ЕНИГМАТИКА И
КОМПЈУТЕРИ
Глобални талас развоја и примене информатике, изражен нарочито у
последњих четрдесетак година, није мимоишао ни област енигматике. Показало се
да и у овој области има великих
могућности за примену компјутерске технике, па се из дана у дан изналазе нови
облици и начини њеног коришћења.
Међу ауторима загонетака упоредо су настале жучне расправе у вези са
применом компјутера. Док су се једни залагали да у енигматици, посебно код
укрштених речи, треба допустити пуну и неограничену слободу коришћења
компјутера, други су изричито тврдили да то треба избегавати, јер се тиме гуши
оригиналност и стваралачка инвентивност, а подстиче шаблонско креирање
загонетака. За сада се чини да је, ипак, преовладало треће, компромисно схватање,
по којем компјутере свакако треба користити, али углавном као средство које ће
састављачима помоћи да брже реализују своје енигматске замисли и саставе.
Компјутер – помоћно средство
Било како било, компјутери су данас незаобилазна алатка у рукама
састављача укрштених речи и других мрежних састава. Прошло је време када су
аутори ових загонетака имали у рукама три помагала – свеску са квадратићима,
графитну оловку за писање и гумицу за брисање. Сада енигмате састављају
укрштенице седећи пред компјутерским екраном, на коме је нацртан лик, а
коришћењем тастатуре и миша комбиновање им је технички много једноставније.
Компјутерски информациони систем омогућава формирање разних база
података значајних за енигматске посленике. За састављаче су свакако најзначајнији
електронски енигматски речници, који се једноставно користе и гарантују да су
појмови у укрштеници и њихови описи језички исправни. Посебно треба истаћи
специјализоване енигматске речнике, систематизоване према броју слова, почев од
двословних па до седмословних. Састављачи су сачинили и речнике одостражнике
(са обрнутим распоредом слова), као и речнике конципиране према распореду слова
у речима. Овакви речници олакшавају изналажење речи одговарајуће дужине
претрагом према прва два почетна слова, по другом, трећем или последњем слову и
сл.
За уреднике енигматских листова, али и за састављаче укрштеница,
значајне су базе података о објављеним саставима одређене врсте (где и кад су
објављени и ко је аутор). Овакве компјутерске евиденције омогућавају увид у
досадашње енигматско стваралаштво и помажу да се открију евентуални покушаји
повреде ауторства и објављивања плагијата. Постоје потпуни и прецизни подаци о
објављеним „ситним“ загонеткама (анаграми, словни ребуси, индиректи, клинови и
пирамиде), а код укрштеница углавном о магичним квадратима.
Владета Тривунац устројио је преглед објављених кавадрата 7х7, који
садржи око четири хиљаде састава публикованих од 1953. до 2007. године. Поред
тога, Тривунац је сачинио и евиденцију клинова, пирамида и њихових варијација
са преко две хиљаде објављених радова. Мирослав Лазаревић творац је базе
података о штампаним квадратима 8х8, 9х9 и 10х10, као и о слоговним квадратима
5х5 и укрштеницама без црних поља. Још потпунија је електронска збирка коју је
устројио Динко Кнежевић, а која садржи преко 50 хиљада објављених прозних и
стиховних анаграма.
Компјутерске укрштенице
Пре десетак година компјутерски стручњаци сачинили су прве програме за
састављање загонетака (анаграма, магичних квадрата, класичних укрштеница и скандинавки).
Неки од тих програма, као власништво наручилаца, недоступни су јавности, а неки
се већ рекламирају и нуде на продају. У енигматским круговима је познато да
неколико загонетачких листова, у жељи за уштедом на трошковима, више не
ангажују спољне сараднике, већ објављују само компјутерски састављене укрштене
речи. Дочекали смо, дакле, да се енигматика аутоматизује и у сфери ауторства, а
то поново подгрева расправу да ли компјутер може да замени човека као
загонетача.
По једнодушној оцени енигматских зналаца, компјутерске укрштенице јесу
шаблонске и исподпросечног, боље рећи лошег квалитета. Вероватан разлог томе је
што су програме радили информатичари без енигматског искуства и без учешћа или
консултовања искусних енигмата. У оваквим укрштеницама неретко се понављају
исти појмови уз увек исте дефиниције, а има и много грешака. Решавајући ових
дана неколико таквих укрштеница, сазнао сам да се становник једног банатског
града назива „Ковињанин“ (!), да се иза описа „строгост, оштрина“ не крије право
решење „ригорозност“, већ ригоризам“ (која значи нешто посебно – круто
придржавање друштвених и моралних норми), открио сам такође да постоји „главни
лекар“ и да се он зове „надлекар“ (!), да „црквењак који није поп“ јесте
„непоп“ и друге сличне „бисере“. Овакве укрштенице решавачи могу препознавати и
по графичком изгледу дијаграма, у којима су црна поља углавном повезана у дужим
косим ланцима или су изолована и равномерно расејана по целом лику.
