Ne čini ti se Slavko, stvarno je tako. Još od proleća primećujem da je sve manje i manje bilo kakve vrste komunikacije. Da li se nešto dešava iza enigmatskih kulisa (što ja ne mogu znati) ili su se svi pomalo umorili ili ne znamo šta novo da napišemo...
Meni se sve ovo čini normalnim. Posle početnog zadovoljstva, jer se pojavila nova prilika za direktne i brze kontakte i priloge, došlo je do zasićenja. Neko je više, a neko manje izgubio interesovanje za nastavak saradnje u istom ritmu. Važno je da glavni organizator ne gubi volju i da nastavi sa započetim i da uvodi nove aktivnosti i dešavanja na blogu. Dobro je da su komentari postali korektni, dobronamerni i uljudni, što se za neke prethodne periode ne bi moglo reći. Loše bi bilo da se vratimo svađama i da na taj način život na blogu učinimo dinamičnijim. Čini mi se da su takmičenja anagramista najviše podbacila. U Ananas kupu sve je manje takmičara i anagrama, posebno iz Srbije, sa Memorijala ĐK su prikazani samo najbolji. Doradama objavljenih anagrama bavi se jako malo anagramista Zdenko, Zoran ...). Rebusdžije su najaktivnije jer se svaki rebus komentariše, sa bilo kojeg aspekta (gramatika, crteži, plagijati). Ukrštenica ima malo. Objavljivanje najbolje plasiranih sa Memorijala ĐK nije dalo dobre komentatorske efekte. Meni se čini da su svi izbegavali komentarisanje i lično zameranje jer je odluka sudija bila neobična, a time i plasman ukrštenica. Ko je hteo da vidi šta je dobra ukrštenica, analiziranjem objavljenih, nije mogao doći do logičnog zaključka jer se nije moglo uočiti čemu je žiri dao prednost: belinama, prosečnoj dužini reči, broju crnih polja, izbegavanju izolovanih i kratkih reči, rešivosti i poznatosti uvrštenih pojmovi ili nečem trećem. U poređenju sa brojem komentara i dinamičnošću sa drugim enigmatskim blogovima ipak TIO i dalje prednjači. Valja primetiti da je izvesna latergija, bezvoljnost i bezidejnost zahvatila svu srpsku enigmatiku. Nikad manje ideja i zanimljivih (vrhunskih) priloga nego sada. Broj saradnika i u „otvorenim listovima“ je smanjen, a kriterijumi za objavljivanje su, evidentno, sniženi. Idemo dalje. Dinko
Dinko je uvodnim riječima, čini mi se, sve odlično opisao. Dakle, vjerovatno je to normalan slijed događaja. Kad malo bolje razmislim nešto slično, gotovo preslikano, dešava se i u drugim oblastima. To bi neki stručnjaci, valjda statističari, znali najbolje objasniti. A mi znamo dosta drugih stvari, npr. narodnih izreka, asocijacija, metafora i slično.
Jedna od njih kaže "Zatišje pred buru", ma šta to značilo. Možda bi je mogli izanagramirati za početak!
Taman htjedoh komentirati svoje nekomentiranje kad pročitah Dinkov komentar i izgubih motivaciju, čovjek je rekao sve. Blog pratim svakodnevno, valjda je i to neki komentar.
Kao i sve drugo u ovom digitalnom vremenu, i enigmatika prezentovana na blog, za veoma brzo vreme od 5 - 6 godina, doživela je svoj vrhunac.Rekao bih da poslednju godinu- dve, polako pada interes za blogovsku enigmatiku.Više nas je postalo nekakav vid enigmatskog voajera i vladamo se po onom grafitu ,,Nisam ginekolog, al' volim da pogledam". Nisam vidovit i ne znam dokle će ovaj pad trajati.Nadam se da se čari enigmatike neće izgubiti u ovaj nedefinirani period življenja, da se preko noći postane, instant, neko i nešto!
Mjesta za paniku nema jer se broj posjeta bloga sigurno nije smanjio. Glede smanjenja broja komentara, razlog je vrsta radova koji se objavljuju i skoro stopostotno uspješno rješavaju pa se uglavnom nema što komentirati. A trenutačno nema ni natjecanja. Čini mi se da je sve to zatišje pred buru u 2020. godini.
