Sa ovоm ukrštenicom počinjem niz bodovanih radova koji se ne izdvajaju mnogo od ostalih, a ovaj sam stavio na 4. mjesto zbog nemonotone bjeline 7x6 u gornjem lijevom uglu (Autori koji njeguju taj stil tvrde da ju je tu najteže sastaviti.), ne previse narušene estetike lika i velikog broja slovnih skupina (43) u njemu.
Ja dadoh neke poenčiće i napisah sledeće: u belini mi se sviđa instanca, ne sviđa mi se ocenjenost. Nadam se da se za pojam VOLI, NE VOLI može naći alternativni opis. Sporedni deo ukrštenice nije srećno sklepan, ali bar je prohodno, te je i treći tematski pojam uključen u mrežu.
Ovo, inače, nije nemonotona belina, već ima jedan momenat iznenađenja u (u vidu instance) i stoga jednu Oikatu kao kritični izlaz. Ocenjenost mi se ne sviđa po osećaju (interesantno je to: potcenjenost i precenjenost zvuče sasvim ok, a ocenjenost veštački, da ne kažem umjetno). Svakako, belina kao belina nije za bacanje.
Ali... ove tarabe oko nje krave utisak, pa se izlazi jedva provlače... imamo i ovu sirotu ovcu desno, pa ovo čemerno I levo, vrlo skromno povezan donji levi sa donjim desnim delom... i sledstveno, nebrigu o poslednjem vodoravnom pojmu kojim bi nesrećni Đukošin bio lepo inkorporiran u mrežu... Sve je nekako smandrljano, pa da sam bio lošije volje - mogla je da padne i diskvalifikacija jerbo je SIBIU neispravna reč u radu na srpskom jeziku.
Kada sam Slavku poslao svoje natječajne uratke uz svaki sam lupio i neku svoju opasku. Što se tiče rebusa vjerojatno sam bio u pravu predviđajući mnogo sličnih početaka. Od ovih desetak banalnih koji su osvojili najviša mjesta gotovo da ni jedan ne bi ugledao svjetlo u redovnoj magazinskoj suradnji. Većina je ono treće teže slovo stavila na treće mjesto i tako se riješila problema u završnici. Što se tiče križaljke osnovna zamjerka mi je bila da što će Slavku pedeset radova s tri ista potoka. Gotovo sve prikazane do sada su vrlo dobri radovi i gotovo svi autori su kao i ja potrošili i previše vremena. Moje poznavanje srpskog križaljkotvorstva govorilo mi je da bez bjeline nitko nema šanse za visok plasman. Po Radojinom pisanju žiri je ovog puta cijenio nešto "drugo" iako su uz njega u žiriju bili još dvojica koji gotovo da i nisu sastavili križaljku bez bjeline 7x7. Dakle, bilo bi dobro da uz raspis natječaja organizator napiše tko i kako će vrednovati pristigle radove. Što se tiče ovog mog uratka, ja sam se kao i prošle godine odlučio za početnu bjelinu 7x6 ali ovaj put mi je bio problem treći tematski pojam, jer nakon što sam spustio Zločin i kazna, te stavio iznuđene Eakide, ostalo mi je samo jedno mjesto za Đukošin. Poslije sam imao mnogo muke s povezivanjem bez dvoslova. Kao što kaže Gibonni, ovo mi je škola. Pero
Nisam to napisao u obrazloženju, ali Zličin i kazna su ti bili veliki plus, Pero, koji je potirao mnoge minuse.
Ovih dana često pričam prijateljima i poznanicima kako sam polazeći na more ljetos ponio da, ponovo poslije gimnazije, pročitam Zločin i kaznu te kako u pomenutom uzrastu uopšte nisam razumio taj roman i kako sam sada oduševljen njime. Preporučujem svima koji nisu (ponovo) čitali.
U hipotetičkom portfoliju, kad bi nekome trebalo da se predstavim sa 20 ukrštenica/križaljki, ne verujem da bih odbarao više od 7 (sedam) sa belinama. To je i realan udeo u mom kompletnom opusu: otprilike 1/3 mojih objavljenih radova je sadržavala standardne beline.
Dakle, kao jedan od te dvojice koji "gotovo i nije sastavio križaljku bez bjeline 7x7", zaista ne bih voleo da me ni ovde, ni bilo gde sužavaju i svode na ono što je vizuelno najefektnije (za ovog drugog ne znam, činjenica je da je on mnogo dosledniji i verniji tom pristupu). Zato nije saobraženo istini ni uverenje da ja apriorno dajem prednost takvom vidu enigmatskog izražavanja pri ocenjivanju. Prosto nije tako, hteo sam da osmislim univerzalne kriterijume koji se mogu primeniti na svaki sastav, i već sam objasnio da je svaki dobio ocenu u svakoj rubrici (a nijedna se nije odnosila na belinu, niti se moj umetnički utisak korelirao sa njenim prisustvom ili odsustvom).
