Ja sam jedno vreme sumnjao da je to robot ili vanzemaljac, i prijatno sam iznenađen podatkom da je ipak u pitanju živ čovek. To valjda znači da i dalje može da uči i da se razvija, pa ima nade da će jednom naučiti ili bar priučiti srpski, naći neku literaturu koja će mu pomoći da se upozna sa elementarnim pravilima transkripcije, pa shvatiti da nije baš sve što se može naći na internetu dobra građa za enigmatske kreacije, pa kad sve to pohvata možda će prestati ne ukršta mesta u Mozambiku sa brdima u Hondurasu... a možda će jednog dana naučiti i da makar iz fazona izbegava beskrajne monotone nizove slova tipa atanatizacija, kao i da je mnogo važniji sadržaj ukrštenice nego vizuelni efekat. Doduše, za te novine u kojima se pojavljuje i nije mnogo važno da sve to nauči jer aktuelni urednik zna još manje od njega, tj. skoro ništa, ali ako ima ambiciju da jednom stvarno postane enigmata (po slici bih rekao da tek ima 60-70 godina, a to su u srpskom enigmatskom bratstvu srednje godine, takoreći kasna mladost), preporučujem bukvar za početak.
Juče je Novo posao još jednu fotografiju koja će biti objavljena u "Nostalgiji" za koji dan. Vjerujem da još poneko ima fotografija u svom albumu koje bi bilo lijepo podijeliti s (zainteresovanim) kolegama.
Boraveći u Bajinoj Bašti imao sam priliku upoznati Tanasija Savića;za enigmatske prilike čak i normalnog čovjeka, diplomiranog ekonomistu i u proteklim vremenima, rukovodioca u više navrata, a prije svega kao zaljubljenika u enigmatiku, prvobitno rješavača, potom i autora. Autora, u poznijim godinama nego što sam i sam počeo objavljivati. Kada se neko pojavi u penzionerskim danima kao autor, bilo bi zanimljivo pronići u njegove pobude? Ekonomska strana sigurno nije u pitanju, nije ni želja za nekom afirmacijom pod stare dane? Možda je to podnošljiva zamjena za beskrajne sate koje bi traćio u penzionerskom domu u društvu dominaša i kartaroša? A možda je ipak u pitanju enigmatski razlog? Kad se neko taze, pojavi u bilo kom stvaralaštvu, pa i enigmatskom, može mu se staviti zamjerki, manje ili više, ali i biti siguran da će taj s vremenom podizati vlastite kriterijume, kao dokaz ljubavi prema, ovog puta, ukrštenici.Naravno tome može doprinijeti i samokritičnost, ovaj put kao vrlina. Ali, zašto se čovjek "drznuo" da počne objelodanjivati svoja sočinenija? Da mu ne postavljamo jedno takvo, poprilično nekorektno pitanje, biće dovoljno da malo pažljivije pogledamo radove mnoštva enigmata koji više decenija ukrštaju, nego li Tanasije godina, a čiji radovi nisu ništa vredniji od njegovih, čak šta više, ali smo mi do te mjere na njih navikli pa njihovu blaženu "jednostavnost" i "duhovno siromaštvo", i ne primjećujemo... I na kraju, možda je Tanasije sam sebi u bradu rekao imajući u vidu pomenuto: pa ljudi moji i ja ovako mogu! I mogao je. Pozdrav svima. Novo Zekić
Lepo si ti to, Novo, opisao, samo je objašnjenje suviše romantično, s obzirom na to koliko je ova stvar prizemna. Gotovo vulgarna. Više puta sam uzgredno pisao da su skoro svi dokoni starci pomalo i enigmati, a mnogi od njih se bogme aktivno bore i za svoje mesto pod Suncem (za bolji uvid u materiju pogledati sliku sa poslednjeg skupa udruženja građana ESS). Istina, pored svih tih vremešnih pacera ima mesta i za g. Tanasija (jedan gore-dole), ali se nama koji ne pripadamo toj starosnoj, da ne kažem interesnojh grupi ipak nameće pitanje: šta će nam još jedan Tanasije? Mislim da je, kad se uozbiljimo, ipak degutantno govoriti o perspektivi ovog taze enigmate i o nekakvom podizanju kriterijuma (kada? posle deveset pete?), a treba istaći i neke momente koje Novo u poetskom zanosu ili iz učtivosti nije primetio: 1) zahvaljujući tragičnom odsustvu elementarnog opšteg obrazovanja urednika tog gorepomenutog glasila, te zahvaljujući negovoj nekritičnosti i nekim drugim neprofesionalnim osobinama, ceo srpski enigmatski sistem tone u još veći mulj, 2) to što su radovi g. Savića na nivou radova večnih početnika sa poluvekovnim stažem nije bogzna kakvo opravdanje za njegovu podršku, 3) Savić ne ugrožava Duška Lazića ili nekog njemu sličnog, nego npr. Zekića i Besničanina.