Vjerujem da Slavko ima statistiku posjeta koja se sigurno nije bitno promijenila. Trenutno prisutne teme jednostavno nisu poticajne za komentiranje: komentara najčešće ima kad su u tijeku natjecanja, posebno ona dopisnog tipa gdje se očekuje vidjeti izuzetne radove i različite stilove sastavljanja, ili kad se na blogu neovisno o natjecanjima pojave izuzetni radovi.
Trenutno, blog je u rutinskom radu: redovito ga pogledam, ali sadržaj je većinom nezanimljiv.
Mogu čak i dati nekoliko primjera: Većina kratkih zrnaca objavljenih u posljednje vrijeme su jednostavne (čak i ispodprosječne) zagonetke: nakon što ih se riješi, nema se što komentirati (nema inovativne ideje, nove interpretacije zagonetke i sl.)
Acta Enigmatica je suhoparno štivo (povijesno vrijedno, ali ... dosadno): da su u članke uklopljeni primjeri radova, na koje bi se mogao dati moderan osvrt, to bi potaknulo komentare, ali zapisnike sa sastanka mogu čitati i na poslu.
Križaljke s Dana Ludaje su po kvaliteti ipak dramatično ispod npr. Borbe za Kvalitetu, Memorijala Pavić-Kraker ili Otvorenog prvenstva Srbije. Ni format križaljke ni radovi nisu takvi da bi se nešto posebno izdvajalo. Ne kažem da su križaljke loše, već da su jednostavno neinsirativne za komentiranje. Ako je sve prosječno, nema se što reći :)
Također je i sadržaj trenutno preusitnjen (previše pojedinačnih objava): sigurno bi se npr. 4 anagrama istog autora ili 4 stihovne zagonetke istog autora mogle grupirati u jednu objavu.
Sve ovo sigurno će se promijeniti tijekom idućeg ciklusa većih natjecanja: Pavle-Libran, novogodišnji rebusi i sl. Moj je dojam da su svi redoviti posjetioci bloga i dalje upravo to: redoviti. To što ne komentiraju je samo stvar trenutnih tema na blogu.
Tonči, posjete se nisu smanjile. Ljudi čitaju, ali ovo što sam jutros ponudio za razgovor uz kafu jeste moj poziv da se mnogobrojni posjetioci aktivnije uključe u rad bloga. Upravo komentari kao ovaj tvoj nedostaju. Napisao si svoje gledište, koje očigledno nije "tapšanje", ali je svako korisno. Sa nekim stvarima bih se složio, a sa nekim ne bih. Različita mišnjenja, argumentovano iznesena su poželjna, ali trend je da KADA NEKO NEŠTO NAPIŠE, onda dosta posjetilaca ima "kočnicu" da kaže nešto dijametralno suprotno, a da se to ne pretvori u "hvatanje za gušu". (Hvatanje za gušu, nikada nije potrebno, te ako neko ima namjeru da se svađa radi svađe, onda je bolje da ne piše komentare!) Ovaj blog shvatam kao zajednički proizvod saradnika, pratilaca, komentatora i mene, pa je svima u interesu da sve funkcioniše na najbolji MOGUĆI način.
Naravno, različiti ljudi imaju različite poglede na objave. Primjer: Acta Enigmatica se tebi ne dopada, što je sasvim u redu, a legitimno je i da to preskačeš i ne čitaš ako ti se ne dopada, ali moji pokazatelji kažu da je ta rubrika vrlo, vrlo, vrlo čitana. Dakle, za svaku od rubrika ima interesovanja, za neke manje, za neke više.
Digresija, vrlo praćena je bila rubrika "Reč po riječ" koja je trenutno "na leru" jer ne stižem da i to opslužujem redovno, ali uskoro će ponovo biti i te rubrike koja po pravilu nije imala mnogo komentara, ali je bila vrlo čitana. Dakle, ono "zašto se smanjio broj komentara" ne odnosi se na smanjenje komentara u globalu već SMANJENJE KAOMENTARA KADA TREBA DA IH BUDE. U zadnja dva-tri mjeseca bilo je nekoliko važnih objava koje su prosto vapile za POHVALAMA (autorima) ali je to bilo "na kašičicu" i od istih ljudi.
