U narodu inače vlada mišljenje da se to što je ovde navedeno kao 6. posao snova lepo plaća. Npr. svojim ušima sam čuo jednu potresno folklornu personu sa TV - a, voditelja Ivana Ivanovića, kada je nekom zgodom u nekakvoj šali rekao: "mogu i ja da se bavim enigmatikom, da zaradim neke pare". Doduše, možda je mislio na enigmatiku za englesko govorno područje, jer se jedino u tim zemljama čovek još uvek može najesti leba od toga.
Kako god, ne znam koje su ovo novine, ali trebalo bi objasniti prevodiocu teksta da u Srbiji slobodni autor ukrštenih reči ne može da zaradi ni 70 000 dinara godišnje. Kod nas to vredi 300 dinara. :)
Da, sretao sam ljude koji nisu nikad ni rešili celu ukrštenicu, a kamoli sastavili, koji se raspituju koliko se to plaća, pa da (karikiram) "zasuču rukave" i naprave jedno 100-200 komada. Na tom pitanju se obično završavao svaki dalji razgovor.
Neko mi je pričao da je osamdesetih (možda i ranije) autor (običan saradnik, ne urednik) mesečno mogao da inkasira nekoliko hiljada maraka. Pretpostavljam da se to odnosi(lo) na viđenije i traženije saradnike, ali ne mogu baš da procenim koliko radova je neko trebalo da objavi da bi sakupio honorar veći od (tadašnje) prosečne plate. Htedoh reći sledeće: čak ni tada to nije bio posao snova po definiciji iz teksta, jer npr. hipotetički autor koji je zarađivao 2 000 evra mesečno godišnje nije mogao da dobaci ni do zarade lika iz Diznijevih crtaća. :)
6 коментара:
Pogledati 11. red ispod slike!
Kod nas je uobičajeno pitanje, "a šta imaš ti od tog" mada lepše zvuči u pesmi Čolinoj...
U narodu inače vlada mišljenje da se to što je ovde navedeno kao 6. posao snova lepo plaća. Npr. svojim ušima sam čuo jednu potresno folklornu personu sa TV - a, voditelja Ivana Ivanovića, kada je nekom zgodom u nekakvoj šali rekao: "mogu i ja da se bavim enigmatikom, da zaradim neke pare". Doduše, možda je mislio na enigmatiku za englesko govorno područje, jer se jedino u tim zemljama čovek još uvek može najesti leba od toga.
Kako god, ne znam koje su ovo novine, ali trebalo bi objasniti prevodiocu teksta da u Srbiji slobodni autor ukrštenih reči ne može da zaradi ni 70 000 dinara godišnje. Kod nas to vredi 300 dinara. :)
Da, sretao sam ljude koji nisu nikad ni rešili celu ukrštenicu, a kamoli sastavili, koji se raspituju koliko se to plaća, pa da (karikiram) "zasuču rukave" i naprave jedno 100-200 komada.
Na tom pitanju se obično završavao svaki dalji razgovor.
Neko mi je pričao da je osamdesetih (možda i ranije) autor (običan saradnik, ne urednik) mesečno mogao da inkasira nekoliko hiljada maraka. Pretpostavljam da se to odnosi(lo) na viđenije i traženije saradnike, ali ne mogu baš da procenim koliko radova je neko trebalo da objavi da bi sakupio honorar veći od (tadašnje) prosečne plate.
Htedoh reći sledeće: čak ni tada to nije bio posao snova po definiciji iz teksta, jer npr. hipotetički autor koji je zarađivao 2 000 evra mesečno godišnje nije mogao da dobaci ni do zarade lika iz Diznijevih crtaća. :)
Постави коментар