JEDNO PISMO

Pre nekoliko dana stigao mi jedan, a danas još jedan rebus koje je sastavio Radoš Bakić. Znam (skoro) sve sastavljače rebusa, makar po imenu, ali ovo ime i prezime nemam pribeleženo u "folderu" za rebusaše, a rebusi su sasvim dobri. Stoga sam zamolio gospodina Bakića da otkrije "tajnu" kako je došao do mog bloga.

Ubrzo mi je stigao odgovor koji objavljujem (uz dozvolu) u celosti jer mislim da pismo može svim pratiocima bloga interesantno. Možda i pomognemo?!

Поштовани господине Бован,

право да вам кажем више се и тачно не сећам како сам дошао до вашег блога. У  сваком случају није на ничију препоруку, јер сам ја релативно нов у свету енигматике и не познајем скоро никог. Вероватно сам вас нашао преко претраживача. Учествовао сам на неким групама на Фејсбуку али сам их напустио јер нисам био задовољан њиховом уређивачком политиком.

   Иначе можда ће вам бити занимљиво да вам кажем следеће. Ја сам по професији професор математике и радим на Учитељском факултету у Београду, на коме се дакле образују будући учитељи. Имао сам жељу да убацим у програм неке задатке који би допринели јачању логичког размишљања, али су студентима чисто математички проблеми били тешки. Онда сам се сетио ребуса. Почео сам са њих неколико које сам знао и које сам мога да нађем на нету  и временом почео да правим своје. То се показало као пун погодак. Студенти јако воле да решавају ребусе. Када су одлазили у школе на праксу, која им је саставни део наставе, показивали су их деци и деца су их веома лепо примила. Неки од мојих студената а и учитељица су чак почели да их и сами састављају. Сећам се да када сам једној генерацији студената показао први ребус једна студенткиња је гласно прокоментарисала: "Први пут у животу ми ради мозак!". Моје је чврсто уверење да су ребуси одлично дидактичко средство посебно за млађе ђаке. Често  кажем студентима да су ребуси" 5 у 1": имају логичко-математички аспект, имају језички аспект, имају ликовно-визуелни аспект, имају феноменолошки аспект и на крају имају аспект забаве. Тешко је наћи још неко дидактичко средство које обједињује оволико аспеката. Наше образовање скоро искључиво форсира репродуктивну логику, тј. од ученика се практично тражи да понове туђе мисли. Због тога би се могло размислити и о томе да ребуси, а вероватно и још неки облици енигматике уђу у наставне програме, мада из искуства знам да би то била веома тешка борба, можда чак и унапред осуђена на неуспех.

  У вези тога хтео сам да вас питам да ли можете да ми препоручите где бих могао да нађем ребусе који су квалитетни али истовремено и примерени студентима и ђацима? Да ли постоји нека таква књига можда? Ребуси који се могу наћи на блоговима и у базама ребуса, колико сам видео су намењени углавном искусним енигматичарима и као такви су тешки ( са неким мањим изузецима).

с поштовањем

Р. Бакић