INTERMECO

Kratak intermeco uz ovu zagonetku u stihu (Festival autorske zagonetke, Niš 2008). Pokušao sam da bidem duhovit. Možda će se neko i prepoznati. Možda na Balkanu još nije izumra ova vrsta.

Када је мог аскурђела

чукунчукунчукунбаба,

у младости својој срела,

на тог момка беше слаба,

па је, стога, пожелена

и погаче преко хлеба.

Срце му је своје дала,

а, богами, још понешто,

на луди је камен стала

свог делију доби вешто.

И убрзо, знаш шта следи-

„дође главе“ давном деди.

Мој се предак батргао,

копрцао, бацакао...

али није, јадан, знао

у шта се то упетљао.

Све почиње баш од њега,

те сад од тог нема бега.

Он их назу поодавно,

па сад следи оно главно:

Чизме за њег' нису више,

ни опанци, ни ципеле;

Историју нову пише

tа обућа бабе Јеле.

Од искона, па до сада

кућом нашом жена влада;

Мушкарци су, благо жени,

по пропису обувени.

Сад је неко ново време,

ал' су увек исте теме.

Традицију ја не газим

(баш се добро и сналазим).

Кад се мало окуражим,

ја од жене тихо тражим

да по кући, ал' без помпе,

храбро носим своје кломпе.

А сад драги сапатниче,

ако се то тебе тиче,

ти сад кажи свима нама

шта ти је то на ногама?