Piše: Boris Antonić
Izvinjavam se što upadam, ali ne znam gdje da pitam pa ću ovdje. U popisu mjesta su VITAK i ČITAK (kod Srbice). Kako od njih glasi genitiv, VITKA ili VITAKA, ČITAK ili ČITAKA?
Predlažem da blogogazda uvede stalnu rubriku "Jezična pitanja".
"Према наведеноме, у 1936. години у Витаку је било следеће становништво: Албанци: родова 5, домаћинства 32; уз то једно домаћинство колонизованих Албанаца; Срби колонисти родова 8 и домаћинства 9." Извор: poreklo-prezimena-selo-vitak-srbica.
Nedjeljko, ja se ne bih usudio iznositi svoje mišljenje. Etnici su čudo. Ipak bi trebalo pogledati šta kažu knjige, a ne bi bilo loše raspitati se kod lokalnog stanovništva.
Postoji neko selo ŠEPAK (kod Zvornika). Da li je ŠEPKA ili ŠEPAKA?
Sve konstruktivne prijedloge blogogazda bi rado prihvatio, ali ne može se sve postići. Digresija, danas sam imao neke obaveze pa je blog radio na "leru"što je odmah izazvalo zabrinutost (Gdje sam, što se ne javljam...). Interesantno je kako se ljudi naviknu, pa ako zapaze da me nema nekoliko sati odmah zavlada uzbuna (pet mejslova sličnog sadržaja), a niko se ič ne uzbuđuje ako na nekom drugom mjestu stoji zamrznuta slika danima, sedmicama, mjesecima. Rezime, moram malo i da dišem. Hvala na razumijevanju.
Slavko, ŠEPAK je kod Loznce, na putu ka Banji, prelaz ka Bosni je Šepački put, pa bi Sreten mogao da kaže kako se u lokalu zovu stanovnici tog sela (kraja).
Citat: "U priobalju Drine, u pojasu od desetak kilometara od Kozluka do Šepka, nastanili su se dabrovi! Smatra se da ih trenutno ima između pet i deset parova, koji obitavaju u rijeci i pored nje." Izvor: podrinjemedia.ba.
U Srbiji i Hrvatskoj postoji i toponim Šepci (ulica u Kosjeriću, selo kod Delnica: Šepci Podstenski).
Мачковац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1295 становника (према попису из 1991. било је 1433 становника).
Историјат Место Мачковац је најстарије познато насеље у широј околини данашњег Крушевца које се помиње у писаним изворима из доба Немањића. Уцртано је у историјским атласима који приказују другу половину тринаестог века. Давне 1282. године ово насеље било је место сусрета српских владара краљева Драгутина и Милутина. Назив села Мачковац постао је по ковачима мачева: мач - ковци, Мачковци како се помиње у тринаестом веку, а данас Мачковац који био и главна ковачница мачева српског кнеза Лазара.
Kamenarac je najvjerovatniji mikrotoponim iz sela Mačkovca. Naime, u Rečniku MS navedeno je da ključ može značiti i ovo: "zavoj, krivina reke, okuka, zemljište obuhvaćeno tom krivinom".
Inače, u RSANU toponim Mačkovac nije zabilježen, iako takvih toponima ima barem osam: Mačkovac .
Ne znam kojeg se mjesta stanovnici nazivaju RAČAČANI, ali evo podatka da se stanovnici mjesta RAČAK u Karlovačkoj županiji (HR) nazivaju RAČAKARI, dok se stanovnici mjesta Račice u Istarskoj županiji nazivaju RAČIČANI. Oba etnika su zgodna za kvadrat 8x8.
Evo za Stari Vir, ali ne kraj Nikšića:Popis građevina za osnovnu melioracijsku odvodnju i mješovitih melioracijskih građevina od interesa za Republiku Hrvatsku: https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2010_07_83_2381.html SILjARICA-dobro poznajem Petrovac n/m ali se ne sećam takvog mikrotoponima...
36 коментара:
"Према наведеноме, у 1936. години у Витаку је било следеће становништво: Албанци: родова 5, домаћинства 32; уз то једно домаћинство колонизованих Албанаца; Срби колонисти родова 8 и домаћинства 9."
Извор: poreklo-prezimena-selo-vitak-srbica.
To mi treba zbog tvorbe etnika.