Mogu štogod da reknem na ovu temu. Kilometre i kilometre teksta sam tokom prethodnih napisao baš na ovom blogu od svih mogućih (a kilometri su i obrisani jer moj stil često nije u skladu sa komunističko-totalitarističkim očekivanjima pojedinaca). Pisao sam skoro sve što mislim, onako kako mislim, argumentovao kada sam smatrao je to potrebno, sprdao se kada su enigmatske prilike i situacije bile na ivici apsurda ili preko te ivice (najčešće je bilo tako), iznosio kritike negativnih pojava, i možebiti da to niko nije primetio od svega napred nabrojanog, ali ponekad sam i hvalio ono što je za pohvalu. A onda sam napokon shvatio da pišem uzalud. Ovo ne vredi toliko, nema potrebe ozbiljno shvatati bilo šta u enigmatskom društvu, niti ima smisla ulagati bilo kakve nade u oporavak istog. To je društvo bez logične hijerarhije i sistema nagrađivanja, dakle bez predvidljive perspektive, mahom sastavljeno od mlitavih, apatičnih, indolentnih članova sa deficitom stvaralačke i životne snage (čast izuzecima, naravno). Što je najgore u priči, moral većine članova enigmatskog društva je u tragičnom minusu, a istorija kaže da nije dobro kada ljudi oguglaju na kontrast između dobrog i lošeg, lepog i ružnog, korisnog i štetnog, zdravog i bolesnog itd. Žalosno je kada neko sebi dozvoli da toliko pojeftini da gubi osećaj za bilo kakve vrednosti. Članovi ovog našeg enigmatskog društva su većinski potpuno otupeli. A kad čovek otupi, on i nema šta da kaže, logično. Ako među čitaocima bloga ima onih koji još nisu baš sasvim otupeli, sigurno su već uvideli da obraćanje osvedočeno otupelim kolegama i auditorijumu nema svrhu. Dakle, komentare posle svega mogu da ostavljaju samo tvrdoglavi entuzijasti koji se valjda obraćaju publici sa namerom da bilo šta i bilo gde kažu, makar to ničemu ne služilo, zatim oni koji sticajem okolnosti žive od enigmatike, pa su hteli-ne hteli u tome i pasionirani čestitari. Svi ostali su epizodisti.
Ja ove godine nisam imao vremena za enigmatiku, a iskreno se nadam da ću ubuduće imati još manje vremena. Svakako vam želim mnogo komentara, ako vam samo to nedostaje da budete srećni... ali bojim se da komentari, kakvi god bili, objektivno ništa ne menjaju.
Na ovom mjestu moram da otvorim dušu i požalim se (sam na sebe) jer sam se latio ovog stresnog posla (vođenja bloga). Svakodnevno imam razne dileme koje "mi ne daju da debljam". Tvrdoglavo se držim nekih principa, a jedan od njih je i obraćanje opažnje da posjetiocima neveselim objavama ne kvarim raspoloženje (a onda to utiče na mene!). Naime, juče sam saznao dvije tužne vijesti. Umro je jedan naš kolega u Hrvatskoj, a umrla je i odgonetačica iz Kikinde, jedna od 20 osnivača EKK. Vijesti su me rastužile, ali ne objavih ih. Bolje da saznate od nekog drugog. (Izvinite!).
Već sam više puta blogogazdi rekao da ne podržavam njegov princip da ne objavljuje informacije i o neveselim događajima. Ne znam kako bi to trebalo činiti, ali mislim da posjetioci bloga imaju pravo saznati kad je neko umro, a posebno ako se radi o članu EKK-ija.
Kad nas je 7. VII. 2018. godine napustio Slobodan Barbirović, na ovom blogu objavljen je ovaj In memoriam. To bi mogao biti jedan od načina objavljivanja "neveselih" vijesti i odavanja zadnje počasti preminulim kolegama.
Uvijek kada neko napiše in memoriam (osvrt na život i enigmatski rad) za nekog kolegu koji je preminuo, objaviću (i objavljivao sam) ali neću da objavljujem samu vijest: "Umro taj i taj!".
23 коментара:
Na to što nema komentara nema(mo) komentar..ali, evo demantujem(o) (se)
Naravno, evo "demantujem(o) (se)"...
Ne čini ti se Slavko, stvarno je tako. Još od proleća primećujem da je sve manje i manje bilo kakve vrste komunikacije. Da li se nešto dešava iza enigmatskih kulisa (što ja ne mogu znati) ili su se svi pomalo umorili ili ne znamo šta novo da napišemo...
