ZA RAZMIŠLJANJE I DISKUSIJU

ЕНИГМАТИКА И КОМПЈУТЕРИ

Глобални талас развоја и примене информатике, изражен нарочито у последњих четрдесетак година, није мимоишао ни област енигматике. Показало се да  и у овој области има великих могућности за примену компјутерске технике, па се из дана у дан изналазе нови облици и начини њеног коришћења.

Међу ауторима загонетака упоредо су настале жучне расправе у вези са применом компјутера. Док су се једни залагали да у енигматици, посебно код укрштених речи, треба допустити пуну и неограничену слободу коришћења компјутера, други су изричито тврдили да то треба избегавати, јер се тиме гуши оригиналност и стваралачка инвентивност, а подстиче шаблонско креирање загонетака. За сада се чини да је, ипак, преовладало треће, компромисно схватање, по којем компјутере свакако треба користити, али углавном као средство које ће састављачима помоћи да брже реализују своје енигматске замисли и саставе.

Компјутер – помоћно средство

Било како било, компјутери су данас незаобилазна алатка у рукама састављача укрштених речи и других мрежних састава. Прошло је време када су аутори ових загонетака имали у рукама три помагала – свеску са квадратићима, графитну оловку за писање и гумицу за брисање. Сада енигмате састављају укрштенице седећи пред компјутерским екраном, на коме је нацртан лик, а коришћењем тастатуре и миша комбиновање им је технички много једноставније.

Компјутерски информациони систем омогућава формирање разних база података значајних за енигматске посленике. За састављаче су свакако најзначајнији електронски енигматски речници, који се једноставно користе и гарантују да су појмови у укрштеници и њихови описи језички исправни. Посебно треба истаћи специјализоване енигматске речнике, систематизоване према броју слова, почев од двословних па до седмословних. Састављачи су сачинили и речнике одостражнике (са обрнутим распоредом слова), као и речнике конципиране према распореду слова у речима. Овакви речници олакшавају изналажење речи одговарајуће дужине претрагом према прва два почетна слова, по другом, трећем или последњем слову и сл.

За уреднике енигматских листова, али и за састављаче укрштеница, значајне су базе података о објављеним саставима одређене врсте (где и кад су објављени и ко је аутор). Овакве компјутерске евиденције омогућавају увид у досадашње енигматско стваралаштво и помажу да се открију евентуални покушаји повреде ауторства и објављивања плагијата. Постоје потпуни и прецизни подаци о објављеним „ситним“ загонеткама (анаграми, словни ребуси, индиректи, клинови и пирамиде), а код укрштеница углавном о магичним квадратима.

Владета Тривунац устројио је преглед објављених кавадрата 7х7, који садржи око четири хиљаде састава публикованих од 1953. до 2007. године. Поред тога, Тривунац је сачинио и евиденцију клинова, пирамида и њихових варијација са преко две хиљаде објављених радова. Мирослав Лазаревић творац је базе података о штампаним квадратима 8х8, 9х9 и 10х10, као и о слоговним квадратима 5х5 и укрштеницама без црних поља. Још потпунија је електронска збирка коју је устројио Динко Кнежевић, а која садржи преко 50 хиљада објављених прозних и стиховних анаграма.

Компјутерске укрштенице

Пре десетак година компјутерски стручњаци сачинили су прве програме за састављање загонетака (анаграма, магичних квадрата, класичних укрштеница и скандинавки). Неки од тих програма, као власништво наручилаца, недоступни су јавности, а неки се већ рекламирају и нуде на продају. У енигматским круговима је познато да неколико загонетачких листова, у жељи за уштедом на трошковима, више не ангажују спољне сараднике, већ објављују само компјутерски састављене укрштене речи. Дочекали смо, дакле, да се енигматика аутоматизује и у сфери ауторства, а то поново подгрева расправу да ли компјутер може да замени човека као загонетача.

По једнодушној оцени енигматских зналаца, компјутерске укрштенице јесу шаблонске и исподпросечног, боље рећи лошег квалитета. Вероватан разлог томе је што су програме радили информатичари без енигматског искуства и без учешћа или консултовања искусних енигмата. У оваквим укрштеницама неретко се понављају исти појмови уз увек исте дефиниције, а има и много грешака. Решавајући ових дана неколико таквих укрштеница, сазнао сам да се становник једног банатског града назива „Ковињанин“ (!), да се иза описа „строгост, оштрина“ не крије право решење „ригорозност“, већ ригоризам“ (која значи нешто посебно – круто придржавање друштвених и моралних норми), открио сам такође да постоји „главни лекар“ и да се он зове „надлекар“ (!), да „црквењак који није поп“ јесте „непоп“ и друге сличне „бисере“. Овакве укрштенице решавачи могу препознавати и по графичком изгледу дијаграма, у којима су црна поља углавном повезана у дужим косим ланцима или су изолована и равномерно расејана по целом лику.

Док поборници компјутеризације тврде да ћемо убрзо дочекати да „машинске“ укрштенице буду боље од ауторских, као што је пре неколико година у шаховском мечу компјутер био бољи од тадашњег светског првака Гарија Каспарова, искусни енигматичари на то гледају са скепсом, уверени да компјутери раде шаблонски и немају инвентивност и креативност која краси човека. Будућност ће показати ко је у праву. До тада, ипак, препоручујемо љубитељима укрштених речи да решавају само саставе потписане од проверених енигматских мајстора у листовима са дугом традицијом. Једно је сигурно: постоје неке загонетке (на пример стиховни анаграми, индиректи, ребуси и др.) које неће никад моћи да састављају компјутери, јер су по својој природи нешаблонске, већ изискују стваралачко надахнуће, које поседују једино људи.

Објављујући овај текст, желео бих да поново подстакнем расправу о компјутеризацији енигматике и о новим сазнањима и достигнућима у овој области.

Момир Пауновић