Branko Anđić |
Dobio sam odgovor na moje pismo. Zatražih dozvolu da ga objavim i evo ga:
Poštovani gospodine Bovan,
Hvala vam na pismu kojim me obaveštavate da je bilo reakcije na moj
kritički tekst o ukrštenim rečima. Najgora je tišina. Ali zar ne
mislite, kao ozbiljan enigmatski profesionalac, da je skandalizovanje
vaše cehovske enigmatske organizacije zbog moje kritike
primer "ubijanja glasnika loše vesti"? Zar nije logičnije da se engmati
od zanata (koje itekako poštujem) koji su se osetili uvređeni mojim
tekstom pre svega pozabave čišćenjem i razdvajanjem žita od kukolja u
sopstvenim redovima? Da li je ikad, na primer,
sa nekog skupa enigmata Srbije upućeno pismo redakcijama naših novina
da ne primaju lošu robu koja ruži vaš cehovski ugled? Zar vas vaše
nadri-kolege ne iritiraju više od mene koji samo iznosim na videlo
njihovu neukost?
Iznenađuje me što vas više iritira što je tekst objavljen u Politici
nego činjenica da neuki, polupismeni ljudi ugrožavaju ugled savesnim
enigmatičarima. Ja odavno i redovno pišem za KNU dodatak Politike i
nije prvi put da kritikujem nedostatke (i) ovog glasila.
(Samo)Kritičan sam bio i prema sopstvenoj cehovskoj organizaciji,
Društvu srpskih književnika, zbog jezički nakaradnih saopštenja koja se
ponekad šalju iz Francuske 7 u vreme kad bi barem književnici trebalo
da vode računa o negovanju i korišćenju dobrog
jezika, dok ga većina ostalih sakati.
Moram, međutim, da vas razočaram po jednom pitanju: moj tekst NIJE
nastao kao isključiva kritika ukrštenih reči koju objavljuje Politika;
jezičke besmislice i materijalne greške koje pominjem samo su vrh
ledenog brega koji je narastao rešavanjem ukrštenih
reči u Politici, ali i u specijalizovanim enigmatskim glasilima kao
što su Piramida specijal i Skandia ekstra, na primer. Diletanata će
uvek biti u svakoj struci, ali moja kritika se odnosi pre svega na
poptuno otsustvo bilo kakve kontrole kvaliteta i brige
za jezik koje je uočljivo na svim nivoima.
Srđan vas je uveravao da sam "zapravo fin čovek". Neskromno mislim da je
to istina. Zar bi zbog kritike pojave koja bi trebalo podjednako da
smeta i vama kao savesnim, profesionalnim engmatama i meni kao piscu
osetljivom na jezičo sakaćenje, u to trebalo da
se sumnja? Reč "zapravo" delimično to nagoveštava. Pre neki dan, u
jednoj ukrštenici sam otkrio da je odgovor na pitanje "Nije kum" -
"nekum". Nadam se da me vi i vaše prave cehovske kolege nećete
proglasiti "ne-finim" što odbijam da poverujem da je VCO
skraćenica za "veoma crni odžačar".
S poštovanjem
Branko Anđić
7 коментара:
"Slučajno" sam odabrao ovu sliku jer mi narandžasta boja prija oku :)
Ova rasprava će, verovatno, potrajati, barem ovde, na blogu. Samo bih da ukažem na to da bi valjalo razlučiti greške koje se javljaju i kod onih dobronamernih i (svakako) pismenih učesnika, od grešaka onih koji ne znaju posao koji obavljaju. "Veoma crni odžačar" - ne znam da li da se smejem ili da ostanem u neverici. To je primer za one koji nemaju pojma šta je zagonetaštvo. "Otsustvo" umesto "odsustvo" - greška koja potvrđuje da se može omanuti i kad znate o čemu pišete i umete to da sročite.
ZM
Nije valjda da je negdje objavljeno: "Veoma crni odžačar" (VCO)? Ja sam to shvatio kao malo ironije.
Gospodine Anđić, pre nego bilo šta pišete uzmite knjige u ruke pa tek onda nešto kažite. Sve (verovatno) što ste napisali da ne postoji, sve ima u raznim knjigama, i nekum, i nefin (Rečnik SANU knjiga 15). Kada poželite da nešto pišete o mojim listovima, onda to i napišite (može na mom blogu ili na mejl), a ne ovako sve uopšteno, pa kao ništa ne valja. Prvo rešite sve ukrštenice iz Politike pa onda sve drugo. U mojim listovima (Piramida Specijal i onaj ne znam tačno koji Skandia Ekstra??? takvih grešaka sigurno nema.
Bilo bi zanimljivo vidjeti i pismo upućeno gosp. Anđiću. Da li je, osim izraza povrijeđenosti, bilo imalo cehovske samokritičnosti? Nedavno sam pisao naširoko o sadržaju naših mreža, o nepotvrdivosti potvrđenosti kao dovoljnog kriterija. Pozdrav svima!
