Davno smo konstatovali (to je aksiom!) da se komentari "lepe ko muve" za neke sitne ili krupne propuste, mane, faulove i sl...a da ih skoro nema kada treba uzviknuti: "Bravo za autora!". Dobro, možda je to i normalno?! Nekako se podrazumeva da čoveka iziritira neko VSETO ili ZVONASTA te ima potrebu da ukaže na to. Potpuno rauzmljivo! Ipak, zapazio sam jedan čudan fenomen Komentatori neuporedivo češće komentarišu (jedan kolega bi kazao "zakeraju" na TIO) nego na drugim mestima. Ovde se čupa korenje sve u šesnaest, ovde se broje isti dvoslovi da sve puca, ovde se "čereče" ocene sudija , ...dok na drugim sličnim mestima vlada potpuni muk kada se nešto "napenali" i traži makar "češkanje po glavi". Zašto? Da li mogu zaključiti da najviše volite TIO i blogogazdu (Nešto mi toplo oko srca) ili TIO smatrate svojom kućom pa se tako i ponašate, odnosno, slobodno razgovarate s drugim ukućanima znajuću da smo svi svoji. Ako je to u pitanju, uzvikujem: Samo napred! Odoh da skrnem još jednu kafu, pa na posao. Da se razumemo, volim kada na TIO ima konstruktivnih komentara (potpisanih) pa makar oni bili samo "ua", ali jednostavno me interesuje gore pomenuto.
(Sad ćete me demantovati i nećete ni zucnuti u ovom tzv. razgovoru uz kafu)
15 коментара:
TIO je najotvoreniji blog ali sa određenim ograničenjima koja se ogledaju da se neke stvari ne objavljuju ako su sa strane onih koji su "zamrznuti"!
Stoga, treba odmrznuti sve što se može kako bi smo na TIO imali kompletnu sliku enigmatike regiona!
Tako na primer : ESS je objavio (raspisao) tzv. PRVENSTVO SRBIJE U SASTAV-LJANJU ZAGONETAKA. I u prvom kolu prvo mesto je osvojila skandinavka REŠADA BESNIČANINA sa jednim ulazom u okvir slike što je žiri prihvatio uprkos Pra-vilniku!
Naravno, bila je mala rasprava na blogu koji prati aktivnosti ESS a bilo je enigmata koji su poslali prigovor supervizoru Sretenu Periću.
To je jedan od primera gde se može i TIO uključiti ali možda se ne treba mešati u raspravu vezanu za druge blogove?!
Inače, pomno pratim nekoliko blogova i sajtova i kad god mogu učestvujem u njihovom radu najčešće kao rešavač a ponekad i kao komentator i sastavljač (zajedno sa suprugom Gordanom).
Aktivnost TIO je za svaku pohvalu jer obuhvata širi enigmatski region pa možemo pratiti zanimljive priloge eminentnih autora i časopisa!
Vlašar
Hvala na javljanju.
Samo da pojasnimo za one koji ne znaju-TIO nikoga nije zamrznuo. Jedino postupam po principu reciprociteta za one koji su zamrznuli TIO. Ukratko, ko im je kriv što su uključili na "zamrzavanje" i tako blokirali sami sebe.
Da, slažem se. Ne treba se na TIO voditi rasprava vezana za druge blogove.
Moje pitanje je bilo precizno postavljeno. Ako se pojavi potreba, mogu još preciznije formulisati.
Jedan od razloga zašto su kritike otvorenije na blogu TIO je i u njegovom nazivu "Tupljenje i oštrenje". Drugi razlog bi mogao biti taj što je blogogazda relativno tolerantan gospodin koji djeluje da to može "hendlati".
"...a da ih skoro nema kada treba uzviknuti: "Bravo za autora!"." - Postoji nepisano pravilo koje glasi ''prešutno odobravanje'' pa to treba tako prihvatiti. A drugo, naši ljudi baš ne vole hvaliti !
stjena
Да, највише волим ТИО, што за блогогазду не бих могао рећи. 😊
Блог је тако конципиран, динамичан је и разноврстан, тако да се на њега засигурно много чешће улази него на остале енигмо-блогове, а све то скупа резултира чешћим коментарисањем и далеко већим бројем коментара – у апсолутном износу. Нисам сигуран да ли би тако било, у сваком случају разлика не би била ни приближно тако велика, ако би се то изразило релативним односом, тј. бројем коментара у односу на број прилога. Чини ми се да би у том случају примат имао блог једног другог драгог ми колеге којег, ето, више волим него тебе 😊, и који је у посљедње вријеме пронашао формулу да се код њега више, по обајви, коментарише три пута у 15 дана.
