Hajde da malo šutimo uz kafu! Pijem kafu smirušu, jer me jedan naš kolega (znate ga po imenu, a malo vas ga je lično upoznalo) nevjerovatno najedio. Dan mi je baš lijepo počeo,...rano ustajanje da bih mogao pozavršavati planirane poslove jer popodne imam važne obaveze (igranje sa unukom). Sve ide kako treba, s jednim kolegom razmijenjujem poruke i on mi šalje nove (dobre) priloge...raspoloženje je baš dobro, ali onda zazvoni telefon.
Jedan enigmata mi se opet žali na postupke njegovog nekadašnjeg urednika (Problemi su iz davnih vremena i tiču se honorara). Već ranije smo više puta pričali o tome. Smatram da jeste u pravu što se žali...ali razgovor (opet) krenu u pravcu kritikovanja mene što te njegove teške (vrlo teške, krajnje teške, ponekad i neukusne) optužbe neću da objavim. Još uvijek smireno mu kažem, ono što sam mu više puta rekao – Objavio bih, ali onda moram objaviti i ono što druga strana tvrdi, ali bi ta prepiska kontaminirala ovaj veseli blog, ... (Ranije je bila slična situacija, pa sam pribavio i odgovor „prozvane strane“ koji je dijametralno suprotan od „osnovne tvrdnje“ i ovom prvom se nisu dopale). Naime, njih dvojicu sam povezao preko moje mejl adrese i tu su se „klali“ daleko od očiju javnosti i bez mog uplitanja). Rekoh: „Ako objavim ovo tvoje, moram i njegovo, a onda će nastati haos na blogu...“. Tu me dotični prekide (povišenim tonom): „Stani! Sad ja govorim! Moraš objaviti...“. Zaustih da kažem (a već polako kuha u meni): „Razumijem te, ali raz...“. Opet me prekide: „(psovka) Šta ja imam od toga što razgovaramo telefonom. Objavi ili pošteno reci da štitiš onu lopinu“). Već sam na ivici pucanja: „Hajde da ponovimo...objavi bilo gdje (pisma čitalaca, neki portal,...) pa ću ja to prenijeti na TIO a onda ću...“. Opet me prekide: „Ma, znaš šta ZDRAVO!“ (prekide vezu). Ja zabezeknut!
Za minut mi stiče poruka: Štitiš kriminalce,to tebi na obraz ide. Sretno i tebi i tvojima.
Odgovorih (revoltiran): Poznat sam po tome da štitim kriminalce. Totalno si mi upropastio dan (koji mi je savim dobro počeo). Sretno I tebi.
On: E baš mi je žao što sam tvoj idilični život pokvario upravo onoliko koliko je i tebi stalo do mog života. Poštovanje.
Tu se prepiska završila, ode on svojim putem, a ja sam se mašio za kafu…a onda za tastaturu. Morao sam sve ovo napisati da izbacim iz sebe, ali sam sasvim siguran da će mi trebati nekoliko dana sa se priberem.
Šta sve ljudi sebi dozvoljavaju?! Češkam se po glavi I razmišljam…Zar je baš TIO obavezan da bude servis za svakoga?! Zar je TIO toliko bitan?! Sjetih se I narodne poslovice o mlaćenju gloginja tuđim…Ne znam! Odoh da malo šutim uz kafu dok se nije potpuno ohladila.
Slavko (valjda se tako zovem, jer sam toliko iznerviran da ni u to nisam siguran)
7 коментара:
!?
Tražiš podršku ili kritiku? Ni jedno nije dobro!
Ne tražim ništa.
Staviti na papir ono što te tišti, onako iz rukava i bez puno razmišljanja, djeluje. Uostalom, postoje i terapije pisanjem. Najbitnije je to izbaciti iz sebe. I po mogućnosti zaboraviti. Podrška i razumijevanje od mene.
Sve u redu. Idemo dalje!
(Odosmo Luka i ja da "maltretiramo" babu da pravi palačinke)
Slavko, brate,
Što se ti jediš u vezi ovoga? Ti koji često puta umiruješ ljude i stišavaš situaciju, sad trpiš nečiji hir. Koji si ti faktor da se tebi neko obraća i traži da na blogu objaviš nečije optužbe? Istina, ti si pravnik, ali bar ti najbolje znaš da dotičnog uputiš u advokatsku komoru, da si nađe advokata, da mu taj napiše optužnicu, da je pošalje u tužilaštvo i na sud (a ne na tvoj blog), pa neka tog bivšeg urednika osude za napravljeni kriminal (valjda neisplaćen honorar). Ako taj dosadan kolega traži da mu ti budeš taj advokat i pravni zastupnik, onda mu odredi i odrubi veliku taksu, neka ti prvo plati, pa onda razvlači i odugovlači postupak i za sve to naplaćuj sve unapred.
Lepo si napisao: "Naime, njih dvojicu sam povezao preko moje mejl adrese i tu su se „klali“ daleko od očiju javnosti i bez mog uplitanja". Pa, neka se ponovo kolju. Koje ti veze imaš sa tom dvojicom i njihovim uzajamnim problemom. Nakrivi kapu i gledaj svoja posla. Taj tvoj kolega nema petlju da se sam obračuna sa tim - kako ga on naziva "lopinom", mlakonja je, kukavica, nesposobnjaković, pas koji laje, ali ne ujeda. Blog TIO nije advokatska kancelarija, niti tužilaštvo, niti sud. Ako je ta osoba pismena, neka se obrati nadležnim institucijama da mu srede život. A ti spokojmni pij svoju kaficu i igraj se sa unukom. A ako ti se ponovo javlja telefonom, ti mu jednostavno spusti slušalicu ili je ostavi nespuštenu neka mu signal bude stalno "zauzeto".
Постави коментар