понедељак, 15. септембар 2014.

EVERGRIN (179)

Beokviz broj 14
(Prilog: Ilija Đurković)
Beokviz je bio poznat po tome da je dozvoljavao "pesničku slobodu" prilikom sklapanja enigmatskih radova te su korištene razne sintagme i "sintagme". Kakav je vaš stav o tome? (sb)

7 коментара:

Mandrak је рекао...

Nedavno sam reanžirao onu belinu 15 x 6 i pokušao da je upicanim za objavljivanje, i užasno mi je išla na živce izmišljena sintagma "spavati lepim snom". Deluje normalno, ali nije bez "ali", i mada sam ubeđen da su takve stvari bolja rešenja od kojekakvih mesta u Iranu ili u Ognjenoj zemlji, silno vreme sam izgubio tražeći nešto postojeće i "uglavljivo" sa grupom VATILE. Na kraju je tu uskočila jedna nešto manje proizvoljna sintagma: izdavati lek (najpre sam imao: propisivati lek). E, sad... to i jeste i nije izmišljotina. U lekarskoj i farmaceutskoj praksi nema ničeg prirodnijeg od izraza: izdavanje leka/lekova. Nije u rangu sa "teranjem kera" ili "ležanjem na parama", no nije ni baš sasvim ravna "prodavanju hleba" ili "mešanju maltera". Recimo da je negde između, i samim tim bi ta fraza bila nepoželjna u nekoj drugoj ukrštenici. Međutim, kad čovek spašava nešto posebno, onda je takoreći nemoguće uzdržati se od izraza na granici prihvatljivosti. Generalno nisam ponosan na stvari koje u posebnim prilikama moram da iskonstruišem, ali se trudim da iz realizma ne skliznem u dadaizam. :)

Kad čovek napravi magičan lik sa 50, 60 ili 80 % izmišljenih pojmova, to nije za objavljivanje. Ako je i samo jedan pojam izmišljen, a to je npr. NEPOSLANA ROBA, to ne valja. Ne valja zato što roba na našem jeziku može biti samo poslata ili neposlata (zabunu pravi "Prodana nevesta"), a sintagma "neposlata roba" bi mogla da prođe samo ako su svi ostali pojmovi besprekorni. No, ovde imamo 6/9 izmišljenih, a 4 prelaze granicu prihvatljivosti (jednina sintagma koja je po mom mišljenju ok je "oštrina jezika", jer ima preneseno značenje i uporište u praksi). Dakle, to je moj stav: ako govorimo o "normalnoj" enigmatici, za konstruisanje je potreban debeo alibi i još deblja samokritičnost. Enigmatika koja nije "normalna" je više funkcija ličnosti autora nego sastav namenjen publici, a pošto su enigmatske novine namenjene rešavačima, nema smisla nuditi im nešto što im u suštini nije ni namenjeno.

Rešad Besničanin је рекао...

Da ovaj sastav nije potpisan ne bih znao autora! Perini radovi su se uvek isticali po svojoj genijalnosti - to i ovaj sastav ima, ali je jedino mogao izaći u "Beokvuzu", listu koji je dopuštao i previše enigmatskih sloboda.
Ne znam koje godine je ovo obelodanjeno, ali me raduje činjenica da i u dalekom Novom Zelandu Bizumić nije zapostavio enigmatiku. Bilo bi interesantno nama enigmatama videti sve što je iz Perinog pera nastalo u vreme "dobrovoljnog izgnanstva".

Marko Mihaljević је рекао...

Pozdrav Mladene. Postoji sasvim lijepa sintagma "ČUVATI LEĐA" sa skupinom riječi VATILE

ČUVATI (SVOJA) LEĐA - ne izlagati se opasnosti (Hrvatski jezični portal; Hrvatski frazeološki rječnik,autori:A. Menac, Ž.Fink-Arsovski, R.Ventirun)

Анониман је рекао...

daVATI LEkcije(u).
Recnik SANU i MS

Marko Mihaljević је рекао...

Sa ovim drugim dijelom izlaganja u potpunosti se slažem s tobom. U enigmatici niti je prihvatljivo niti poželjno izmišlanje sintagmi jer to imalo obrazovanom rješavaču nema nikakvog smisla. Enigmatika ima smisla prvenstveno da zabavi ljudi i da ih nauči nečem korisnim (novim pojmovima,novim osobama iz različitih oblasti i sl.) Ako netko želi iskoristiti svoje umjetničke sklonosti nek se bavi pisanjem pjesmica i romana.

Mandrak је рекао...

I ČUVATI LEĐA i DAVATI LEKCIJE su, jašta, bolja rešenja od onog koje je ukrasilo konačnu verziju, no nije bilo moguće udenuti Đ, niti C. Niz je bilo moguće nastaviti samo sa NI/NU, KI/KU, SI/SU i sl. (od JEĆ može nastati samo jećim ili jećun, a rešivosti više ide u prilog I). Zapravo, bilo bi najbolje da sam našao nešto što nema nikakav nastavak, ali uz pomoć ovog leka sam na kraju uspeo da izvučem i belinu 7 x 7(jeć je sada troslov; drugi naziv za slovo jat - SANU).

Belirac је рекао...

Mislim da se Bizumić igrao kad je sastavljao ovaj rad i ne treba ga shvatati kao zalaganje za potpunu i neograničenu slobodu u konstruisanju sintagmi.
Kao igrarija je zanimljiv, a našao se i list koji ga je objavio. A šta bismo rekli, na primjer, da su sve te "sintagme" rješenja rebusa?