Док поборници компјутеризације тврде да ћемо убрзо дочекати да
„машинске“ укрштенице буду боље од ауторских, као што је пре неколико година у
шаховском мечу компјутер био бољи од тадашњег светског првака Гарија Каспарова,
искусни енигматичари на то гледају са скепсом, уверени да компјутери раде
шаблонски и немају инвентивност и креативност која краси човека. Будућност ће
показати ко је у праву. До тада, ипак, препоручујемо љубитељима укрштених речи
да решавају само саставе потписане од проверених енигматских мајстора у
листовима са дугом традицијом. Једно је сигурно: постоје неке загонетке (на
пример стиховни анаграми, индиректи, ребуси и др.) које неће никад моћи да састављају
компјутери, јер су по својој природи нешаблонске, већ изискују стваралачко
надахнуће, које поседују једино људи.
Објављујући овај текст, желео бих да поново подстакнем расправу о
компјутеризацији енигматике и о новим сазнањима и достигнућима у овој области.
Момир
Пауновић
17 коментара:
Konačno nešto više na blogu. Sviđa mi se ovakav članak i moguća rasprava o temi, koja je sve aktualnija i bit će sve izraženija.
Kada smo prije tridesetak godina nabavili prvi Apple MacIntosh (prvi pravi PC, kako bi to rekli današnji pisijaši), bili smo sretni što možemo pripremati jednostavnije grafički neke križaljke (skandinavke), crtati likove i slično. Podatkovne baze bile su tek u začetku. Za izradu jedno programa koji bi upisanu riječ razvrstao po duljini i nakon toga sortirao je, dali smo onda više od 3.000 DEM (aplikaciju su radili u Iskri Delti u Beogradu). Poslije je to postalo jednostavnije, brže i učinkovitije ...
O primjeni računala u zagonetaštvu treba lučiti sve moguće inačice, jer tema je doista opširna. Odnosi li se to samo na sastavljanje, mnogo je podtema, opisivanje i rječnika, isto tako, baza odgonetaka i sastavaka, opet. U svakom pojedinom segmentu danas se uznaperedovalo i ulažu se hvalevrijedni napori da se računala iskoriste u dobrobit enigmatike.
Samo usput, kada smo počeli pripremati materijale za Enigmatske rječnike u izdanju "Čvora" (nakon prvih autorskih i jednostavnijih), odlučili smo sve riječi iz objavljenih izvora (enciklopedija, rječnika, leksikona, specijaliziranih imenika, itd) prepisati na kartice. U to vrijeme nije bilo lakodostupnih računala i mogućnosti računalne obrade takvih podataka u pojedinim bazama). Gotovo dvije stotine izvora je tridesetak entuzijasta desetak godina ispisivalo na kartice i tako je nastala kartoteka od gotovo milijun kartica. U to vrijeme Čvor je zaposlio čovjeka čiji su radnici zadaci bili da sortira pristigle kartice, stvara kartoteke riječi određenih duljina, priprema rukopise za tisak, pa jetako objavljeno 12 knjiga Enigmatskog rječnika riječi od 6 slova, 1 knjiga riječi od 7 slova (u pripremi kao rukopis ostalo je još 5 knjiga nikad ne publiciranih) i 1 knjiga riječi od 3 slova u koju su uvrštene i brojne kratice. Danas imamo internet, Wikipediju, Google (koji sve zna!) i kome bi više služile te knjige, samo bibliofilima.
U ovom trenutku najvažnija uloga računala je u mogućnosti stvaranja baza podatka, pa svakako one s podacima o autorskim djelima. No, tko to danas više prati i želi pratiti, kad svatko objavljuje što misli da je dobro, ne razmišljajući o tome je li već netko prije naišao na takvu ideju i uspio ju publicirati.
Kako u svemu podržavam stavove kolege Paunovića, moram ipak reći: RAČUNALO JE PAMETNO ONOLIKO KOLIKO SMO TO MI! To znači da računalo samo ne izmišlja riječi i njihove opiske, definicije, već to čini čovjek, e sada koliko je on pismen, jezički opismenjem, to je druga stvar.