Ne znam kako će izgledati to pismo u ime Enigmatskog saveza Srbije, ali bi u njemu svakako trebalo naglasiti da je tekst gospodina Anđića u "Politici" napisan ofrlje (bez ikakve provere u rečnicima da li navedeni pojmovi postoje) i tendenciozno, u suprotnosti s načelima dobrog novinarstva. Čitaoci na osnovu takvog teksta mogu pomisliti da je srpska enigmatika nekvalitetna, a istina je da po kvalitetu zagonetaka (ukrštenih reči, anagrama, rebusa, palindroma, itd), broju objavljenih časopisa, knjiga, biltena i drugih publikacija, kao i po broju blogova i raznih takmičenja koja organizuju vredni srpski enigmati, spada u najuži svetski vrh. To nije pretenciozna tvrdnja, nego činjenica koju je lako mogu dokazati i o čemu bi trebalo informisati javnost (što bi neki upućeni novinar prvo i naglasio, pa tek onda napisao kako ima i onih koji enigmatici nanose štetu svojim fušerskim radovima).
Umesto da iskoristim slobodno veče za nešto korisno pa čak i da dam svoje mišljenje i predloge za izdavanje Nove Enigme nešto me vuče da opet kažem nekoliko reči, iako sam i prošli put ostao nedorečen.
Prva stvar gde autor kaže da je najgore ćutanje, upravo je suprotna stvar tačna, a to je da čoveku trebaju 3 godine da nauči da priča, a ceo život mu treba da nauči da ćuti, ili ona narodna govor je srebro, ćutanje je zlato.
Druga stvar - gospodin sebe prouznosi u glasnika loše vesti, a to ide u prilog mojoj tezi da je dotični dobio nalog i tempirao vreme kada će da piše svoju paškvilu.
Mi ćemo sami da se pozabavimo čišćenjem svojih redova i odvajanjem žita od kukolja, bez da nam dolaze neki glasnici sa strane. Čudno je da niste primetili da se vaš list Politika ne razlikuje od sličnog smeća kao što su Kurir i Informer, da se vaši novinari ne razlikuju od "novinara" tih listova (isti vam je nadgazda), pa eto iskoristite priliku da u kulturnom dodatku krenite da čistite svoje redove.
U vremenima kada se svuda javlja i dolazi do izražaja šund svake vrste ne razumem zašto je trebalo enigmatika da ostane imuna na to?! Pa nije ostala i mi to vidimo i to nije ništa novo.
Treće, kada pišete da Vas iznenađuje što nas više iritira što je tekst objavljen u Politici pravo da Vam kažem boli me uvo gde je objavljen mene više zanima Cui bono?
Četvrto, da bolje gledate bolje biste i videli. Ako se radi štanc enigmatika sa 10.000 radova godišnje koje objavi jedan (komp)autor bolje reći priređivač, to mu dođe cirka 30 dnevno ili 4 na sat ukoliko čovek ima osmočasovno radno vreme i 30min pauzu za topli obrok. Naravno da u takvoj masovnoj proizvodnji može da se desi neka greška. Evo da Vam navedem primer kod proizvodnje sijalica se toleriše greška 3%, tako da ako uzmemo istu takvu toleranciju na 10.000 radova tolerancija je 300 radova. Eto može se desiti da se pogreši u 300 radova na 10.000 i onda eto vajnih novinara da nam sole pamet kako se u ukrštenicama greši. Ma nije valjda?!
Mogu dodati i da se moje mišljenje o jeziku, pojmovima i rečima i njihovoj upotrebi u potpunosti razlikuje od Vašeg. Kako ja to vidim jezik se razvija neprestano i svakog dana imamo nove i nove reči i veći i bogatiji jezik, to što nije došlo da Vas, gospodina Klajna, Šipke ili nekog trećeg i to nije aminovano od istih ne znači da ne postoji i da ne može da se upotrebljava.
Slažem se sa Vama da bi ESS trebalo da radi na tome da svojim autoritetom stane ispred svojih autora i da utiče na izdavače da potisnu lošu enigmatiku, a da prostor daju kvalitetnijoj i da vrednuju autorske radove plaćajući ih DOSTOJNIM, a ne BEDNIM honorarom. Meni je neshvatljivo da mnogi naši najbolji autori (Bovan, Rešad, Radisavljević, M. Marković,...) su primorani da svoje autorske radove objavljuju u inostranoj štampi jer su istisnuti sa tržišta u nepravednoj borbi, a sličnu sudbinu su doživeli i mnogi drugi kvalitetni autori su zastupljeni miminalno (D.Knežević, S.Perić, V.Skoko, K.Ivanov i mnogi drugi koji nek mi oproste jer nisam stigao svih da se odmah setim a zaslužuju sve pohvale jer su vrhunske enigmate). Tu naravno, najveću štetu imaju rešavači.
I na kraju, ako ste fin čovek, a jednostavna računica Vaše kompanije kazuje da su njeni ubedljivo najprodavaniji časopisi Enigmatski, zašto onda ne iskoristite priliku i utičete da kompanija u kojoj radite osnuje i treći list koji će takođe biti među najprodavanijima, a kompanija će imati finansijske koristi od toga, a imaće koristi i kvalitetni autori koji će svojim radovima sa tržišta polako potiskivati da iskoristim vaš termin "diletantsku" konkurenciju, a najveću dobit i korist bi imali krajnji potrošači odnosno rešavači? Dakle, osnivanje trećeg lista u okviru Politike sa probranom kvalitetnom autorskom ekipom je najbolje oružje za borbu protiv ovoga šta kritikujete. Iskoristite priliku za to već sutra da obavestite menadžment i javite nam kakav ste odgovor dobili. Da dodam i da bi novina Politika bi svakako bila manji šundać nego što je trenutno ako bi imala kvalitetnije ukrštenice.
Постави коментар