Претходно сам, наравно, написао полуозбиљно да бих сада, потпуно озбиљно, примијетио да се на енигматске теме ипак најозбиљније дискутује на овом блогу. Још увијек и упркос чињеници да је из низа разлога, више-мање свима познатих, знатно опао интерес за такву врсту коментарисања и расправе.
Морамо бити реални, емигматика није велика наука, и није могуће често говорити на исте теме без понаваљања. А када нешто често понављаш, онда пређеш у досаду и самом себи, а камоли другима. Поготово када је круг „конзумената“ узак. Постоји одређен број колега који се издвајају по садржајности својих коментара и који чешће коментаришу од других, али не можемо од њих очекивати да коментаришу баш увијек и баш све. Вјероватно у томе лежи добар дио одговора на питање зашто је, по правилу, много мањи број коментара код радова којима се нема шта замјерити него код оних других. Такви радови се, да парафразирам народну узречицу, хвале сами (најчешће нема потребе за додатним похвалама). А ако има, то је сада примједба на уређивачку политику, требао би аутор прилога образложити зашто се представља тај рад. (Мислим да је већ раније било таквих приједлога.) Могуће је да би то потакло расправу у одређеном броју случајева.
Opet sam se upecao ničim izazvan. Maljkovićeva križaljka me podsjetila na onih prvih deset godina feniksovanja s mlađom i brojnijom redakcijom. Za svaki njegov rad trebalo je triput više vremena jer je Ivica u svojoj kombinatorici uzimao (pre)veliku slobodu. I danas imam dva-tri takva suradnika ali i sve manje vremena za njih. Trebao sam reći da VSETO ne prolazi u Feniksu. Ovaj drugi slučaj sa ženskim pridjevom nema veze sa nama (Rajko nije moj Ricijaš, jer njega kao i skoro sve ostale aktualne urednike ovakve rasprave ne zanimaju. Ja kao svjedok nekog vremena mogu samo reći da ženski pridjevi nisu nikada prolazili, ni u Čvoru, ni u Kvizu, a ni danas u Feniksu. Došli mi gosti, pozdrav svima. Pero
Pero, kada sam pominjao one dvije riječi uopšte nisam mislio na tebe i Rajka, već onako...najsvježiji primjeri koje JESTE trebalo komentarisati. Moje pokretanje teme je opšteg karaktera.
Ako sam (i) ja implicitno prozvan, u svoju odbranu mogu da kažem sledeće: javljam se periodično, kad naletim na neku temu koja me zanima ili bar iritira, kad imam nešto da kažem isl. Druge blogove takoreći i ne posećujem, osim Nedjeljkovog, a tamo svratim da pogledom preletim masu radova koji se obavezno nagomilaju između 2 posete i prokomentrišem samo svoje.
Da hvalim, tapšem, kličem i surličem "bravo, bravisimo" nemam kad, a odavno nisam ni video ništa za oduševljenje (to možebiti ima veze sa mojim neredovnim posetama). Ako je nekome baš stalo do moje pohvale, neka se javi na mejl, nek naruči i dobiće osvrt po želji (upola cene, jašta, naši smo za toliko... dakle, samo 20 evra po komentaru :D).
Sam naziv bloga TIO jednostavno nas "primorava" na komentare. Ne lažem, ali ponekada namjerno napišem krivo samo da bih izazvao reakciju kolega. Znate, moramo tupiti i oštriti kada smo već na TIO.
A ja se ne ustručavam pohvala. Zamijetim li odličan rad to ću i napisati.
