омиљена забава сербских списатеља. О томе нас обавештава Милорад Павић у својој ’Историји барокне књижевности’. Већ се зна да су загонетали многи наши писци почевши од Петра Петровића Његоша, Јована Јовановића Змаја, Бранислава Нушића, до Десанке Максимовић, Добрице Ерића, па Милована Данојлића, који је налазио времена да укршта речи, а не само да их оплемењује мисаоним делима, па није ни чудо што има ’Муке с речима’.” Писци су својим загонетним радовима истакли да енигматика није „бесмислица”, већ посебан умни рад вредан опште пажње, уз то да је енигматика „филигранско новинарство”, како се о њој својевремено изразио Петар Стојановић, први уредник листа „Енигма”, који је прошле године напунио 70 година излажења, као мало који лист оваквог забавног садржаја, како код нас, тако и у свету.
Због свега тога важно је да се зна да је Милован Данојлић својим „Играма с речима” дао значајан допринос угледу и важности енигматског стваралаштва.
1 коментар:
Tekst:
Неочекивана смрт књижевника Милована Данојлића ражалостила је све поклонике мудре писане речи. Посебно су тужни и загонетачи, састављачи укрштених речи. Зашто баш они? Па зато што је Данојлић, поред свег умног, професорског и филозофског стваралаштва, ценио укрштање речи и налазио времена да и сам саставља укрштенице, још од гимназијских дана, кад је 1952. године објавио своје прве загонетке у листовима „Енигма” и ИКС (београдски енигматски часопис).
Овом хроничару енигматике својевремено се исповедио да воли све речи, па и оне укрштене. Помињући све његове писане активности, савремени хроничари су испустили податак да је Милован Данојлић 2005. године објавио књигу укрштених речи (магични квадрати) под називом „Игре с речима”. У тој књижици овако је објаснио зашто се бави и састављањем магичних ликова:
„Боље је играти се са речима него са стварима, или, не дај боже, с туђим животима.
Да испуним заморну празнину у очекивању уснивања, да заварам бдење чије се трајање не да предвидети, да убијем време испало из зглобова, ја сам се годинама бавио том порочном беспослицом која се зове укрштање речи.”
У ово време поставља се озбиљно питање да ли је „беспослица” укрштање речи, смишљање загонетака, ребуса, анаграма, ако данас нема писаних новина које не објављују укрштене речи и неке друге загонетне питалице.
На Лазареву суботу 2005. у родним Ивановцима Милован Данојлић пише: „Енигматика је, у прошлости, била омиљена забава сербских списатеља. О томе нас обавештава Милорад Павић у својој ’Историји барокне књижевности’. Већ се зна да су загонетали многи наши писци почевши од Петра Петровића Његоша, Јована Јовановића Змаја, Бранислава Нушића, до Десанке Максимовић, Добрице Ерића, па Милована Данојлића, који је налазио времена да укршта речи, а не само да их оплемењује мисаоним делима, па није ни чудо што има ’Муке с речима’.”
Писци су својим загонетним радовима истакли да енигматика није „бесмислица”, већ посебан умни рад вредан опште пажње, уз то да је енигматика „филигранско новинарство”, како се о њој својевремено изразио Петар Стојановић, први уредник листа „Енигма”, који је прошле године напунио 70 година излажења, као мало који лист оваквог забавног садржаја, како код нас, тако и у свету.
Због свега тога важно је да се зна да је Милован Данојлић својим „Играма с речима” дао значајан допринос угледу и важности енигматског стваралаштва.
Јован Вуковић,
Нова Пазова
Постави коментар