Пише: Боро Максимовић
Књижевна награда „Славко Јунгић Јесеј“
Вече поезије, музике и вина
На Трифундан (14. фебруар) у „Винарији Јунгић“ у Марковцу одржано је традиционално вече поезије, музике и вина које организују СПКД „Просвјета“, Народна библиотека „Иво Андрић“, Центар за спорт и културу и „Винарија Јунгић у част челиначког пјесника и боема Славка Јунгића Јесеја (1946-2002).
Вече су уљепшале музичке умјетнице Наталија Тодоровић (виолина) и Вања Трубајић (виолончело), пјесници Миладин и Селена Берић лирском поезијом, те пјесници Михајло Орловић, Гојко Мандић, Живко Вујић, Вјекослав Аћимовић и Сњежана Јунгић који су читали љубавну поезију и пјесме о вину.
Поетско-музичко вече водила је Јелена Копривица која је подсјетила на биографију Славка Јунгића и читала његове пјесме.
Књижевну награду „Славко Јунгић Јесеј“ 2012. године установили су „Винарија Јунгић“, Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета“ и Народна библиотека „Иво Андрић“. Прва деценија је протекла у афирмисању младих књижевних стваралаца и с том намјером расписиван је конкурс и награђивани најуспјешнији радови. Конкурс је важио за цијели српски духовни и културни простор, али намјера организатора је била да посебно подстичу младе из завичаја и околине на књижевно стваралаштво које оплемењује душу и изграђује карактер сваког човјека. О томе свједочи Зборник о овој књижевној награди који је објављен 2022. године.
Како године пролазе опада интересовање младих, како за читањем тако и за књижевним стваралаштвом, јер једно без другога не иду. На конкурс је неупоредиво више радова стизало из Србије и осталих крајева из региона, а све мање из бањалучке регије. Због тога је организатор прије двије године промијенио формат овог културног догађаја који је веома популаран у челиначкој културној заједници.
5 коментара:
Dopune tekstu:
(На¬кон из¬ла¬ска ње¬го¬ве пр¬ве зби¬р¬ке „У во¬ди обла¬ци„ (1997) пје¬сник Ни¬ко¬ла То¬мо¬вић је на¬пи¬сао да је он: „Тра¬гач за не¬чим што се не на¬ла¬зи у пра¬ви¬ли-ма и окви¬ри¬ма сва¬ки¬да¬шњи¬це; ње¬го¬ви сти¬хо¬ви на¬ста¬ју спон¬та¬но, као бље-сци тре¬нут¬ка и од¬сја¬ја у ње¬му („кад сјед¬нем за сто с на¬мје¬ром да на¬пи¬шем пје¬сму, не да ми се“). Славков је живот био проткан сна¬жном бо¬е¬ми¬јом, а да бо¬е¬ми¬ја ни¬је би¬ла ње¬го¬во свје¬сно опре¬дје¬ље¬ње, свје¬до¬че и ови сти¬хо¬ви:
„Ко¬ли¬ко да¬на у во¬ду нам па¬де
Ка¬фан¬ских но¬ћи, шу¬пљих раз¬го¬во¬ра
Ко¬ли¬ко пи¬ја¬них до¬че¬ка¬них зо¬ра
Ко¬ли¬ко не¬љу¬бље¬них за на¬ма оста¬де...
Мно¬ге нам књи¬ге ле¬пе не¬чи¬та¬не...
За¬што ми на¬ше опљач¬ка¬смо да¬не...
Оно што смо би¬ли, ми не¬ће¬мо би¬ти.“
(„Пљач¬ка¬ши жи¬во¬та“))
Славко Јунгић рођен је 1946. године овдје у Марковцу. По образовању је био професор српског језика и књижевности. Иза њега су остале три збирке поезије, „У води облаци“, „Зрење бола“ и постхумно објављена „Кад смеђа шума сване“. Ипак, ове три збирке не садрже сав његов опус, будући да је пјесме записивао на папирићима, салветама, како му се шта нашло при руци и у различитим околностима. А тако су се и многи стихови изгубили...
