IN MEMORIAM

МИЛЕНКО (Милана) МИЈАТОВИЋ                                                                                       

(Клење, код Богатића, 20. август 1951 – Стари Сланкамен, 08. децембар 2022)

У Старом Сланкамену је 08. децембра, после дуге и тешке борбе сa задобијеним повредама у саобраћајној несрећи, у 72. години умро истакнути енигмата Миленко МИЈАТОВИЋ.

Родио се у месту Клење код Богатића 20. августа 1951. године, у месту где је пре неколико месеци доживео удес, када га је ауто-мобил ударио при његовој вожњи на бициклу. Месец дана је био у коми а затим је пар месеци био свестан али непокретан да би пре неки дан био пребачен са ВМА у Стари Сланкамен на рехабилитацију. У Клењу је сахрањен 13. децембра.

Гимназију је завршио у Шапцу а од 1970. живи у Београду, где је 1974. године постао апсолвент на Економском факултету. Радио је у београдској фирми „Сигурност – Врачар“ а затим се запослио у новинској кући „Политика“, где постаје помоћник главног и одговорног уредника два енигматска издања: „ Политика енигматика“ и „Политика разбибрига“. На овој дужности остаје све до одласка у пензију. Дуго година је стални сарадник „Вести“, учествујући у уређивању часописа  „Укрштеница“ а после престанка излажења овог листа наставља сарадњу у енигматском додатку истог имена при редакцији „Вести“. Независни дневни лист „Вести“ (број 358) у свом викенд издању 10/11. децембра објављује вест са сликом о смрти Миленка Мијатовића.

Активно се бавио спортом све до 1976. године када престаје са тим активностима због теже повреде ноге. Тренирао је атлетику у Шапцу где је био вишегодишњи првак Шапца у скоку у даљ и троскоку. Био је првотимац одбојкашког клуба „Мачва“ из Шапца а играо је и фудбал у локалном сеоском клубу „Душко“.

У свет десете уметности – енигматику ушао је објављивањем првог рада – анаграма у загребачком часопису „Вјесников квиз“1976. године. Од тада је објавио преко 10.000 енигматских радова а највише мрежастих загонетака (класичне, беле, мозаичке, домино укрштенице, тематске скандинавке, анаграми, магични ликови, ребуси, пасијанси и друго). Радове је објављивао у великом броју енигматских и неенигматских листова и часописа: „Еурека“, „Мала Еурека“, „Еурека шампионка“, „Вјесников квиз“, „Новости енигма“, издања новосадске „Пирамиде“, издања бањалучког „Рубикона“, „Марбо“, „Мини марбо“, „Икс“, „Флеш“, „Мини флеш“, „Хоби“, „Аш“, „Крон“, „Мини крон“, „Пан сканди“, „Пан забавник“, „Браво“, „Квиз Браничево“, „Треф“, „Изазов“, „Осмосмерка“, „Балкан мозаик“, „Разонода“, „Хупер енигматика“, а већ је наведено да је био стални сарадник и уредник „Политикиних“ издања „Енигматика“ и „Разбибрига“ као и издања „Вести“ – „Укрштеница“. Изузетан састављач укрштених речи заступљен је у књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ (Мирослав Лазаревић, Јован Вуковић и Миодраг Тошић,  Београд, 2014) где му је објављена укрштеница на 222. страни из „Политика енигматике“ број 383 од 05. новембра 2013. године (23 х 14 поља) и фотографија као истакнутог укрштеничара.

Заступљен је у „Лексикону српских енигмата“ аутора Мирослава Лазаревића и Јована Вуковића (Београд, 2007) где је представљен на 216. страни сликом и биографијом а на 240. страни му је објављен анаграм : ТА, ЕТО ПРОВЕРЕНО ЈЕ – СВЕТСКИ ЈЕ ДОБАР МАГАЗИН (решење: ПЕТСТО БРОЈЕВА ЕНИГМАТСКЕ РЕВИЈЕ „РАЗОНОДА“; „Разонода“ број 500, 10. децембар 2005. године). На 290. страни објављена му је укрштеница са пет „белина“ 6 х 6 димензије 22 х 20 поља.

Дугогодишњи је члан Удружења енигмата „Вук Караџић“ из Београда и члан пријатељ енигматских клубова „Нова загонетка“ (Београд) и „Ниш“ (Ниш) а уједно је био члан Енигматског савеза Србије. Учесник је на 13 Сусрета енигмата Србије (од првог до 12. и на 15. СЕС-у). Троструки је првак Србије у решавању задатака : 2004. у Панчеву, 2007. у Лозници и 2010. у Крагујевцу а једном је био други – 2009. у Вршцу и двапут трећи – 2005. у Нишкој Бањи и 2011. у Пожаревцу. На Првенству Србије у састављању загонетака 2007. у Лозници је други а 2008. у Сомбору трећи док је на Првенству Србије у састављању анаграма 2005. у Нишкој Бањи био трећи. Освојио је више првих, других и трећих места на конкурсима УЕ „Вук Караџић“ у састављању укрштених речи.

Представљен је у књигама : „Истакнути српски енигмати“ Ивице Млађеновића (Београд, 1999) са сликом и избором радова и „Свет анаграма“ Зорана Радисављевића (Београд, 2004) са 4 ана-грама од којих је и овај: ЦРНОГОРСКИ 'ТИЋ ВЈЕШТА ПЕРА И ЊЕГОВ ЕП (решење: ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ објављено у „Вјесниковом квизу“).

Учествовао је у изради МАМУТСКЕ СКАНДИНАВКЕ на 12. Сусрети-ма енигмата Србије у Кикинди 2012. године што је представљено и у истоименој књизи Славка Бована и сарадника. У „Коцељевачким новостима“ Верољуба Бабића представљен је кратком биографијом и сликом из пера Воје Додевског.

У Лексикону српских енигмата речено је о Миленку и следеће: „Први хоби и највећа младалачка љубав била му је енигматика. Овај хоби је постао нешто много више , када је уобичајено реша-вање укрштених речи и других енигматских прилога, замењено покушајима да се уради нешто слично. Тако је ушао у сферу енигматског стваралаштва у којој се, са неколико прекида, налази 30 (сада 45, прим В. Ш.) година. Коначно, енигматика му постаје и професија.“

За Миленком је остала супруга Миланка и два сина Милан и Владета и две унуке и унук, којима изражавамо искрено саучешће.

Нека му је вечна слава. 

 В. Шарић