Ako je genitiv Vitaka, onda je etnik Vitačani, a ako je Vitka, onda je Vičani. Isto je i kod toponima ČITAK.
"Суљићи, од фиса Шаља, 2 куће. Овај род има надимак Читак, по селу Читаку у Метохији, одакле воде порекло, а доселили су се 1865. године."
Извор: Чубрељ (na sr.Wiki).
Ja mislim da je VITKA i ČITKA, prema riječi BITAK (BITKA).
Nedjeljko, ja se ne bih usudio iznositi svoje mišljenje. Etnici su čudo. Ipak bi trebalo pogledati šta kažu knjige, a ne bi bilo loše raspitati se kod lokalnog stanovništva.
Postoji neko selo ŠEPAK (kod Zvornika). Da li je ŠEPKA ili ŠEPAKA?
Sve konstruktivne prijedloge blogogazda bi rado prihvatio, ali ne može se sve postići. Digresija, danas sam imao neke obaveze pa je blog radio na "leru"što je odmah izazvalo zabrinutost (Gdje sam, što se ne javljam...). Interesantno je kako se ljudi naviknu, pa ako zapaze da me nema nekoliko sati odmah zavlada uzbuna (pet mejslova sličnog sadržaja), a niko se ič ne uzbuđuje ako na nekom drugom mjestu stoji zamrznuta slika danima, sedmicama, mjesecima.
Rezime, moram malo i da dišem. Hvala na razumijevanju.
Kopipejstovi su primjer jezika ljudi koji su očigledno bili upućeni u ono što pišu i vjerujem da su točni genitivi VITAKA i ČITAKA.
Etnici su dakle VITAČANI i ČITAČANI.
Slavko, ŠEPAK je kod Loznce, na putu ka Banji, prelaz ka Bosni je Šepački put, pa bi Sreten mogao da kaže kako se u lokalu zovu stanovnici tog sela (kraja).
Dinko
Citat: "U priobalju Drine, u pojasu od desetak kilometara od Kozluka do Šepka, nastanili su se dabrovi! Smatra se da ih trenutno ima između pet i deset parova, koji obitavaju u rijeci i pored nje."
Izvor: podrinjemedia.ba.
U Srbiji i Hrvatskoj postoji i toponim Šepci (ulica u Kosjeriću, selo kod Delnica: Šepci Podstenski).
U Hrvatskom mjesnom rječniku piše da etnik prema Šepci Podstenski (kod Brod Moravica) glasi Šepčani.
Po nekom rezonu bi trebalo da vudu stanovnici Šepka Šepačani, mada ne isključujem ni drugi etnik Šepčani.
P.S. Nisam nikoga pitao
Lozničanin
Da li zna netko opis za ĆENIČANI (ili ČENIČANI) iz kvadrata 8x8 u zvorničkoj "Zagonetki" broj 48/2000.?
Radi se zapravo o ukrštenici 8x8 bez crnih polja Jadrana Goloigre.
ĆENIĆANI - "Stanovnici zaseoka Ćenić kod Sutorine u Crnoj Gori":
S L A B I Ć A K
K E K E R E Z I
A G A T O N I K
R A T I N I J A
A T O N I Č A R
D U L I Č A N I
A R I J A N A C
N A K A N I C A
Mislim da nešto nije u redu jer se ĆENIĆANI ukrštaju s ATONIČARem...
Nisam imao opis i mislio sam da postoji ĆENIK ili ĆENICA i onda bi ĆENIČANI bilo u redu.
Zanimljivo je da je pravilno i SLABIĆAK i SLABIČAK, tako da bi se rad mogao spasiti i kad bi se našao toponim ČENIK ili ČENICA.
Izgleda da je sve u redu s ĆENIČANIMA. Na Googleu sam našao ovo:
89 crkava hercegnovske opštine......
Sv. Đorđe, Sutorina (Ćenič), 1650. g. Obnovljena 1875. godine.
Evo još jedna nejasna riječ.
U rječniku JAZU, dio 4. piše:
KAMENARAC, m. ključ mačkovački. - U Srbiji u okrugu kruševačkom. Sr. nov. 1875. 188.
Što je to "ključ mačkovački"?
Na sr-Vikipediji piše ovo:
Мачковац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1295 становника (према попису из 1991. било је 1433 становника).
