SA FEJSBUKA

 Sa FB profila R. Racanovića

„КО НЕ КУПИ МРВИЦЕ, НЕЋЕ СТЕЋИ ПУНИЦЕ“

(Кажу да је ташта празна, пуница пуна, а свекрва за све крива)

У преводу једног италијанског романа пише да јунак позива на ручак своју свекрву и свекра. Јунак свакако не може имати свекрву и свекра. Како је преводилац могао да напише?

У српском језику се женини родитељи најчешће називају ТАСТ и ТАШТА. Ово су свесловенске и прасловенске речи за изражавање сродства. Међутим, именица ташта поклопила се својим обликом са речју другачијег значења. Ташт значи ‘празан, пуст’, па је ташта у народној свести, по Томи Маретићу, значила ‘она која је празна, пуста’. Зато је, каже он, за женину мајку осмишљен термин супротног значења – ПУНИЦА.

Петар Скок каже да су пунац и пуница изведенице од пунити и да означавају духовни однос, да значе ‘она тј. онај који пуни, попуњава духовно сродство’. Тек, како било, у неким крајевима се женини родитељи називају ПУНАЦ и ПУНИЦА. Пуничин језик је име једног цвета. У народу се мисли да се тако зове зато што има јаке бодље.

У неким српским крајевима женине родитеље називају СТАРАЦ и БАБА.

СВЕКРВА је у народној свести прошла горе од таште – то је она која је за све крива. И мада ова реч, која постоји у свим словенским језицима, има индоевропски корен који се, по једном тумачењу, налази и у речима свој, својта, сестра, сват, сваст, свак, у српском народу се испредају приче са називом: „Зла свекрва“, „Милостива снаха и немилостива свекрва“ и сл. У Даничићевој збирци народних пословица забележено је „Јетрва и свекрва ни од гњиле (глине) није добро“. Народна песма из лесковачког краја пева:

„Свекрвице, нерођена мајко,

Сина т’ волем, а тебе нималко“.

(Проф. др Рада Стијовић)