Koliko je ko vremena potrošio na sastavljanje nisam mogao da izmerim, to se mene i ne tiče (mada, u principu, znam da ima učesnika koji precenjuju svoje vreme jer su stalno u cajtnotu, baš kao da uređuju Njujork Tajms :P... i hvala im što su svojim učešćem dali internacionalnu težinu ovom lokalnom konkursu), ali sam mogao da izmerim koliko je nečiji trud bio učinkovit. Sveže ideje, kreativnost, osećaj za sadržaj, sposobnost da se istovremeno vodi računa o svim bitnim parametrima ukrštenice, vizuelna pregnantnost itd. Eto, to su stvari koje se ne mere na kantaru i nemaju veze sa belinama, a kombinatorika se može demonstirati i u izbalansiranom sastavu i ja verujem da bi svako ko nije kao konj ograničen na svoj dominantni pristup morao da voidi registruje sve te stvari prilikom ocenjivanja.
Zanatstvo se očitavalo u suvoparnom i već milijardu puta viđenom materijalu, a kako bih izravnao učesnike po tom parametru, minimizirao sam vrednost ocene; uostalom, imam pravo da od svakog zanatlije očekujem da za konkurs pripremi manje otrcanu ukrštenicu od onih koje prodaje okolo budzašto i angro.
Ukratko, poruka mog žiriranja ni sada (ni ranije) nije bila: pravite beline kako znate i umete. Ne. Ja sam se izverzirao i pravio ih ili za parade ili za one koji takvo enigmatsko stvaralaštvo smatraju najatraktivnijim. Bitno je da me to ni u kom slučaju ne ograničava ni kao autora, ni kao sudiju... i tek imam nameru da se bavim enigmatikom bez belina, ali na jednom drugom nivou. Dosta sam pravio beline za jednokratnu upotrebu i za lične rekorde, to niti se isplati, niti me čini srećnim, niti je objektivno vrednije od drugih kvalitetnih načina sastavljanja. To poslednje je ujedno i moja glavna poruka svim učesnicima.
5 коментара:
Radoja Racanović je napisao:
Sa ovоm ukrštenicom počinjem niz bodovanih radova koji se ne izdvajaju mnogo od ostalih, a ovaj sam stavio na 4. mjesto zbog nemonotone bjeline 7x6 u gornjem lijevom uglu (Autori koji njeguju taj stil tvrde da ju je tu najteže sastaviti.), ne previse narušene estetike lika i velikog broja slovnih skupina (43) u njemu.
Ja dadoh neke poenčiće i napisah sledeće: u belini mi se sviđa instanca, ne sviđa mi se ocenjenost. Nadam se da se za pojam VOLI, NE VOLI može naći alternativni opis. Sporedni deo ukrštenice nije srećno sklepan, ali bar je prohodno, te je i treći tematski pojam uključen u mrežu.
Ovo, inače, nije nemonotona belina, već ima jedan momenat iznenađenja u (u vidu instance) i stoga jednu Oikatu kao kritični izlaz. Ocenjenost mi se ne sviđa po osećaju (interesantno je to: potcenjenost i precenjenost zvuče sasvim ok, a ocenjenost veštački, da ne kažem umjetno). Svakako, belina kao belina nije za bacanje.
Ali... ove tarabe oko nje krave utisak, pa se izlazi jedva provlače... imamo i ovu sirotu ovcu desno, pa ovo čemerno I levo, vrlo skromno povezan donji levi sa donjim desnim delom... i sledstveno, nebrigu o poslednjem vodoravnom pojmu kojim bi nesrećni Đukošin bio lepo inkorporiran u mrežu... Sve je nekako smandrljano, pa da sam bio lošije volje - mogla je da padne i diskvalifikacija jerbo je SIBIU neispravna reč u radu na srpskom jeziku.
Kada sam Slavku poslao svoje natječajne uratke uz svaki sam lupio i neku svoju opasku. Što se tiče rebusa vjerojatno sam bio u pravu predviđajući mnogo sličnih početaka. Od ovih desetak banalnih koji su osvojili najviša mjesta gotovo da ni jedan ne bi ugledao svjetlo u redovnoj magazinskoj suradnji. Većina je ono treće teže slovo stavila na treće mjesto i tako se riješila problema u završnici. Što se tiče križaljke osnovna zamjerka mi je bila da što će Slavku pedeset radova s tri ista potoka. Gotovo sve prikazane do sada su vrlo dobri radovi i gotovo svi autori su kao i ja potrošili i previše vremena. Moje poznavanje srpskog križaljkotvorstva govorilo mi je da bez bjeline nitko nema šanse za visok plasman. Po Radojinom pisanju žiri je ovog puta cijenio nešto "drugo" iako su uz njega u žiriju bili još dvojica koji gotovo da i nisu sastavili križaljku bez bjeline 7x7. Dakle, bilo bi dobro da uz raspis natječaja organizator napiše tko i kako će vrednovati pristigle radove.