Možda bi trebalo da napravim pauzu u objavama (nekoliko dana-mjeseci), pa da se posjetioci (komentatori) požele tupljenja i oštrenja o enigmatici?
AMAN,NEKA MOTRE
šta se ovdje piše
neka ih zanima
manje ili više!
Meni se sve ovo čini normalnim. Posle početnog zadovoljstva, jer se pojavila nova prilika za direktne i brze kontakte i priloge, došlo je do zasićenja. Neko je više, a neko manje izgubio interesovanje za nastavak saradnje u istom ritmu. Važno je da glavni organizator ne gubi volju i da nastavi sa započetim i da uvodi nove aktivnosti i dešavanja na blogu. Dobro je da su komentari postali korektni, dobronamerni i uljudni, što se za neke prethodne periode ne bi moglo reći. Loše bi bilo da se vratimo svađama i da na taj način život na blogu učinimo dinamičnijim.
Čini mi se da su takmičenja anagramista najviše podbacila. U Ananas kupu sve je manje takmičara i anagrama, posebno iz Srbije, sa Memorijala ĐK su prikazani samo najbolji. Doradama objavljenih anagrama bavi se jako malo anagramista Zdenko, Zoran ...).
Rebusdžije su najaktivnije jer se svaki rebus komentariše, sa bilo kojeg aspekta (gramatika, crteži, plagijati).
Ukrštenica ima malo. Objavljivanje najbolje plasiranih sa Memorijala ĐK nije dalo dobre komentatorske efekte. Meni se čini da su svi izbegavali komentarisanje i lično zameranje jer je odluka sudija bila neobična, a time i plasman ukrštenica. Ko je hteo da vidi šta je dobra ukrštenica, analiziranjem objavljenih, nije mogao doći do logičnog zaključka jer se nije moglo uočiti čemu je žiri dao prednost: belinama, prosečnoj dužini reči, broju crnih polja, izbegavanju izolovanih i kratkih reči, rešivosti i poznatosti uvrštenih pojmovi ili nečem trećem.
U poređenju sa brojem komentara i dinamičnošću sa drugim enigmatskim blogovima ipak TIO i dalje prednjači.
Valja primetiti da je izvesna latergija, bezvoljnost i bezidejnost zahvatila svu srpsku enigmatiku. Nikad manje ideja i zanimljivih (vrhunskih) priloga nego sada. Broj saradnika i u „otvorenim listovima“ je smanjen, a kriterijumi za objavljivanje su, evidentno, sniženi.
Idemo dalje.
Dinko
Nema mjesta panici!
Dinko je uvodnim riječima, čini mi se, sve odlično opisao. Dakle, vjerovatno je to normalan slijed događaja. Kad malo bolje razmislim nešto slično, gotovo preslikano, dešava se i u drugim oblastima. To bi neki stručnjaci, valjda statističari, znali najbolje objasniti. A mi znamo dosta drugih stvari, npr. narodnih izreka, asocijacija, metafora i slično.
Jedna od njih kaže "Zatišje pred buru", ma šta to značilo. Možda bi je mogli izanagramirati za početak!
Pozdrav!
Taman htjedoh komentirati svoje nekomentiranje kad pročitah Dinkov
komentar i izgubih motivaciju, čovjek
je rekao sve.
Blog pratim svakodnevno, valjda je i to neki komentar.
Pozdrav iz Osijeka!
Ima mesta panici!
Kao i sve drugo u ovom digitalnom vremenu, i enigmatika prezentovana na blog, za veoma brzo vreme od 5 - 6 godina, doživela je svoj vrhunac.Rekao bih da poslednju godinu- dve, polako pada interes za blogovsku enigmatiku.Više nas je postalo nekakav vid enigmatskog voajera i vladamo se po onom grafitu ,,Nisam ginekolog, al' volim da pogledam".
Nisam vidovit i ne znam dokle će ovaj pad trajati.Nadam se da se čari enigmatike neće izgubiti u ovaj nedefinirani period življenja, da se preko noći postane, instant, neko i nešto!
Mjesta za paniku nema jer se broj posjeta bloga sigurno nije smanjio.
Glede smanjenja broja komentara, razlog je vrsta radova koji se objavljuju i skoro stopostotno uspješno rješavaju pa se uglavnom nema što komentirati. A trenutačno nema ni natjecanja. Čini mi se da je sve to zatišje pred buru u 2020. godini.