Ала овај лупета, госп. Танасије не угрожава никога, послао је своје радове, уредник их је прегледао и објавио, и не видим ни један разлог што се помињу његове године. Када је почео да саставља (у којим годинам), то тебе не треба да занима, уосталом написао си да ниси више српски енигмата, па гледај своја посла.
Čekaj da ti nacrtam: nije ovde sporan Tanasije Savić kao starac koji je od dosade naprasno postao enigmata (kao što rekoh - svi penzioneri koji koliko-toliko raspoznaju slova su pomalo enigmate), već je taj njegov slučaj odlična ilustracija prilika u srpskom enigmatskom sistemu. To je, dakle, oblast sa ozbiljno poremećenim sistemom vrednosti, u kojem nepismeni urednici promovišu nepismene saradnike i plasiraju bofl radove nauštb provereno dobrih autora i enigmatike uopšte. Razumeš? Ako Tanasije u tom listu ima 16 strana, a Rešad Besničanin 3 - urednik bez kompasa na taj način ne degradira samo Rešada, nego enigmatiku uopšte (ako ovo nije dovoljno, u narednom javljanju ću priložiti šematski prikaz za "Mladog enigmatu").
11 коментара:
TАНАСИЈЕ САВИЋ ?? И НОВО ЗЕКИЋ
Neko je bio u pravu?
Novo
Hvala, Novo!
Kolega Tanasije Savić postoji!
Bilo je tvrdnji da je to nečiji pseudonim.
Ja sam jedno vreme sumnjao da je to robot ili vanzemaljac, i prijatno sam iznenađen podatkom da je ipak u pitanju živ čovek. To valjda znači da i dalje može da uči i da se razvija, pa ima nade da će jednom naučiti ili bar priučiti srpski, naći neku literaturu koja će mu pomoći da se upozna sa elementarnim pravilima transkripcije, pa shvatiti da nije baš sve što se može naći na internetu dobra građa za enigmatske kreacije, pa kad sve to pohvata možda će prestati ne ukršta mesta u Mozambiku sa brdima u Hondurasu... a možda će jednog dana naučiti i da makar iz fazona izbegava beskrajne monotone nizove slova tipa atanatizacija, kao i da je mnogo važniji sadržaj ukrštenice nego vizuelni efekat. Doduše, za te novine u kojima se pojavljuje i nije mnogo važno da sve to nauči jer aktuelni urednik zna još manje od njega, tj. skoro ništa, ali ako ima ambiciju da jednom stvarno postane enigmata (po slici bih rekao da tek ima 60-70 godina, a to su u srpskom enigmatskom bratstvu srednje godine, takoreći kasna mladost), preporučujem bukvar za početak.
:D classic MM
Juče je Novo posao još jednu fotografiju koja će biti objavljena u "Nostalgiji" za koji dan. Vjerujem da još poneko ima fotografija u svom albumu koje bi bilo lijepo podijeliti s (zainteresovanim) kolegama.
Boraveći u Bajinoj Bašti imao sam priliku upoznati Tanasija Savića;za enigmatske prilike čak i normalnog čovjeka, diplomiranog ekonomistu i u proteklim vremenima, rukovodioca u više navrata, a prije svega kao zaljubljenika u enigmatiku, prvobitno rješavača, potom i autora. Autora, u poznijim godinama nego što sam i sam počeo objavljivati. Kada se neko pojavi u penzionerskim danima kao autor, bilo bi zanimljivo pronići u njegove pobude? Ekonomska strana sigurno nije u pitanju, nije ni želja za nekom afirmacijom pod stare dane? Možda je to podnošljiva zamjena za beskrajne sate koje bi traćio u penzionerskom domu u društvu dominaša i kartaroša? A možda je ipak u pitanju enigmatski razlog?
