ПРЕМИНУО ВЕЉКО ВУЈЧИЋ
IN MEMORIAM
ВЕЉКО (Владимира) ВУЈЧИЋ (1935 – 2023)
У Београду је у 88. години 02. јануара ове године умро Вељко (Владимира) ВУЈЧИЋ, пензионисани службеник, композитор и енигмата. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду 04. јануара.
Рођен је у Приједору 14. септембра 1935. године. Гимназију је завршио у Београду. Студирао је Филолошки факултет у Београду, где је апсолвирао на романској групи (француски, италијански и латински језик). Радио је у Републичком заводу за пензијско – инвалидско осигурање на пословима референта за обрачун и наплату доприноса, где се и пензионисао.
Бавио се компоновањем забавне, дечје и староградске музике. Члан је Удружења композитора Србије од 1970. године а члан је Удружења музичара џеза и забавне музике од 1960. године. У периоду између 1963. и 2005. године освојио је петнаестак значајних награда за музику и текст на следећим фестивалима: „Омладина“ – прва награда стручног жирија 1963. и прва награда стручног жирија и публике 1964; Песма „Евровизије“ 1965. ушао у ужи избор; „Београдско пролеће“ – награда стручног жирија, нови-нара и критике (1968), прва награда стручног жирија за романсу (1971), прва награда публике (1990), трећа награда публике (1994), трећа награда публике (1996); плакета „Миодраг Илић Бели“ за дечју песму (1978); награда за текст на Месаму (1986); „Слобода“ у Доњем Милановцу – прва награда за дечју песму (1990), „Свеславјански базар“ у Витебску (Белорусија) – прва награда (1994); „Златно звонце“ у Новом Саду – прва награда за дечју песму (1995); Брчко – „Гран при“ дечјег фестивала (2005).
Осим награђених дела Вељко ВУЈЧИЋ има велики број композиција које су извођене на значајним манифестацијама у земљи и иностранству у интер-претацији већине наших вокалних солиста. Композиције су му снимљене на 24 сингл, 9 ЛП и 10 ЦД носача звука. Многе његове композиције су аран жиране за велики ревијски оркестар и трајно су сачуване у архивама РТВ Београд, Загреб и Сарајево.
На сајту Удружења композитора Србије се на крају биографског приказа о Вељку ВУЈЧИЋУ закључује: „ПРАВИ КВАЛИТЕТ СТВАРАЛАШТВА ВЕЉКА ВУЈ-ЧИЋА ОГЛЕДА СЕ У КВАЛИТЕТНОМ ВОЂЕЊУ МЕЛОДИЈСКЕ ЛИНИЈЕ И ХАР-МОНСКОМ БОГАТСТВУ КОМПОЗИЦИЈА.“
Бошко ПЕТРОВИЋ БОКИ, један од наших најбољих енигмата, заслужан је да се Вељко ВУЈЧИЋ бавио енигматиком. Наиме, били су школски другови у београдској Трећој гимназији тако да је утицај Бокијев био такав да је Вељко свој први енигматски рад (укрштеницу) објавио у Београдском енигматском лису „ИКС“ 1952. године. Објавио је око 2.500 укрштеница и скандинавки а међу првима је објавио тзв. „америчку скандинавку“.
Сарадњу је објављивао у великом броју енигматских и неенигматских ли-стова и часописа: „Иксу“, „Енигми“, „Еуреци“, „Чворовим“ издањима, „Марбу“, „Лавиринташу“, „Политици експрес“, „Укрштеници“, „Вестима“, „Блицу“, „Енигманији“, „Вуковом ковчежићу“ итд.
Представљен је у ЛЕКСИКОНУ ЗАГОНЕТАЧА ЈУГОСЛАВИЈЕ (Стјепан Хорват, „Чвор, 1979), ЛЕКСИКОНУ СРПСКИХ ЕНИГМАТА (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, ЕСС и Алма, 2007), АДРЕСАРУ ЗАГОНЕТАЧА ЈУГОСЛАВИЈЕ (Стјепан Хорват и Радош Пушоњић, „Чвор“, 1984), МАЛОМ ЗАГОНЕТАЧКОМ ДАТУМАРУ (Фрањо Тушек, „Чвор“, 1983) и ЛЕКСИКОНУ ЗАГОНЕТАЧА Б И Х (Недјељко Недић, ЗД Рашчица, Угљара, 2020).
Добитник је ЗЛАТНЕ ПОВЕЉЕ ЕНИГМАТСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ 2005. године за више од 50 година енигматског стваралаштва. Од 1996. године је члан Удружења енигмата „Вук Караџић“ из Београда а уједно и Енигматског савеза Србије. Учесник је на више годишњих Конференција УЕ „Вук Караџић“. Биће заступљен и у монографијама „ЕНИГМА 70“ и „30 ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ (1986-2021)“.
Нека му је вечна слава.
В. Шарић
Нема коментара:
Постави коментар