Vjerujem da Slavko ima statistiku posjeta koja se sigurno nije bitno promijenila. Trenutno prisutne teme jednostavno nisu poticajne za komentiranje: komentara najčešće ima kad su u tijeku natjecanja, posebno ona dopisnog tipa gdje se očekuje vidjeti izuzetne radove i različite stilove sastavljanja, ili kad se na blogu neovisno o natjecanjima pojave izuzetni radovi.
Trenutno, blog je u rutinskom radu: redovito ga pogledam, ali sadržaj je većinom nezanimljiv.
Mogu čak i dati nekoliko primjera:
Većina kratkih zrnaca objavljenih u posljednje vrijeme su jednostavne (čak i ispodprosječne) zagonetke: nakon što ih se riješi, nema se što komentirati (nema inovativne ideje, nove interpretacije zagonetke i sl.)
Acta Enigmatica je suhoparno štivo (povijesno vrijedno, ali ... dosadno): da su u članke uklopljeni primjeri radova, na koje bi se mogao dati moderan osvrt, to bi potaknulo komentare, ali zapisnike sa sastanka mogu čitati i na poslu.
Križaljke s Dana Ludaje su po kvaliteti ipak dramatično ispod npr. Borbe za Kvalitetu, Memorijala Pavić-Kraker ili Otvorenog prvenstva Srbije. Ni format križaljke ni radovi nisu takvi da bi se nešto posebno izdvajalo. Ne kažem da su križaljke loše, već da su jednostavno neinsirativne za komentiranje. Ako je sve prosječno, nema se što reći :)
Također je i sadržaj trenutno preusitnjen (previše pojedinačnih objava): sigurno bi se npr. 4 anagrama istog autora ili 4 stihovne zagonetke istog autora mogle grupirati u jednu objavu.
Sve ovo sigurno će se promijeniti tijekom idućeg ciklusa većih natjecanja: Pavle-Libran, novogodišnji rebusi i sl. Moj je dojam da su svi redoviti posjetioci bloga i dalje upravo to: redoviti. To što ne komentiraju je samo stvar trenutnih tema na blogu.
Tonči, posjete se nisu smanjile. Ljudi čitaju, ali ovo što sam jutros ponudio za razgovor uz kafu jeste moj poziv da se mnogobrojni posjetioci aktivnije uključe u rad bloga.
Upravo komentari kao ovaj tvoj nedostaju. Napisao si svoje gledište, koje očigledno nije "tapšanje", ali je svako korisno.
Sa nekim stvarima bih se složio, a sa nekim ne bih. Različita mišnjenja, argumentovano iznesena su poželjna, ali trend je da KADA NEKO NEŠTO NAPIŠE, onda dosta posjetilaca ima "kočnicu" da kaže nešto dijametralno suprotno, a da se to ne pretvori u "hvatanje za gušu". (Hvatanje za gušu, nikada nije potrebno, te ako neko ima namjeru da se svađa radi svađe, onda je bolje da ne piše komentare!)
Ovaj blog shvatam kao zajednički proizvod saradnika, pratilaca, komentatora i mene, pa je svima u interesu da sve funkcioniše na najbolji MOGUĆI način.
Naravno, različiti ljudi imaju različite poglede na objave. Primjer: Acta Enigmatica se tebi ne dopada, što je sasvim u redu, a legitimno je i da to preskačeš i ne čitaš ako ti se ne dopada, ali moji pokazatelji kažu da je ta rubrika vrlo, vrlo, vrlo čitana. Dakle, za svaku od rubrika ima interesovanja, za neke manje, za neke više.
Digresija, vrlo praćena je bila rubrika "Reč po riječ" koja je trenutno "na leru" jer ne stižem da i to opslužujem redovno, ali uskoro će ponovo biti i te rubrike koja po pravilu nije imala mnogo komentara, ali je bila vrlo čitana.
Dakle, ono "zašto se smanjio broj komentara" ne odnosi se na smanjenje komentara u globalu već SMANJENJE KAOMENTARA KADA TREBA DA IH BUDE. U zadnja dva-tri mjeseca bilo je nekoliko važnih objava koje su prosto vapile za POHVALAMA (autorima) ali je to bilo "na kašičicu" i od istih ljudi.
Mogu štogod da reknem na ovu temu.