Kad se neko taze, pojavi u bilo kom stvaralaštvu, pa i enigmatskom, može mu se staviti zamjerki, manje ili više, ali i biti siguran da će taj s vremenom podizati vlastite kriterijume, kao dokaz ljubavi prema, ovog puta, ukrštenici.Naravno tome može doprinijeti i samokritičnost, ovaj put kao vrlina.
Ali, zašto se čovjek "drznuo" da počne objelodanjivati svoja sočinenija? Da mu ne postavljamo jedno takvo, poprilično nekorektno pitanje, biće dovoljno da malo pažljivije pogledamo radove mnoštva enigmata koji više decenija ukrštaju, nego li Tanasije godina, a čiji radovi nisu ništa vredniji od njegovih, čak šta više, ali smo mi do te mjere na njih navikli pa njihovu blaženu "jednostavnost" i "duhovno siromaštvo", i ne primjećujemo...
I na kraju, možda je Tanasije sam sebi u bradu rekao imajući u vidu pomenuto: pa ljudi moji i ja ovako mogu! I mogao je. Pozdrav svima.
Novo Zekić
Lepo si ti to, Novo, opisao, samo je objašnjenje suviše romantično, s obzirom na to koliko je ova stvar prizemna. Gotovo vulgarna.
Više puta sam uzgredno pisao da su skoro svi dokoni starci pomalo i enigmati, a mnogi od njih se bogme aktivno bore i za svoje mesto pod Suncem (za bolji uvid u materiju pogledati sliku sa poslednjeg skupa udruženja građana ESS). Istina, pored svih tih vremešnih pacera ima mesta i za g. Tanasija (jedan gore-dole), ali se nama koji ne pripadamo toj starosnoj, da ne kažem interesnojh grupi ipak nameće pitanje: šta će nam još jedan Tanasije?
Mislim da je, kad se uozbiljimo, ipak degutantno govoriti o perspektivi ovog taze enigmate i o nekakvom podizanju kriterijuma (kada? posle deveset pete?), a treba istaći i neke momente koje Novo u poetskom zanosu ili iz učtivosti nije primetio: 1) zahvaljujući tragičnom odsustvu elementarnog opšteg obrazovanja urednika tog gorepomenutog glasila, te zahvaljujući negovoj nekritičnosti i nekim drugim neprofesionalnim osobinama, ceo srpski enigmatski sistem tone u još veći mulj, 2) to što su radovi g. Savića na nivou radova večnih početnika sa poluvekovnim stažem nije bogzna kakvo opravdanje za njegovu podršku, 3) Savić ne ugrožava Duška Lazića ili nekog njemu sličnog, nego npr. Zekića i Besničanina.
Ала овај лупета, госп. Танасије не угрожава никога, послао је своје радове, уредник их је прегледао и објавио, и не видим ни један разлог што се помињу његове године. Када је почео да саставља (у којим годинам), то тебе не треба да занима, уосталом написао си да ниси више српски енигмата, па гледај своја посла.
"Млади енигмата"
Čekaj da ti nacrtam: nije ovde sporan Tanasije Savić kao starac koji je od dosade naprasno postao enigmata (kao što rekoh - svi penzioneri koji koliko-toliko raspoznaju slova su pomalo enigmate), već je taj njegov slučaj odlična ilustracija prilika u srpskom enigmatskom sistemu. To je, dakle, oblast sa ozbiljno poremećenim sistemom vrednosti, u kojem nepismeni urednici promovišu nepismene saradnike i plasiraju bofl radove nauštb provereno dobrih autora i enigmatike uopšte. Razumeš? Ako Tanasije u tom listu ima 16 strana, a Rešad Besničanin 3 - urednik bez kompasa na taj način ne degradira samo Rešada, nego enigmatiku uopšte (ako ovo nije dovoljno, u narednom javljanju ću priložiti šematski prikaz za "Mladog enigmatu").
Dovoljno je druže. Pozdrav.
Novo
Постави коментар