ZMIJANJE
Oblast Zmijanje
(centralni deo Bosanske krajine) zauzima još od polovine 16. veka sav prostor
izmeću krajiških reka Vrbasa na istoku i Sane na zapadu, planine Kozare na
severu i Mrkonjić Grada i Ključa na jugu. Ime
Zmijanje prvi put se spominje u turskim popisnim defterima 1541. Od
najstarijih vremena do danas Zmijanje je naseljeno Srbima. Stanovništvo se od vajkada bavilo stočarstvom, prvenstveno
ovčarstvom. Pod Turcima Zmijanjci su uživali određenu autonomiju na osnovu
martološke službe i imali su status filuridžija. Autonomija se ogledala u nepostojanju timarskog sistema,
slobodi ljudi koju nije imala raja u drugam delovima osvojene zemlje, pravu na
svoju veru i domaće sveštenstvo koje su osvajači i nagrađivali za njegovu
službu narodu.
Današnje Zmijanje
obuhvata dio planine Manjače. To je područje sa izrazitom epskom tradicijom i
etnološkim osobenostima. Pojava Petra Kočića (koji je i sam Zmijanjac) je
pobudila pažnju etnologa za ovo područje, koje i danas predstavlja predmet
naučnih istraživanja.
Nakon Drugog svjetskog
rata vlasti su organizovale masovno iseljavanje stanovništva u Vojvodinu, koje
je Ćopić opisao u romanu Osma ofanziva.
Zmijanjski vez je
2014. upisan u UNESCO-vu listu nematerijalne svjetske baštine.
(Prilog: Mirka Šajić)
2 коментара:
Ovaj vijugavi put i liči na životinju po kojoj je(možda)ovaj kraj i dobio ime....
"Истраживачи Окарић, Карановић, Трухелка и други су у многим документима османског периода нашли речи зилш и зимија турског и арапског порекла са значењем хришћанин-поданик царевине. Турска реч зимет значи немуслимани из ње је изведено зими. Шире поимање може се тумачити у смислу пристајања уз некога и преузимања обавезе за безбедност онога који се приклања моћнијем. Тако се дошло до реда повлашћених хришћана у Турској Империји са одређеним војним обавезама."
Постави коментар