Prilog: Stjepan Najman
KOTELEC
Format: A4, 52 str.
Prvi broj izašao je 20. juna 1979.
Prema
broju 115 zaključujem da je Kotelec bio revijalnog tipa te je pored
enigmatike objavljivao članke o muzici, karikature, strip (12 str.) i
drugo.
14 коментара:
Zar ni Nikola Makedonski nema ništa za reći ! ?
I ja se čudim. Mora da je okupiran nekim neodložnim obavezama.
Na ovaj list imam baš nostalgična sjećanja. (Prisjećam se mladosti i enigmatskih početaka). Na mekadonskom jeziku sam objavio 50-60 zagonetaka.
Ja se sećam priče pokojnog Samardakovića (a to zna i Cvetković) o njegovom rebusu na makedonskom sa rešenjem PET METINI (čuveni gitarista). Sa postavkom PET METI NI (što bi mi rekli: 5 meta NI). Čuveni Sami je (rodjen u Makedoniji a živeo i radio, sve vreme koliko sam ga poznavao-u Nišu).
Osamdesetih godina, pred odlazak na jednu srednjoškolsku ekskurziju u Skoplje dobio sam "zadatak" da mu OBAVEZNO kupim (što sam i učinio) novi broj Koteleca. Sami je bio vezan i za enigmatiku na makedonskom (rodjen je u Makedoniji).
PS. Nikola, na jednom drugom blogu, pominje da je ovih dana u nekim poslovima.
Saša
KOLCE TE hvata
pratiš mu ritam,
a za list ovaj
sad da te pitam .
Prijatelji,
hvala na pažnji i pozivu da kažem nešto u vezi makedonskog enigmatskog časopisa "Kotelec". Žao mi je, ali sam ovih dana veoma zauzet drugim porodičnim aktivnostima - zadnje pripreme za useljenje moje ćerke i njene porodice u novu kuću, koju smo gradili. Zato, primećujete, nema me na nijednom blogu sve do kasno uveče.
Danas sam ugodno iznenađen predstavljanjem ovog časopisa, koji nažalost više ne izlazi. Za one koji ne znaju reč KOTELEC znači PETLJA U PLETENJU (jer se u ukrštenicama upleću reči kao u kakvom pletivu). Međutim predistorija tog časopisa je veoma prljava i sramna. Naime, prvi i jedini dotad enigmatski časopis na makedonskom jeziku je bio "Džebna krstoslovka" koji je šezdesetih godina prošlog veka pokrenuo doajen makedonske enigmatike, sad već davno pokojni Spiro Prilepčanski iz Štipa. Izašlo je dvadeset i nekoliko brojeva koje je on sam radio i tu se stalo.
Dugo, sve do 1979 godine u Makedoniji nije bilo enigmatskog časopisa na makedonskom jeziku. Ja sam onda bio stalni spoljašni honorarni enigmatski saradnik nedeljne revije "Ekran". Urgirao sam i vršio pritisak u redakcijama novina koje je štampao NIP "Nova Makedonija" da se pokrene štampanje enigmatskog časopisa na makedonskom jeziku. To je urodilo plodom i tako je redakcija revije "Ekran" dobila ekskluzivno pravo da pokrene izlaženje tog časopisa (trebao je da bude na 96 stranica A5 formata). Sakupio sam najaktivnije skopske enigmatičare, podelili smo zadatke i obim radova prema pojedinačnom iskustvu, kvalitetu i mogućnostima ljudi i dali rokove da se pripremi prvi broj. Onda su prljavom igrom, najpre Dimitar Ropevski, a zatim i Georgi Hadži-Vaskov kojima je sebični i materijalni imperativ jedino bio da budu urednici, a ne sam časopis, "minirali" taj projekat i sav moj trud i uspeh da se pokrene makedonski enigmatski časopis je propao. "Ekran" je izgubio ekskluzivu, pa ju je dobila redakcija dnevnika "Večar". Tamo je enigmatiku radio Dimitar Ropevski i on je sve učinio da bude taj urednik časopisa. Obilnu podršku mu je pružio sad već pokojni Atanas Marinov, kome je pak imperativ bio da se zaradi što više honorara svuda gde se može, a to bi mu Ropevski izdašno omogućavao. I tako je Ropevski dobio na tacnu uređivanje tog časopisa, ali se prevario jer je mislio da će dobijati platu kao urednik, a neće morati da sastavlja enigmatske radove, a saradnici koji će raditi dobijaće honorare. Redakcija je zaposlila trojicu enigmatičara, ali su to bili neiskusni početnici, pa je Ropevski morao i to samo u okviru plate da uređuje, ali i aktivno da sastavlja besplatno enigmatske radove. Morao je da se osloni na dokazane enigmatičare. Računao je najviše na mene, kao najiskusnijeg enigmatičara u Makedoniji u ono vreme, ali sam ja odbio saradnju i nisam objavljivao radove sve dok je on bio urednik, čak i pored toga što je on obećavao da će mi objavljivati po nekoliko radova u jednom broju i da će moji radovi biti duplo honorisani. On je imao nezavršenu srednju školu i nezavidan nivo intelektualnog i enigmatskog kvaliteta, pa je nakon nekoliko godina dobio otkaz i bio smenjen sa položaja urednika. E, tek onda sam ja počeo saradnju u "Kotelecu" i ona je bila dosta obilata. Onda sam sa najvećim zadovoljstvom radio za "Kotelec", jer je on praktično moje "čedo".