Otišli gosti, pa da kažem još nešto o utjecaju TIO i DUO na neke naše autore križaljki. Otkako se na ovom blogu "reklamiraju" sedmice i osmice, primio sam dvadesetak takvih radova (Mihaljević, Žarković, Soldo,...). Marko je čak poslao maksitalijanku, znači nije teško. Otkako Nedjeljko na svom blogu veliča bjeline, a to je već dvije godine, nakupilo se moleraja, 49-ica i 64-ica za dugogodišnju objavu. Mi to nikada nismo tražili, takav je trend. Ali sve riječi moraju biti ispravne kao i one u "običnim" križaljkama. A sad idemo uređivati, za ovo proljeće je dosta komentara. U nadi da se razumijemo, još jedan pozdrav svima. Pero
"TIO i DUO imaju uticaj na NEKE autore".
Opalaaaa!
Upravo srknuh i drugu dozu kafe, sve razvlačim (uživam) u nadi da će se ova skandinavka koju gledam na drugom ekranu sama opisati.
Da progovorim i ja koju reč. Sasvim je normalno da se više komentira (možda tečnije: kritikuje) nedostatak i nekvalitet u objavljenim enigmatskim radovima. To je zato što smo mi enigmatski stvaraoci obavezni da proizvodimo kvalitet pre svega. Svi smo već dovoljno iskusni, poznati i priznati, svi smo već stekli neki nivo renomea i rejtinga, pa je normalno da se podrazumeva da će naši radovi zaslužiti visoke ocene za kvalitet. Ali, eto dogodi se i poneki kiks, promašaj, nešto što nije po propisima, po pravopisu, gramatici, izgovoru i sl., dakle to odudara od već proverenog nivoa kvaliteta i kriterijume za to šta je kvalitet i onda se povede malo duža i šira diskusija u kritičkom ocenjivanju tog promašaja. Naravno da će tada biti i oprečnih mišljenja, događalo se da diskusije odu i u neželjenom smeru, pa su čak padale i ružne i uvredljive reči. To je već stvar lične kulture. TIO i njegov blogogazda su uvek bili i jesu otvoreni za konstruktivne, kulturne i potpisane komentare, bez obzira da li se nešto kritikuje ili hvali. Ali nije bilo samo kritike na TIO, mnogo puta je bilo i javnih pohvala za neki veoma kvalitetan i uspešan rad, bilo je i iskrenih drugarskih čestitanja za neki nečiji uspeh, bez obzira da li se radi o enigmatici ili i nešto što se dogodilo nekom našem kolegi, a vredno je pomenuti. Što se tiče TIO, smatram da smo mi koji posećujemo ovaj blog ipak dosad bili mnogo više pozitivni u našem ponašanju. A blogogazda i svi mi koji ikako učestujemo u kreiranju bloga, smo dosad bili na vrlo visokom nivou ponašanja, zato je ovaj blog u mnogo čemu NAJ!
Naš dragi domaćin pita na temu “čudnog fenomena”. Moj bi odgovor bio vezan za njegovo uspješno ulaganje svojih i drugih potencijala u ovaj blog, postigao je promet i status, zaslužio pažnju, podršku, kritiku, suradnju… Komentatori žele pažnju, što brojnije društvo, koliko god bili ležerni (a jesu) ipak biraju i logično je da su tu. Da li bi isti postovi na nekom drugom blogu privukli istu pažnju? Jasno je da sam post nije dovoljan, više od toga ne znam, odbijam nagađati. Moram dodati – neupućen gost bi na osnovu ovog posta pomislio da je riječ o velikom broju komentara i komentatora, kvantitetu i kvalitetu, znamo da je upravo suprotno, par nas “skribomana” recikliramo stare stvari, poneki namjernik okrzne temu, velika većina odšuti, mnogi i ne pročitaju. Ništa ni čudno ni fenomenalno, već godinama naša blogosfera gubi zamah i kvalitet, da li je tako, ako jeste zašto…, mogla bi biti nova srkajuća tema. Radoja je pomenuo “više-manje poznate razloge”.
Nastavljam u istom tonu, nisam mrzovoljan, tek pokušavam biti realan - zamrzavanje i reciprocitet me podsjećaju na visoku politiku, sankcije i sl… ponašajući se kao princeze na zrnu graška zamrznuli smo dosta dobrog (a pogotovo potencijalno dobrog) u enigmatici. Interesi, taštine i mrak iz TMINA EG(A) nisu pomogli. Trebamo opušteniji i hobističkiji pristup, više fokusiran na ono što je napisano nego t(ko) je napisao i pogotovo zašto (koji li su osobni motivi iza).
