REČ PO RIJEČ (27)

ŠIROKOUHI LJILJAK (i drugo)

Prenosim deo teksta sa sajta:
http://www.rancplatan.com/nacionalni-park-fruska-gora.html

Fauna beskičmenjaka je relativno slabo proučena. Fauna kičmenjaka je za razliku od beskičmenjaka, dobro istražena. Ribe su prisutne samo sa desetak autohtonih vrsta u vestačkim akumulacijama, jer su potoci, iako veoma brojni na Fruškoj gori, mali i nestalni i u toku leta često presušuju. Na Fruškoj gori je registrovano 23 vrste vodozemaca i gmizavaca. Izuzetno retka i ugrožena vrsta je Salamandra salamandra čiji je poslednji nalaz star čak 35 godina. Takođe izuzetno retka vrsta, a ujedno i jedina otrovna zmija na Fruškoj gori, je Vipera berus (šarka). Na Fruškoj gori postoji 60 vrsta sisara iz 16 familija i 42 roda. Najviše vrsta je iz familije Rhinolophidae - šišmisi potkovičari (17 vrsta), kao što su: širokouhi ljiljak, širokokrili ponoćnjak, dugokrili ljiljak, mali brkati večernjak i dr. Od sitnih sisara interesantno je prisustvo tekunice, slepog kučeta, male rovčiće i mnogih drugih. Među krupnijim sisarima značajni su: šakal, divlja maška, jelen i srna. Većina njih su autohtone vrste izuzev jelena lopatara i muflona koji se gaje u lovnom rezervatu. Od ukupnog broja sisara na Fruškoj gori, 38 vrsta su zastićene kao prirodne retkosti. Ptice su na Fruškoj gori prisutne sa oko 200 vrsta. Jedan deo njih su ptice selice koje se na ovoj planini dva puta godišnje samo kratko zadržavaju. Posebno je značajno prisustvo većeg broja vrsta ptica grabljivica, kao sto su: orao krstaš, orao, patuljasti orao, stepski soko, mrka lunja, kratkoprsti kobac, osičar i dr.