Blogogazda Slavko u jednom komentaru kaže: "Možda će neko napraviti statistički pregled po broju crnih polja".
Evo, pozabavio sam se brojem crnih polja iako je to samo jedan od parametara valjanosti jedne križaljke. Svakako je (po meni) na prvom mestu rešivost, pa izbor uvrštenih pojmova, prožetost, izbalansiranost i na kraju impresija koju takav raspored crnih polja ostavlja na odgonetača.
Najmanje crnih polja ima križaljka RADOJA RACANOVIĆA, svega 25 - sva su "razbacana" jedno po jedno, što će reći da nema niti jedna skupina od dva crna polja! Ova križaljka je svakako trebala biti u prvih deset. Ima nekoliko zanimljivih pojmova: folksdojčer, Delmer Daves, Bielcza, Anuszkiewicz, Kainov kompleks, infrazvuk, "Lud sam", opća anestezija, "Kad će taj petak", efektno... Ipak, biće da je kod žirija presudilo prisustvo pet-šest manje poznatih pojmova: oholiab, kopiosto, arenoli, rimati, aegirin, odoardi...
Nakon ove bravurozne križaljke slede dve sa 28 crnih polja čiji su autori Darko Galić i Ivan Hrgović.
Nadalje slede križaljke (prvo broj CP pa autori):
29 - Željko Lebeda, Nedjeljko Nedić, Skender Tullumi 30 - Antun Jurić, Boris Nazansky, Žarko Đokić, Petar Grubišić, Jozo Boban 31 - Živko Barišić, Pero Galogaža, Nevenko Soldo, Antun Cvitković, Stjepan Orešić, Ratimir Ružić, Petar Štambuk 32 - Marko Mihaljević, Hajrudin Hodžić, Ilija Ozdanovac, Krešimir Majetić, Vlado Orešković, Božidar Šimundža, Tomislav Rebrović 33 - Nebojša Dragomirović, Rešad Besničanin, Slavko Bovan, Željko Marinović, Luka Pavičić, Branislav Modrić, Mladen Markobašić 34 - Predrag Bošnjak, Boris Babić, Božo Miljević, Jovan Nedić, Sreten Perić, Danko Kujundžić, Maksim Antić, Miroslav Sabolčec 35 - Mladen Marković, Ejub Semić, Antun Golubić, Gojko Mandić, Sadri Husmani 36 - Zoran Radisavljević, Amir Begović 37 - Ranko Nedić, Tihomir Cindrić 38 - Vesna Babić,Mensur Mamuti 39 - Mile Janković 40 - Milan Đurić 41 - Ivan Čotić.
Gledao sam gde ima suvišnih/neopravdano nagomilanih crnih polja (u prvih desetak radova).
Nema gotovo nigde (preciznije: gde god ih iskusno oko registruje kao teorijski suvišne, postoji opravdanje iliti jasan razlog za njihovo prisustvo). Možda bi samo na 2 ili 3 mesta teorijski i besposledično moglo biti maknuto 1 cp, ali je su i u tim slučajevima autori davali prednost sadržaju.
Svaka križaljka ima svoj koncept, a koncepti se, između ostalog, razlikuju po mogućnosti kontrole crnih polja. Evo recimo, Hrgovićeva križaljka je tako koncipirana da kad odradi taj beli gornji levi ćošak, tj. početnu kombinaciju, do kraja može da balansira (tj. od takvog rada se i očekuje da bude izbalansiran). Drugi koncept: Nazansky ima glavnu kombinaciju u sredini, ali sasvim nerazvijenu, što ostavlja odrešene ruke za kontrolu cp. Onda imamo Modrića koji je malo voše razvio tu centralnu kombinaciju u širinu i shodno tome je imao manju mogućnost kontrole cp. Itd.
Poenta je sledeća: kad bi broj crnih polja bio bitan kriterijum, to bi moralo da bude navedeno u propozicijama. U tom slučaju autori ne bi radili centralne, četvrtaste i razvijene kombinacije. Radili bi samo balansirane bušmane ili moleraje. To znamo mi koji sve navedeno radimo.