Koliko znam “tri puta u 15 dana” se može odnositi samo na moj blog. Dragi Radoja, većina komentara su rješenja i kurtoazne (savršeno iskrene) zahvale s obje strane. A sve je manje i povoda, apsolvirali smo logiku osmica i bezopisnih bušmana. Nisam zaboravio meni posebno drage komentare koji proizilaze iz osjećaja zajedništva te male grupe.
O ponavljanju – Radoja je u pravu, čovjek dosadi i samom sebi, a kamoli drugima. U svoju odbranu pote\em dvije slavne izreke. Latinsku “repetitio …” naučih u banjolučkoj realki kod legendarnog profesora Ive Nakića. Druga je ona zločesta o ponavljanju laži kao načinu kreiranja “istina”. Vjerujem da je, u današnje vrijeme sveprisutne faktofobije i nametanja “istina”, treba okrenuti i ponavljati istine, činjenice, ozbiljne argumente… ne bi li, eventualno, zaslužile pažnju publikuma sklonog pojednostavljivanju i prilagođavanju. Naš je kontekst bezazlen, znam da ovo zvuči preozbiljno, ali zaista, vjerujem da se poneki enigmat zamislio nad grubom tvrdnjom da jednoslovi, dvoslovi iI opskurne troslovne kratice ne bi trebale imati mjesta u središnjici mreže iz jednostavnog razloga jer nisu riječi, da je poneka kombinacija ostala pošteđena takvih bisera. Evo zaustavljam se, neću ponavljati druge primjere.
Dragi Pero, da li urednike (i druge ozbiljne enigmate) zanima šta kolege enigmati napišu na enigmatske teme ne bih prosuđivao po tome da li se oni uključuju u rasprave, možda samo pročitaju, možda ni to, svačiji je izbor kako vidjeti enigmatiku, sebe u njoj i nju u sebi… Naravno, u pravu si, sve traži i vremena. Dobro bi nam došao post koji bi, recimo svakih par dana, preporučivao sadržaje po principu “zanimljivo iz enigmatske blogosfere i izdanja”, poželjno i uz male komentare objavljenog, naravno i link na sadržaj…
Moguće zabune sa imenima ne mijenjaju suštinu (ako nema ad personam pristupa), dobro bi bilo da uvijek bude jasno čiji je komentar.
NASTAVAK
O blogovima generalno - sve što će nam pokazati nešto zanimljivo iz enigmatike smatram dobrodošlim, lako je i preskočiti ako me neka stvar ne zanima… dakle, nudite sadržaje, hvalite (druge, a i sebe), kudite, kritizirajte, zakerajte, nježno ismijavajte, pitajte i odgovarajte, ovdje kod Slavka ili drugdje, pokrećite blogove, tražite i pružajte pomoć…da se ne bi zamrzli ili, nedajbože, zamrzili.
O uticaju i trendovima - nećemo ovdje izvoditi dokazni postupak, ni(t)ko nije optužen, a nemamo ni porotu, tek ćaskamo… Vjerovao sam da smo se složili da urednici jedini imaju pravi uticaj, a honorarci slijede, nehonorarci mogu u vjetar pametovati, blogeri objavljivati, zna se čija se računa, tako uistinu jeste i to je u redu. Ono što je mene rastužilo (ne pretjerujem, zaista sam ponekad tako osjećao) jeste olako uredničko slijeđenje upitnog brojačkog trenda proisteklog iz ponekad i pomalo upitnih (po mom skromnom mišljenju) motiva i izvora. Potcjenjivanje radova bez “barem AxB bjeline”, isticanje bjelina, puštanje upitnih sintagmi i slično je legitiman izbor, ponadah se da ćemo čuti i više mišljenja na temu je li to dobitak za zajedničku stvar. Trendsetere imamo, uistinu to jesu urednici (iako nisu uvijek i začetnici), kritiku nemamo pa ni poželjni balans i potrebnu razmjenu mišljenja. Srećom, osobni odnosi su vrlo pozitivan faktor, lijepa, prijatna i ohrabrujuća epizoda, hvala svima.
Постави коментар