петак, 26. септембар 2014.

REČ PO RIJEČ (666)



HAZENA
Hazena je vrsta igre s loptom, slična rukometu, velikom rukometu i košarci. Igra se na otvorenom i nastala je u Češkoj 1905. godine. Teren za hazenu je pravougaonog oblika, dužine od 48m do 51m i širine od 30m do 34m. Teren koji je podeljen na tri trećine sa savakom dužine od 16m, a ukoliko je teren bio duži, srednja trećina bila bi duža od ostalih trećina. Golovi su dimenzija 240 cm visine, sa 200 cm širine. Kazneni penal udarac se izvodio sa udaljenosti od 6 m. Utakmica se sastoji od dva poluvremena od po 25 minuta. Lopta u igri, se može voditi, ali u tom slučaju se na svaka tri koraka mora udariti od tlo, što je dozvoljeno samo dva puta, kako bi igra dobila na dinamici. S druge strane lopta je mogla da se baca u visinu i hvata neograničen broj puta. Da bi se lopta dodala saigraču, pravila nalažu da je taj saigrač udaljen više od dva metra. Ekipa u hazeni se sastoji od sedam igrača, uključujući i golmana. Za razliku od rukometa u hazeni su timski zadaci tačno raspoređeni, tako da je kretanje igrača na terenu striktno ograničeno. Ovo je uslovljeno samim terenom koji je podeljen na tri trećine. Pored golmana, svaka ekipa je imala još jednog beka (branioca), dva pomagača i tri napadača. Golmanovo kretanje je ograničeno i iznosi 16 m, odnosno odbranbenu trećinu terena. Bek (branič) se takođe kreće samo u odbrambenoj zoni. Pomagači imaju pravo kretanja u odbrambenoj i srednjoj zoni (neutralnoj) zoni. Napadači se kraću u srednjoj zoni i zoni napada. Ovakva postavljena i regulisana pravila igre dozvaljavaju da u zoni napada (odnosno odbrane) istovremeno mogu da se nalaze samo po tri igrača ekipe koja napada (igrači napada) i po tri igrača sa svojim golmanom, ekipe koja se brani u tom trenutku (bek, dva pomagača i golman).

3 коментара:

Miroslav Cvetković је рекао...

U Nišu su postojala čak 3 ženska hazenaška kluba!

Gojko је рекао...

Da li se je hazena
igrala blizu kakvog bazena?

Анониман је рекао...

Ekipa u sastavu
Marica Cimperman
Fanči Bernik
Anica Oman
Zlata Tonković-Cuvaj
Nada Bobinsky
Ivka Tonković
Zdenka Radović-Kunštek
Ema Gršetić
Katja Mihočinović
Melita Lovrenčić
osvojila je u Londonu 1934. godine naslov svetskog prvaka za tadašnju državu (Kraljevinu Jugoslaviju)
Štefan Markovič