REČ PO RIJEČ (711)

JUTRA SA LEUTARA

Delo Jovana Dučića.

Jovan Dučić (1871-1943.) je negovao i filozofsko-etičku prozu. Njegova knjiga Jutra sa Leutara (1943), nosi podnaslov „Misli o čoveku” i predstavlja nastavak „Knjige o sudbini” ili „Blaga cara Radovana“.

Evo nekih citata:

O Mržnji

Mržnja je sama po sebi osećanje nisko i ružno, zato čovek ponosit ne može da nosi mržnju, kao što ne bi nosio na leđima dzak đubreta. Mržnja zaslepljuje i najpametnijeg, tako da ovaj obnevidi za sve vrline koje bi mogao imati, njegov protivnik; a ovo znači uniženje koliko za srce, toliko i za razum onog koji mrzi. Mržnja, dakle, pogađa najpre onoga koji je nosi.

O Plesu

Čovek peva i kad je žalostan, ali igra samo kad je radostan. Sve što je radosno igra na suncu, i sve igra u ritmu i harmoniji. Jedini cigani bolje igraju od španaca, a ovo s toga što su cigani uvek deca, i umeju da se zabave, kako bi se zatim celi predali pokretu. Oni su najvećma, još vrlo bliski prirodi, i daleko od kulture. Ples nije za ceo svet, jer je ples ili umetnost ili nakarada. Trebalo bi da u jednoj dvorani igraju svega nekoliko parova.