Na slici je poštanska marka koju je naručio od Holandske pošte Danko Kujundžić i koja mi je uredno stigla (jedna na psimu i nekoliko komada u pismu). Opet se zahvaljujem Danku.
Razmišljam o predstavnicima prve grupe, ako uopšte postoje. Ali, ne verujem da iko prvi enigmatiku isključivo zbog honorara. Doduše, ako "baviti se" podrazumeva nešto drugo, onda se može govoriti o takvim slučajevima (recimo, glavni urednik Enigme, Vučković ili kako beše, ne zna ništa o enigmatici, pitanje je da li zna definiciju anagrama... a, eto, igrom slučaja se bavi enigmatikom za platu... i u mnogim listovima je bilo takvih). Kad govorimo o proizvođačima enigmatike, na koji god način da je proizvode i gde god da je plasiraju, prethodno su morali da uđu u materiju. A da bi ušli u tu materiju, morali su da ulože mnogo vremena, truda i koječega. Honorari, i kad su bili najbolji, nisu bili ekskluzivni (naročito ne po jednom radu), tako da se taj motiv može isključiti ako govorimo o zdravim i normalnim ljudima koji su želeli ili žele da zarade neke pare. I onda, kada neko uloži godine i godine u tu stvar, pa hoće da mu se plati to što radi, i dalje ne znači da se bavi enigmatikom isključivo zbog honorara. On se bavi enigmatikom zato što se bavi enigmatikom, a honorar je podrazumevani element tog procesa.
Jedno je izvesno: normalni, racionalni i realni ljudi nikad ne bi radili to što mnogi enigmati rade za smešno sitne pare. Međutim, ako to rade samo tj. isključivo zbog tih sitnih para, bez ikakvog zadovoljstva, to i nisu enigmati nego... ne znam... totalni degenerici. A mislim da degenerici mogu da prave samo degenerisanu enigmatiku, kao budić. I sad mi možemo da nazovemo i budića enigmatom koji se time bavi isključivo zbog honorara, ali on u suštini nije enigmata. To je poenta: enigmati se nikada ne bave enigmatikom samo zbog para.
6 коментара:
Na slici je poštanska marka koju je naručio od Holandske pošte Danko Kujundžić i koja mi je uredno stigla (jedna na psimu i nekoliko komada u pismu). Opet se zahvaljujem Danku.
Mogli bismo malo preispitati ovaj tekst o honorarima (s današnjeg stanovišta).
Razmišljam o predstavnicima prve grupe, ako uopšte postoje. Ali, ne verujem da iko prvi enigmatiku isključivo zbog honorara. Doduše, ako "baviti se" podrazumeva nešto drugo, onda se može govoriti o takvim slučajevima (recimo, glavni urednik Enigme, Vučković ili kako beše, ne zna ništa o enigmatici, pitanje je da li zna definiciju anagrama... a, eto, igrom slučaja se bavi enigmatikom za platu... i u mnogim listovima je bilo takvih).
Kad govorimo o proizvođačima enigmatike, na koji god način da je proizvode i gde god da je plasiraju, prethodno su morali da uđu u materiju. A da bi ušli u tu materiju, morali su da ulože mnogo vremena, truda i koječega. Honorari, i kad su bili najbolji, nisu bili ekskluzivni (naročito ne po jednom radu), tako da se taj motiv može isključiti ako govorimo o zdravim i normalnim ljudima koji su želeli ili žele da zarade neke pare.
I onda, kada neko uloži godine i godine u tu stvar, pa hoće da mu se plati to što radi, i dalje ne znači da se bavi enigmatikom isključivo zbog honorara. On se bavi enigmatikom zato što se bavi enigmatikom, a honorar je podrazumevani element tog procesa.
Jedno je izvesno: normalni, racionalni i realni ljudi nikad ne bi radili to što mnogi enigmati rade za smešno sitne pare. Međutim, ako to rade samo tj. isključivo zbog tih sitnih para, bez ikakvog zadovoljstva, to i nisu enigmati nego... ne znam... totalni degenerici. A mislim da degenerici mogu da prave samo degenerisanu enigmatiku, kao budić. I sad mi možemo da nazovemo i budića enigmatom koji se time bavi isključivo zbog honorara, ali on u suštini nije enigmata. To je poenta: enigmati se nikada ne bave enigmatikom samo zbog para.
Ti se baviš enigmatikom samo zbog honorara, i to je potpuno legitimno.
Prethodni komentar obrisan jer se ta rečenica mogla kazati i bez nepotrebnog epiteta.
Постави коментар