Slažem se da ovdje ima dosta materijala za sučeljavanje mišljenja.
1. Пре десетак година компјутерски стручњаци сачинили су прве програме за састављање загонетака.
2. По једнодушној оцени енигматских зналаца, компјутерске укрштенице јесу шаблонске и исподпросечног, боље рећи лошег квалитета.
3. До тада, ипак, препоручујемо љубитељима укрштених речи да решавају само саставе потписане од проверених енигматских мајстора у листовима са дугом традицијом. Једно је сигурно: постоје неке загонетке (на пример стиховни анаграми, индиректи, ребуси и др.) које неће никад моћи да састављају компјутери, јер су по својој природи нешаблонске, већ изискују стваралачко надахнуће, које поседују једино људи.
Ово су само неке - најочигледније погрешне тврдње у овом подужем тексту препуном предубеђења и ничим поткрепљених тврдњи.
Програми су присутни (на овим просторима) више од 30 година. Деведесет посто укрштеница и магичних квадрата састављених уз малу или већу помоћ рачунара су квалитетније од оних састављених из главе. Треба бити веома наиван и веровати да је остало још много "проверених енигматских мајстора" који, ама баш никако не користе компјутерске програме у креирању делова (белина) или комплетних укрштеница. То што се неки заклињу да никада нису, нити ће икада користити компјутерске програме, не значи да им морамо веровати. Превише је "старих и проверених енигмата" у последњих десетак година доживело другу младост - не може ме нико убедити да мозак седамдесетогодишњака може боље и брже радити од мозга четрдесетогодишњака. Нећу никога именовати, а немам намеру ни да их осуђујем због тога - жалосно је само што себе и друге лажу да су они поштени, а ми који то јавно говоримо - непоштени. Наравно, има овде и много оних који су рођени 50-их, 60-их, 70-их... користе компјутерске програме, а на сав глас осуђују (неки чак и мрзе!!!) колеге који не крију да то раде.
Стално се помиње "Енигма" ("Новости Енигма") као пример "поштеног" листа који објављује радове састављене из главе. Три четвртине, а можда и више радова у њој су КОМПЈУТЕРСКИ начињени, има неколико радова вечитих енигматских почетника и неколико одличних радова Решада Бесничанина. Све у свему то је један исподпросечан лист који годинама тавори јер се од појединих НЕЗАМЕНЉИВИХ пола века ништа не може поправити. Са друге стране имате одличне укрштенице у листовима Милета Јанковића које су унапред проглашене компјутерским смећем. Решавач ће увек пре купити Милетове листове јер га не занима како су састављени већ да ли су решиви и да ли не врве од грешака.
Има, наравно и много смећа у листовима састављеним компјутерски: ту су, већ "легендарни" Миле Будић, Јован Покрајац за кога ради Жељко Кужет са својом, невероватно лошом базом речи и још неки.
Време је да најгласнији противници компјутерски састављених радова признају да: Саша Чолаковић, Милинко Пучијашевић, Миле Јанковић... састављају (уз помоћ компјутера) и да су некада састављали (из главе) ОДЛИЧНЕ мрежасте загонетке... Да никада нису били нити ће бити ПРОСЕЧНИ. Зашто међу противницима компјутерске енигматике има највише МЕДИОКРИТЕТА (вечитих почетника) - то је тема за размишљање.
И, на крају, тврдња да се ребуси, анаграми, ситне загонетке и слични радови никада неће састављати уз помоћ рачунара је још један доказ "танкоће" текста уваженог колеге Момира Пауновића - не само да ће се састављати, већ се и САДА састављају.
Samo usput: u Rečniku SANU postoji odrednica nadlekar (nadljekar) s opisom "viši, glavni lekar).
U Rečniku SANU postoji i odrednica nepop: "crkveno lice (ili bilo koje drugo lice) koje nema popovski, sveštenički čin; isp. nesveštenik)".
Ne čudi me da nema komentara iako je tema više nego interesantna i važna za našu enigmatiku. Blogogazda ističe da i po 300 ljudi dnevno poseti blog - odlično, čestitam... ali, izgleda da je ogromna većina posetilaca tu da baci pogled kroz zavesu, vidi a ne bude viđen, saznaj sve o drugima, a svoje tajne sačuvaj za sebe. Kad bi se samo deo onih koji koriste kompjutere za sastavljanje ukrštenica uključilo u diskusiju, mnoge sporne stvari bi brzo bile definisane i rešene. Ali, bolje je ćutati i biti "proveren enigmatski majstor" nego da reći kolegama istinu.