Управо на дан када је трагично изгубио живот, 14. фебруара 2002. године Славко је написао сљедеће стихове:
Данас ја славим и са мном
моја дјеца,
и дружина звана, и незвана.
Сретно вам било,
вјечно покољење,
на мени част, а вама –
поштење!
... Помози Боже, повесели
срећу!
Позивам нашег домаћина и утемељивача Винарије „Југић“, господина Жељка Јунгића, да нам се обрати. Изволите.
Задовољство нам је подсјетити вас да је недавно додијељена НИН-ова награда за књижевност књижевнику из Бањалуке рођеном у Броду Стеви Грабовцу за роман «Послије забаве». Овај роман објављен је у издању «Имприматура» чији је оснивач наш суграђанин Борис Максимовић. Културној јавности је познато да је НИН-ова награда била најзначајнија књижевна награда на простору бивше Југославије од 1954. године све до распада ове државе, а потом је исти примат задржала за цијели српски духовни и културни простор. А Грабовац и «Имприматур» су ово угледно признање први донијели у Републику Српску од њеног оснивања.
Борис је члан челиначке Библиотеке и „Просвјете“ и сарадник „Челиначких новина“. Био је члан жирија Књижевне награде „Славко Јунгић Јесеј“ и овдје је на овој вечери прије деценију промовисана његова збирка путописа „Хаџилук племенитом сну“ која је касније доживјела три издања. Роман Стеве Грабовца „Послије забаве“ представићемо и у Челинцу 16. априла.
Наши гости вечерас су Миладин и Селена Берић. Миладин је већ афирмисани сатиричар и пјесник, а његова кћерка Селена прати га у стопу кад је поезија у питању. Она је недавно објавила трећу збирку поезије, студент је новинарства и аматерски се бави и глумом. Селена је почела да пише кад је имала 9 година, и тада је била наш гост овдје у винарији. Они ће нам вечерас представити дио свог пјесничког стваралаштва, а након тога опет ћемо слушати Наталију и Вању.
Вјерујемо да ћете уживати у овом споју поезије и музике.
- МИЛАДИН И СЕЛЕНА
- НАТАЛИЈА И ВАЊА
- МИЛАДИН И СЕЛЕНА
- НАТАЛИЈА И ВАЊА
Јелена:
Дошли смо до дијела када дајемо прилику гостима из публике да прочитају по једну пјесму.
СЊЕЖАНА ЈУНГИЋ,
ЖИВКО ВУЈИЋ
ГОЈКО МАНДИЋ
МИХАЈЛО ОРЛОВИЋ
Na Dan Svetog Trifuna,14.02.o.g.(srijeda)u Vinariji Jungić, u mjestu Markovac kod Čelinca održana je 13.po redu pjesnička manifestacija pod nazivom VEČE POEZIJE,MUZIKE I VINA..i baš tako i bi...Manifestaciju je sem Vinarije Jungić organizovala i biblioteka Ivo Andrić i Prosvjeta iz Čelinca.Glavni gost manifestacije bio je afirmisani aforističar i liričar Miladin Berić i njegova kćerka Selena, student žurnalistike.Muzička pratnja bila je Natalija Todorović,violina i Vanja Trubajić, violončelo.Veče je vodila Jelena Koprivica i urednik Čelinačkih novina Boro Maksimović(reportaža o manifestaciji ide u februarskom broju).Učešće u manifestaciju uzela su i imena pomenuta u komentarima.Moja malenkost je čitala pjesmu VINSKA ČAŠA.Pomenuo sam i svoju novu zbirku Šta sve rijeka ima u kojoj su i tri pjesme koje sam u Vinariji čitao proteklih godina.Treba napomenuti da smo prije dolaska u Vinariju Mihajlo i ja se našli na kafi sa kolegom Mirkom Stankovićem.
Постави коментар