Nažalost tranzicija, onda odlaskom NIP "Nova Makedonija" pod stečaj, a kasnije i njena likvidacija su učinili da se taj časopis ugasi. Pokušaji njegove revitalizacije nisu uspeli i tako "Koteleca" više nema.
Toliko o tome, ostaje samo jedna zaista setna nostalgija.
Dobro da nam je Nikola razotkrio neke detalje iz makedonske enigmatike. Ništa novo, takvih smicalica ima i kod nas, i verujem svuda. Nekima sam ispričao, pa sad znaju, kako je nastao "Huper".
Nego, ima jedan enigmata iz Makedonije koji je svojevremeno bio saradnik "Enigme", ime mu je Metodija Manakov. Ukrštenice su mu neodoljivo podsećale na stil Železnika. Da li Nikola zna nešto o njemu?
Kako je nastao Huper?
Odgovor Rešadu:
Rešade, nisam imao prilike da osobno upoznam Metodija Manakova. Sretao sam njegovo ime po nekim časopisima, ali je to bilo veoma davno. On je objavljivao ukrštenice u štipskoj "Džebnoj krstoslovki" 1966-67 godine, ali nismo imali nikakvih kontakata. Već veoma dugo nisam čuo niti sreo njegovo ime i ne znam da li se bavi enigmatikom i gde objavljuje radove, ako ih uopšte ima.
Hvala Nikola. Ja sam bio u dilemu da je reč o enigmatskom pseudonimu!
Ako prati TIO možda se Manakov i javi :)
Nikola ( dok ne ode ovaj post na drugu stranu), gde je sada makedonska enigmatika? Gde se mogu objavljivati radovi?
Saša
Post neće na drugu stranu sutra do 7.00 (a onda sutra mnoštvo novih priloga)
Saša, makedonska enigmatika je na niske grane. Nekoliko enigmatičara (kao ja) radimo enigmatiku u nekoliko dnevnih novina i nedeljnih časopisa koji nisu enigmatski. Postoji nekoliko enigmatskih časopisa u privatnoj režiji (dosta neredovnih) gde se ne može sarađivati sa strane, jer gazda nema para da to honoriše i toliko. Gašenjem "Koteleca" (kao jedinog "državnog" enigmatsklog časopisa) prestala je mogućnost saradnje bilo kog enigmatičara jer to je bio časopis za svačiju saradnju. Nažalost, ovde je takvo stanje. Enigmatska produkcija je vrlo slaba i ko je gde uhvatio "tezgu" u nekim novinama ili časopisa, taj radi enigmatiku. Ranije smo imali nekoliko enigmatskih klubova (Skopje, Štip, Ohrid, Kočani, Gevgelija ...), kontaktirali smo, družili se, ali i to je prestalo. Nema para, nema aktivnosti. Zbog toga ja već desetak godina unatrag uvek idem na enigmatske susrete u Srbiji i Hrvatskoj, gde su aktivnost i enigmatska produkcija mnogo veće i tako se rado susrećem sa prijateljima iz bivše nam Juge - SES, SOZAH, Enigmatski vlakovi, Kolonija ... i svuda sam rado viđen gost. Takođe me uvek ima i na ovim enigmatskim blogovima, pa sam tako blizu svih vas, kao da sam s vama. To mi je veliko zadovoljstvo, ali to je sve.
Nikola, žao mi je da je tako. Ispod ovog posta o Kotelecu, nije red da pišem o stanju ovde, ali, skoro da će biti i ovde slično. Listova ima puno, i to nije problem. Ali, za nove snage (i otvorenu saradnju za sve enigmate-kao nekada) jednostavno nema prostora u štampanim medijima. Privatnici nemaju interesa da rade sa početnicima i uglavnom je sve zatvoreno. To je moglo u Eurekinim izdanjima koja su se redom ugasila. Neki dan pričam sa Miletom Jankovićem (ja kod njega imam popriličan broj radova na godišnjem nivou u većem broju časopisa) i dotakosmo se teme, gde sada da objavljuju početnici. Gotovo da nema prostora. Ranije se znalo (mene je pokojni Nikola Popović Pop uputio na Enigmu, na Zeljkovića i Šabana), a u Enigmi su mnogi počinjali (i van Srbije). Bila je širom otvorena. Pa je u listu bila rubrika "naša pošta", odgovori potencijalnim saradnicima, objavljivanje neke ispunjaljke, jednostavnog rebusa, neke ukrštenice-da se da podstrek mladim i talentovanim ljudima. Bilo je i nekih honorara.
To polako izumire. Izdavaštvo grca(sramota je da pominjem koliko kasne honorari i kod njih i u Politikinim izdanjima).
Ja sam rodjen 1968. godine a u enigmatici sam neprestano od 1983. godine. Broj ljudi koji se od tada pojavio (i koji još uvek nešto rade) je veoma mali, pa nekako dodje da sam i dalje u grupi onih najmladjih.
Ako nema prostora i minimuma finansijske satisfakcije, logično je da mladi i talentovani okreću glavu od enigmatike. I ovi stariji, retko gde mogu da saradjuju.
Saša
Постави коментар