Kilometre i kilometre teksta sam tokom prethodnih napisao baš na ovom blogu od svih mogućih (a kilometri su i obrisani jer moj stil često nije u skladu sa komunističko-totalitarističkim očekivanjima pojedinaca). Pisao sam skoro sve što mislim, onako kako mislim, argumentovao kada sam smatrao je to potrebno, sprdao se kada su enigmatske prilike i situacije bile na ivici apsurda ili preko te ivice (najčešće je bilo tako), iznosio kritike negativnih pojava, i možebiti da to niko nije primetio od svega napred nabrojanog, ali ponekad sam i hvalio ono što je za pohvalu.
A onda sam napokon shvatio da pišem uzalud.
Ovo ne vredi toliko, nema potrebe ozbiljno shvatati bilo šta u enigmatskom društvu, niti ima smisla ulagati bilo kakve nade u oporavak istog. To je društvo bez logične hijerarhije i sistema nagrađivanja, dakle bez predvidljive perspektive, mahom sastavljeno od mlitavih, apatičnih, indolentnih članova sa deficitom stvaralačke i životne snage (čast izuzecima, naravno). Što je najgore u priči, moral većine članova enigmatskog društva je u tragičnom minusu, a istorija kaže da nije dobro kada ljudi oguglaju na kontrast između dobrog i lošeg, lepog i ružnog, korisnog i štetnog, zdravog i bolesnog itd. Žalosno je kada neko sebi dozvoli da toliko pojeftini da gubi osećaj za bilo kakve vrednosti. Članovi ovog našeg enigmatskog društva su većinski potpuno otupeli.
A kad čovek otupi, on i nema šta da kaže, logično. Ako među čitaocima bloga ima onih koji još nisu baš sasvim otupeli, sigurno su već uvideli da obraćanje osvedočeno otupelim kolegama i auditorijumu nema svrhu.
Dakle, komentare posle svega mogu da ostavljaju samo tvrdoglavi entuzijasti koji se valjda obraćaju publici sa namerom da bilo šta i bilo gde kažu, makar to ničemu ne služilo, zatim oni koji sticajem okolnosti žive od enigmatike, pa su hteli-ne hteli u tome i pasionirani čestitari. Svi ostali su epizodisti.
Ja ove godine nisam imao vremena za enigmatiku, a iskreno se nadam da ću ubuduće imati još manje vremena. Svakako vam želim mnogo komentara, ako vam samo to nedostaje da budete srećni... ali bojim se da komentari, kakvi god bili, objektivno ništa ne menjaju.
Saglasan u potpunosti.
...sa Mandrakovim komentarom.
Jedanaest "komentatora" (+ blogogazda) na upit o nekomentarisanju. To me baš iznenađuje (pozitivno).
Na ovom mjestu moram da otvorim dušu i požalim se (sam na sebe) jer sam se latio ovog stresnog posla (vođenja bloga). Svakodnevno imam razne dileme koje "mi ne daju da debljam". Tvrdoglavo se držim nekih principa, a jedan od njih je i obraćanje opažnje da posjetiocima neveselim objavama ne kvarim raspoloženje (a onda to utiče na mene!). Naime, juče sam saznao dvije tužne vijesti. Umro je jedan naš kolega u Hrvatskoj, a umrla je i odgonetačica iz Kikinde, jedna od 20 osnivača EKK. Vijesti su me rastužile, ali ne objavih ih. Bolje da saznate od nekog drugog. (Izvinite!).
Već sam više puta blogogazdi rekao da ne podržavam njegov princip da ne objavljuje informacije i o neveselim događajima. Ne znam kako bi to trebalo činiti, ali mislim da posjetioci bloga imaju pravo saznati kad je neko umro, a posebno ako se radi o članu EKK-ija.
Kad nas je 7. VII. 2018. godine napustio Slobodan Barbirović, na ovom blogu objavljen je ovaj In memoriam. To bi mogao biti jedan od načina objavljivanja "neveselih" vijesti i odavanja zadnje počasti preminulim kolegama.
Uvijek kada neko napiše in memoriam (osvrt na život i enigmatski rad) za nekog kolegu koji je preminuo, objaviću (i objavljivao sam) ali neću da objavljujem samu vijest: "Umro taj i taj!".
Ja ne znam o kojim se preminulim osobama radi. Ako nećeš napisati na blogu, pošalji mi na e-poštu.
Nedjeljko, poslao sam ti poruku.
Постави коментар