VRATIJA SE ŠIME

Eroteka (r)

Povratak u Novi Sad bio je bitno drugačiji od dolaska u BL. Iako je posada autobusa ista, isti autobus (bukvalno isti) sada je bio poluprazan, pa smo se Rešad i ja raširili na po dva sjedišta. U dolasku nismo zaklapali usta, a u povratku smo samo povremeno razmijenili po koju riječ. Izgleda da nas je umor savladao. Ne mogu da spavam, pa lagano „meditiram“, šaljem SMS poruku Najboljoj da smo krenuli i pitam da li je u Kikindi sve u redu (Znam da mali Luka nije izišao iz bolnice u subotu, kako je prvobitno rečeno, već da će me dočekati sutra, zapravo danas). Odgovara da je sve u redu.

Gluho doba noći. Klackamo se, Rešad spava, spavaju skoro svi u autobusu. Ne spavamo, izgleda, samo vozač i ja. U glavi slažem utiske iz Rapca. Lijepo, vrlo lijepo. Ovo mi je trebalo da malo izbistrim glavu. Prisjetim se i sinoć pročitanih komentara, ali...nebitno, idemo dalje.

Prelazimo granicu bez mnogo zadržavanja, kačim se na internet, vidim stiglo mi je mnogo mejlova ali ništa ne otvaram, čitaću kad dođem u Kikindu. Vidim i Valterov mejl s rezultatima. I to ću čitati na kompjuteru. Telefon nije za to. Otvaram TIO, a ispod one objave mnogo komentara. Čitam i već vidim da će tu biti dosta posla da se to raščisti i obrišu anonimni, ali i neki potpisani ali krajnje neukusni komentari.

Jedan komentar u 22.56: Rezultati su objavljeni u subotu prije večere. Danas su svi sudionici bili na izletu i tek poslije ručka krenuli prema kućama. Gotovo svi enigmatski blogeri su bili na SOZAH-u (Slavko, Modrić, Nedić, VAZAK) i nisu bili u mogućnosti objaviti nešto konkretno. Neslužbeno je Slavko dogovorio sve s Valterom i HZS-om i od sutra će početi s objavama svih događanja, pa i Prvenstva u sastavljanju zagonetki. Plan je prikazati sve radove i sve ocjene kako bi svi to mogli prokomentirati, pa i oni koji danas putuju. HZS-  glasnogovornik.

Otprilike u vrijeme mog dolaska u Kikindu (9.33) Valter je postavio komentar: Ova je manifestacija po nečemu jedinstvena, a to je da sam ja bio jedini organizator što se tiče smještaja, sponzora, provedbe natjecanja i štošta drugoga. Naravno ne želim umanjivati zasluge kolega koji su žirirali sastavljačkao natjecanje i moje četiri kolegice koje su žirirale ili zbrajale bodove rješavačkog natjecanja.Za vašu informaciju organizacija ovakvog natjecanja nije samo objava rezultata, ima tu dosta toga što se događa izvan onoga što vide sudionici. Mislim da objava rezultata s danom zakašnjenja nije neki veliki problem i nemam se namjeru nikome ispričavati. Sinoć sam poslao rezultate svim sastavljačima i rješavačima i to bih bio učinio bez obzira na ono što je ovdje napisano. Kao što je netko spomenuo, ja sam to mogao napraviti i večer ranije, ali sam radije išao sa ženom zaplesati u predvorju hotela, pa sad kome pravo kome krivo. Danas ću tijekom dana svim zainteresiranim poslati na uvid sve pristigle radove, jutros imam još neke obveze prema sponzorima. Žao mi je što se neki od onih koji nisu bili u Rapcu smatraju diskriminiranima, ali ja doista nisam smatrao da prioritet trebaju biti baš oni.

Gospodski!

Stigoh u Kikindu. Nema Najbolje Od Svih Žena na stanici da me dočeka! Odmah mi je bilo sumnjivo. Hvatam se telefona. Kažem da stižem za koji minut u stan, šta se dešava? Odgovori mi: “Hajde, čekamo te. Pričaćemo kad dođeš (šapuće)”. Šta je sad?! Mora da Luka nije stigao iz bolnice. Ulazim u zgradu, a na stepeništu me dočekuje Najbolja i šapuće mi: “Nemoj se prepasti. Jelena plače jer Luku nisu otpustili, ali je sada sve dobro…”. Kažu mi da će ostati još najmanje četiri dana, da je bilo nekih komplikacija, ali da je sve dobro. Odmah ga zovem na video-poziv. Maše mi. Djeluje mi sasvim dobro…biće to dobro samo da prođu još ta četiri dana. Kažu da su svi nalazi uredni, ali pošto je bilo komplikacija, za svaki slučaj zadržaće ga do četvrtka.

Danas kada ovo pišem, mogu vam kazati da se Luka potpuno oporavio. Nije bio “još četiri” već dan i po. Šta je jedna upala pluća za ovakvog junaka! Po izlasku iz bolnice trebalo je vidjeti tu sreću kad je zagrlio mamu. Baba i deda ga još sedam-osam dana nisu grlili (gnjavili), a onda kad smo počeli…ne ispuštamo ga. Juče mi je bio u gostima, a kad je u gostima onda je deda glavna “igračka”. Ovoga puta smo se igrali kviza. Za Novu godinu poklonio sam mu enciklopediju “Svet životinja” koju lista i pamti. Jelena mu je sve pročitala od korice do korice, pa se sada igramo kviza. On insistira na tome, a Milošu već pomalo ide na živce (hoće da mu sakrije enciklopediju). Postavljamo mu pitanja, a on odgovara. Pokazujem na koalu i pitam: “Je li ovo panda?”. “Neeee, to je koala, panda jede bambus!” – odgovara. Čuj, panda jede bambus!

Nakon nekoliko pitanja za kvizaša pitam: “Zašto beli medvedi ne jedu pingvine?” (Prije nekoliko dana sam ga čuo kako mami priča o tome da beli medvedi i pingvini žive na suprotnim stranama Zemlje. Tad sam se čudio da četvorogodišnje dijete može imati predstavu o tome šta su suprotne strane Zemlje). Dakle, pitam ga i čekam da odgovori isto kao što je одговорио Jeleni onomad.

Malo šuti (vidim da smišlja neku foru) pa reče. “Beli medvedi ne jedu pingvine jer nisu pečeni” (puca od smijeha).

Koji mali deda-Slavko čuči u njemu!

Kraj