"Provereni enigmatski majstori" su bili i: Žarko Pešić, Branko Polić, Veljko Maksimović... Držali su pola enigmatskih tezgi u Srbiji sve radeći uz pomoć: grafitne olovke, karo papira i gumice!!! Dajte ljudi, uozbiljite se: ako verujete u to - vaša stvar, ali nemojte vređati moju i inteligenciju enigmata koji se profesionalno i pošteno bave ovim zanatom. Nemam ništa protiv da se i dalje družite (u "Mažesticima", "Bosnama", "Gospodarskim mehanama" i jedan drugom prepičavate bajke.
Znate li kome je, nedavno preminuli Veljko Maksimović zaveštao onih nekoliko (desetina) tezgi? Naravno da znate - taj "provereni majstor enigmatike" sada ima nekoliko puta nekoliko (desetina) tezgi. On će i dalje za vas biti pošten ("provereni majstor enigmatike"), a Milinko koji ima dve tezge, Saša koji sarađuje u tri lista, ja koji, po službenoj dužnosti (stalni radni odnos) radiom jedan dodatak i da ne nabrajam više... Ma, nije ni bitno. Bitno je da mlađe enigmate za koje nema mesta u enigmatskim listovima i enigmate koji su nesposobni da odrađuju neku tezgu, ali to sebi neće da priznaju, nahuškate na pogrešne ljude, pa živite i dalje po onoj: "Povika na vuka, a lisice meso jedu".
Miroslave, i mene čudi što nema komentara.
Lično bih i ja imao štošta da napišem, ali nedavni događaji (kada su totalno pogrešno protumačene moje riječi) su mi "zveknuli šamar" te se vrlo oprezno laćam tastature.
Ovo "naravno da znate" nije na mjestu.
Npr. ja ne znam, a čini mi se da podosta posjetilaca ovog bloga, isto tako, ne zna ništa o tome. (Nekog ne interesuje, a nekoga interesuje ali se ne raspituje)
Ja sam ovim komentarom, verovatno završio učešće u sličnim raspravama - radiću ono od čega mogu zaraditi za život. A Gospoda koja decenijama unazad muti vodu da bi što duže plivali u enigmatici, ne pokušavajući ništa da promeni i ne prihvatajući dobronamerne sugestije, ne shvatajući da je sve podložno promenama, pa i ENIGMATIKA, želim sve ono što oni žele meni - sve najbolje!(?)
Miroslave, znam da nisi ni slučajno pomislio na mene kad si rekao da i oni sa sedamdeset radove pripremaju pomoću kompjutera. Ja to stvarno ni slučajno ne činim, osim što povremeno provjerim postojanje neke riječi.
Naravno, to je moj problem i nije mi ni bitno ako neko pomisli da to činim.
Priča, međutim, skreće na tezgarenje što jeste nekom važno, ali nije tema.
Na kraju (to sam već Miroslavu rekao) njegove ukrštenice su odlične, a cijenim (s rješavačkog stanovišta) i sve druge autore koji rade slično Miroslavu.
Pozdrav!
Mesude, ti imaš 70 godina?
Nemoguće!
Kako šiščiš po onim planinčinama, čovjek bi rekao da imaš najviše...hm... godina :)
Pozdrav Mesudu i njemu sličnim proverenim majstorima enigmatike (ovo je, naravno bez navodnika!), poštenim stvaraocima enigmatskih zadataka.
Ja sam govorio o onima koji rade ono čega se izgleda stide, pa ne žele priznati da to rade. Laž je, ipak greh. Korišćenje alata u izradi kvalitetnog proizvoda, svakako nije.
Ja sam, inače pisao o srpskoj enigmatici, a o enigmatici u susednim zemljama će to morati učiniti enigmatičari iz tih zemalja. No, koliko vidim, u drugim zemljama o tome niko za sada ne želi govoriti.
Možda ne bi bilo loše ovu tematiku razložiti da segmente (dva najvažnija)
- Jedno pitanje je korištenje kompjutera kao alatke. Sumnjam da u Srbiji ima više od 5 enigmata koji kompjuter ne koriste uopšte. (Usudio bih da se kažem da suto oni koje je vrijeme pregazilo, ili su, pak, totalni mazohisti). Normalna stvar je da će se kompjuter koristiti umjesto "makaza, lenjira, ljepila..." za pripremanje stranice. Baš danas sam završavao nekakvu osmosmjerku sa 26 fotografija. Potpuno neizvodljivo bi bilo to napraviti bez ove spravice (pretraživača, fotošopiranja, programa za ukalupljivanje i pedeefanje, mejlanje...).