Što se tiče ovog mog uratka, ja sam se kao i prošle godine odlučio za početnu bjelinu 7x6 ali ovaj put mi je bio problem treći tematski pojam, jer nakon što sam spustio Zločin i kazna, te stavio iznuđene Eakide, ostalo mi je samo jedno mjesto za Đukošin. Poslije sam imao mnogo muke s povezivanjem bez dvoslova. Kao što kaže Gibonni, ovo mi je škola. Pero
Nisam to napisao u obrazloženju, ali Zličin i kazna su ti bili veliki plus, Pero, koji je potirao mnoge minuse.
Ovih dana često pričam prijateljima i poznanicima kako sam polazeći na more ljetos ponio da, ponovo poslije gimnazije, pročitam Zločin i kaznu te kako u pomenutom uzrastu uopšte nisam razumio taj roman i kako sam sada oduševljen njime. Preporučujem svima koji nisu (ponovo) čitali.
U hipotetičkom portfoliju, kad bi nekome trebalo da se predstavim sa 20 ukrštenica/križaljki, ne verujem da bih odbarao više od 7 (sedam) sa belinama. To je i realan udeo u mom kompletnom opusu: otprilike 1/3 mojih objavljenih radova je sadržavala standardne beline.
Dakle, kao jedan od te dvojice koji "gotovo i nije sastavio križaljku bez bjeline 7x7", zaista ne bih voleo da me ni ovde, ni bilo gde sužavaju i svode na ono što je vizuelno najefektnije (za ovog drugog ne znam, činjenica je da je on mnogo dosledniji i verniji tom pristupu). Zato nije saobraženo istini ni uverenje da ja apriorno dajem prednost takvom vidu enigmatskog izražavanja pri ocenjivanju. Prosto nije tako, hteo sam da osmislim univerzalne kriterijume koji se mogu primeniti na svaki sastav, i već sam objasnio da je svaki dobio ocenu u svakoj rubrici (a nijedna se nije odnosila na belinu, niti se moj umetnički utisak korelirao sa njenim prisustvom ili odsustvom).
Koliko je ko vremena potrošio na sastavljanje nisam mogao da izmerim, to se mene i ne tiče (mada, u principu, znam da ima učesnika koji precenjuju svoje vreme jer su stalno u cajtnotu, baš kao da uređuju Njujork Tajms :P... i hvala im što su svojim učešćem dali internacionalnu težinu ovom lokalnom konkursu), ali sam mogao da izmerim koliko je nečiji trud bio učinkovit. Sveže ideje, kreativnost, osećaj za sadržaj, sposobnost da se istovremeno vodi računa o svim bitnim parametrima ukrštenice, vizuelna pregnantnost itd. Eto, to su stvari koje se ne mere na kantaru i nemaju veze sa belinama, a kombinatorika se može demonstirati i u izbalansiranom sastavu i ja verujem da bi svako ko nije kao konj ograničen na svoj dominantni pristup morao da voidi registruje sve te stvari prilikom ocenjivanja.
Zanatstvo se očitavalo u suvoparnom i već milijardu puta viđenom materijalu, a kako bih izravnao učesnike po tom parametru, minimizirao sam vrednost ocene; uostalom, imam pravo da od svakog zanatlije očekujem da za konkurs pripremi manje otrcanu ukrštenicu od onih koje prodaje okolo budzašto i angro.
Ukratko, poruka mog žiriranja ni sada (ni ranije) nije bila: pravite beline kako znate i umete. Ne. Ja sam se izverzirao i pravio ih ili za parade ili za one koji takvo enigmatsko stvaralaštvo smatraju najatraktivnijim. Bitno je da me to ni u kom slučaju ne ograničava ni kao autora, ni kao sudiju... i tek imam nameru da se bavim enigmatikom bez belina, ali na jednom drugom nivou. Dosta sam pravio beline za jednokratnu upotrebu i za lične rekorde, to niti se isplati, niti me čini srećnim, niti je objektivno vrednije od drugih kvalitetnih načina sastavljanja. To poslednje je ujedno i moja glavna poruka svim učesnicima.
Постави коментар