Miroslav Cvetković piše: Ја
(скроз десно) са групом добитника осмодневног наградног путовања које
је организовала горњомилановачка "Еурека" ("Дечје новине") поводом 200
година од рођења Вука Караџића (1987. године). Том приликом смо, у два
"Путникова" аутобуса, из Београда, преко Марибора (Шентиља) путовали до
Беча, Будимпеште, Новог Сада и Бање Ковиљаче (Лознице), па назад до
Београда. Ја сам са колегом енигматом Рашом и неколико женских чланова
редакције (Гордана Воркапић, Драгана Спалевић, Младенка Вучићевић...)
"правио друштво" награђеним решавачима (читаоцима). На горњој
фотографији, насталој у Шенбруну, је и сестра колеге Славка Бована
(чучи).
6 коментара:
Sećam se čove sa slike (levo): prezivao se Bubonja (iz okoline Drvara). Pri odlasku iz budimpeštanskog hotela "Astorija" kasnili smo zbog njega više od pola sata - u hotelu je radilo nesrazmerno mnogo dvadesetogodišnjih sobarica. Iako su to bile "mađarske sobarice", nijedna nije bila mala i debela. Tarifa je bila: 10 DEM.
Uz ovo imam jedno interesantno sjećanje.
Naime, nagradu (putovanje Vukovim stazama) sam dobio na nekom takmičenju "Eureke". Bilo je 5 (čini mi se pet) koja sa po 20 pitanja a nagradu su dobijali oni koji imaju najviše tačnih odgovora.
Dolazim vozom u cik zore iz Mostara u BG (zaboravio sam koji je povod, ali vjerovatno neko okupljanje enigmata). Na stanici kupim "Malu Erueku" i lagano krenem uz Nemanjinu ulicu i listam. Još nije sasvim svanulo a ulice su prilično prazne. Negdje oko zgrade Vlade dođem do stranice sa podatkom da sam dobio nagradu (imao sam svih 20 tačnih odgovora). Zastanem. Gledam oko sebe. Presrećan. Nemam kome da se pohvalim busajući se u prsa. Nedaleko od mene stražar u čudu gleda jer vidi da nešto nije normalno.
Odmahnem i uputim se uzbrdo sve poskakujući.
Sestri sam poklonio putovanje jer sam za koji mjesec iamo isplaniran jedan put u inostranstvo. Nije bilo fer da ja dva puta skačem po Evropi, a ona ne. (Priznajem da odluka o poklonu nije bila lako donesena. Volio bih da sam bio sa "Erurekom", ali...)
1987. i 1988. godine sam bio na odsluženju vonog roka u Mariboru. Bez otvaranja "kutija, koverti i albuma sećanja" znam da u kući imam razglednicu koju sam u to vreme dobio od Miroslava - iz Budimpešte (na njoj je, šta drugo nego - NEP stadion). Očito da je to bilo sa ovog putovanja.
Da li je potrošeno onih 10 DEM??
Da, Saša, to je sa tog putovanja... A anonimnom da odgovorim, iako ne bih trebao: pomenutom Bubonji sam čak četiri puta davao po 10 maraka u tih 36 sati boravka u Budimpešti. Ja sam tada bio srećno oženjen :) Naravno, čovek mi je po povratku u Jugu sve vratio.
Voli čovjek janjetinu. Porcija janjetine u to vrijeme bila 10 maraka.
Постави коментар