-Druga stvar jeste "pritiskanje dugmeta" da bi se dobio gotov proizvod. Ni protiv toga nemam ništa (Nisam sasim siguran da, u vremenskom škripcu, ne bih i ja tako radio da sam tehnički opremljen) ali onda tu dolazimo na drugi teren - autorstva i neautorstva (Zasad to nije predmet ove diskusije!)
Zasto nema diskusije? Zato sto generalna dobra namjera nije dovoljna. Vishe kriterija, otvorenosti, argumenata, direktnosti, dosljednosti ... evo ja kao dijelim lekcije, ni slucajno, samo mi zao, pozdrav svima, Miroslavu posebno.
Hajro
Evo, da se i ja pridružim ovoj veoma zanimljivoj diskusiji. U potpunosti se slažem sa Mesudom - i ja i dalje sastavljajući koristim olovku i gumicu, ali sam se modernizujući polako počeo navikavati na Gugl i Vikipediju radi provere podataka. U zadnje vreme kompjuterski pripremam i šaljem radove za "Politikina" enigmatska izdanja.
Da se razumemo, nemam ništa protiv kompjuterskih radova Cvetkovića i Mileta Jankovića jer su rešivi i iznad proseka su. I u toj oblasti ima prilično ošljarenja od pojedinih "autora" koje je Miroslav već pobrojao. Šteta za Sašu čiji su radovi pre kompjuterizacije bili daleko bolji, a on sada koristeći Miletov program za minut dobije tu belinu 6X6. Za sada smo mi autori još u prednosti sve dok računari ne počnu da prave korektne i rešive radove sa belinama 7x8 i veće.
Nažalost, danas u Srbiji, Hrvatskoj i BiH jedva da ima 30 istinskih stvaralaca naspram 300 onih čiji su radovi prosečni ili ispod proseka.
Kako kompjuterizacija bude uzimala više maha ovaj broj će biti još i veći!
Pozdravljam još dvojicu proverenih majstora enigmatike, Hajra i Rešada.
Mislim da je na Kriptomanovom sajtu rečeno skoro sve o kompjuterizaciji, tako da ovde nema bogzna šta da se doda. Tačno je da su se prvi programi za sastavljanje pojavili pre tridesetak i više godina. Naime, na jednom od poslednjih Susreta enigmata Jugoslavije, ne sećam se tačno koje godine ni mesta (možda Vinkovci ili Đurđevac?) Stjepan Horvat je hteo da izvrši demonstraciju programa za
sastavljanje osmosm(j)erke u sobi kod nas (ES "Viskoza") pošto smo jedini imali apartman. Međutim, proba nije uspela iz nekih razloga tehničke prirode. Dakle, već u to vreme na Zapadu su imali te sastavljačke programe, koji su se naravno vremenom usavršavali i bivali sve bolji i bolji. Danas, dobar program, dobra baza i dobar enigmata mogu sve da naprave, još se možda, što reče Rešad, velike beline "drže", ali verovatno je i tu pitanje dana, kada će i tu nadmašiti nas vanserijske enigmate.
Svako ima pravo da radi na koji hoće (ili mora) način, ali ne mogu da prihvatim, da moj ručno (autorski) urađen rad bude u istoj ravni s mašinskim (kompjuterskim)
radom. Već smo apsolvirali (Belirac) da je enigmata-kompjuteraš samo asistent pri izradi rada i da to ne može biti 100 posto njegov rad.
Dalje, već se iskristalisala podela na tri vrste enigmata: 1. oni koji rade kompjuterski i to ne kriju, 2. oni koji rade ručno i kompjuterski, ali ovo drugo kriju, 3. oni koji rade samo ručno. Lično, spadam u ovu treću (ugroženu) vrstu, mada jedan uvaženi enigmata-kompjuteraš u to sumnja. Otvoreno poručujem (mada nemam potrebu) i njemu i drugima da im je svaki moj rad na raspolaganju da ga proanaliziraju i kažu mi da to nije moj autorski rad. Nije nikakvo pravdanje, ali kompjuter mi služi (osim za čitanje novina, blogova i ponekad slušanje muzike) samo da pronađem neku odgovarajuću reč ili radi provere.
Ovaj put toliko od mene.
Lozničanin
Постави коментар