Историјат
Место Мачковац је најстарије познато насеље у широј околини данашњег Крушевца које се помиње у писаним изворима из доба Немањића. Уцртано је у историјским атласима који приказују другу половину тринаестог века. Давне 1282. године ово насеље било је место сусрета српских владара краљева Драгутина и Милутина. Назив села Мачковац постао је по ковачима мачева: мач - ковци, Мачковци како се помиње у тринаестом веку, а данас Мачковац који био и главна ковачница мачева српског кнеза Лазара.
Kamenarac je najvjerovatniji mikrotoponim iz sela Mačkovca.
Naime, u Rečniku MS navedeno je da ključ može značiti i ovo: "zavoj, krivina reke, okuka, zemljište obuhvaćeno tom krivinom".
Inače, u RSANU toponim Mačkovac nije zabilježen, iako takvih toponima ima barem osam: Mačkovac .
Moglo bi biti tako. Često u zagonetkama vidim opis "mikrotoponim pokraj..."- Gdje to autori nalaze? Postoji li rječnik mikrotoponima za naše krajeve?
I još nešto.
Vidio sam na internetu popis enigmatskih knjiga objavljenih u Srbiji, a sada to više ne mogu naći. Može li netko dati link?
Đorđe Otašević je započeo izdavati "Rečnik mikrotoponima":
Ljiljana Otašević, Đorđe Otašević - Rečnik mikrotoponima 1
Beograd, 2009. 391 str. 21 cm.
Tvrdi povez. Ćirilica.
ISBN 978-86-7974-151-6
Koliko mi je poznato, izašla je samo prva knjiga (slova A i B).
Navodim samo nekoliko primjera: Bovan, Bovanac, Bovanište, Bovanska gradina, Bovaska kamenica, Bovanski do, Bovanski klanac, Bovanca.
A što se enigmatskih knjiga tiče, možda ste mislili na ovo: stari sajt ESS-a?
To je taj sajt, hvala.
Može Vam i ovo biti zanimljivo: "Alma" - Đorđe Otašević.
I ovo je dobro.
Da li je dobar etnik RAČAČANI? To imam u jednom tuđem kvadratu 8x8 (bez opisa).
Kako bi se nazivalo mjesto?
Račak (??).
Ne znam kojeg se mjesta stanovnici nazivaju RAČAČANI, ali evo podatka da se stanovnici mjesta RAČAK u Karlovačkoj županiji (HR) nazivaju RAČAKARI, dok se stanovnici mjesta Račice u Istarskoj županiji nazivaju RAČIČANI.
Oba etnika su zgodna za kvadrat 8x8.
Dobro si našao RAČAKARE. Nisam znao za taj RAČAK. Njegov je genitiv RAČAKA, tako piše u Hrv. mjesnom rječniku.
Mještani govore RAČAKARI, ali je prihvatljiv i etnik izveden po gramatičkom pravilu: RAČAČANI.
Upravo sam u HMJ našao navedene etnike. Tamo je naveden isti naziv i za lokalni i za književni oblik: jd. RAČAKAR, mn. RAČAKARI.
HMR
Staro je načelo da se ostavlja mogućnost stvaranja etnika po gramatičkom pravilu ako netko ne zna kako se govori u dotičnom selu.
Nitko ne može znati etnike za sva sela (a neće svi ni imati HMR). Gramatičkih je pravila manje nego sela pa se mogu naučiti.
Zna li netko kako glasi genitiv od RATALJ (kod Splita).
Da li je etnik RATALJANI ILI RATLJANI?
Možda bi Luka mogao da se raspita?
Da nisu RATALJCI?
U kojem se izvoru mogu naći potvrde za ove riječi?
SILJARICA - mjesto u Crnoj Gori između Petrovca i Ulcinja.
STARI VIR - mjesto u Crnoj Gori kraj Nikšića.
Imam "Abecedni spisak naselja u SFRJ", Beograd 1981., ali ih u njemu nema.
Evo za Stari Vir, ali ne kraj Nikšića:Popis građevina za osnovnu melioracijsku odvodnju i mješovitih melioracijskih građevina od interesa za Republiku Hrvatsku:
https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2010_07_83_2381.html
SILjARICA-dobro poznajem Petrovac n/m ali se ne sećam takvog mikrotoponima...
Ja tražim STARI VIR godinama, a ti ga nađe otprve.
Mnogo hvala.
Постави коментар