Što se Racanovićevog rada sa 28 cp tiče (o tome Reško gore piše, inače još nije vreme za analizu), tu je reč o ambicioznom balansiranju koje je križaljku učinilo sadržinski napetom i praktično nerešivom. Naravno, vidi se koliko je truda uloženo i koliko je pažljivo planiran svaki korak, ali rezultat je takav da su svi bitni parametri ugroženi minimizacijom crnih polja. Dakle, taj rad bi mogao da bude objavljen samo kao mozaička ili talijanska za strpljive. Nema samo 5-6 manje poznatih pojmova, kako je gore efemizirano navedeno, već ih ima mnogo više i pride se na više mesta ukršta nepoznato sa nepoznatim. A to je prvi metodološki kriterijum o kome se mora voditi računa da bi rad bio upotrebljiv: nepoznato se mora ukrštati sa maksimalno poznatim.
3 коментара:
Blogogazda Slavko u jednom komentaru kaže:
"Možda će neko napraviti statistički pregled po broju crnih polja".
Evo, pozabavio sam se brojem crnih polja iako je to samo jedan od
parametara valjanosti jedne križaljke. Svakako je (po meni) na prvom
mestu rešivost, pa izbor uvrštenih pojmova, prožetost, izbalansiranost
i na kraju impresija koju takav raspored crnih polja ostavlja na odgonetača.
Najmanje crnih polja ima križaljka RADOJA RACANOVIĆA, svega 25 - sva su "razbacana" jedno po jedno, što će reći da nema niti jedna skupina od dva crna polja! Ova križaljka je svakako trebala biti u prvih deset. Ima nekoliko zanimljivih pojmova: folksdojčer, Delmer Daves, Bielcza, Anuszkiewicz, Kainov kompleks, infrazvuk, "Lud sam", opća anestezija, "Kad će taj petak", efektno... Ipak, biće da je kod žirija presudilo prisustvo pet-šest manje poznatih pojmova: oholiab, kopiosto, arenoli, rimati, aegirin, odoardi...
Nakon ove bravurozne križaljke slede dve sa 28 crnih polja čiji su autori Darko Galić i Ivan Hrgović.
Nadalje slede križaljke (prvo broj CP pa autori):
29 - Željko Lebeda, Nedjeljko Nedić, Skender Tullumi
30 - Antun Jurić, Boris Nazansky, Žarko Đokić, Petar Grubišić, Jozo Boban
31 - Živko Barišić, Pero Galogaža, Nevenko Soldo, Antun Cvitković, Stjepan Orešić, Ratimir Ružić, Petar Štambuk
32 - Marko Mihaljević, Hajrudin Hodžić, Ilija Ozdanovac, Krešimir Majetić, Vlado Orešković, Božidar Šimundža, Tomislav Rebrović
33 - Nebojša Dragomirović, Rešad Besničanin, Slavko Bovan, Željko Marinović, Luka Pavičić, Branislav Modrić, Mladen Markobašić
34 - Predrag Bošnjak, Boris Babić, Božo Miljević, Jovan Nedić, Sreten Perić, Danko Kujundžić, Maksim Antić, Miroslav Sabolčec
35 - Mladen Marković, Ejub Semić, Antun Golubić, Gojko Mandić, Sadri Husmani
36 - Zoran Radisavljević, Amir Begović
37 - Ranko Nedić, Tihomir Cindrić
38 - Vesna Babić,Mensur Mamuti
39 - Mile Janković
40 - Milan Đurić
41 - Ivan Čotić.
E moj žiri, žiri... Zloduh
Gledao sam gde ima suvišnih/neopravdano nagomilanih crnih polja (u prvih desetak radova).
Nema gotovo nigde (preciznije: gde god ih iskusno oko registruje kao teorijski suvišne, postoji opravdanje iliti jasan razlog za njihovo prisustvo). Možda bi samo na 2 ili 3 mesta teorijski i besposledično moglo biti maknuto 1 cp, ali je su i u tim slučajevima autori davali prednost sadržaju.
Svaka križaljka ima svoj koncept, a koncepti se, između ostalog, razlikuju po mogućnosti kontrole crnih polja. Evo recimo, Hrgovićeva križaljka je tako koncipirana da kad odradi taj beli gornji levi ćošak, tj. početnu kombinaciju, do kraja može da balansira (tj. od takvog rada se i očekuje da bude izbalansiran). Drugi koncept: Nazansky ima glavnu kombinaciju u sredini, ali sasvim nerazvijenu, što ostavlja odrešene ruke za kontrolu cp. Onda imamo Modrića koji je malo voše razvio tu centralnu kombinaciju u širinu i shodno tome je imao manju mogućnost kontrole cp. Itd.
Poenta je sledeća: kad bi broj crnih polja bio bitan kriterijum, to bi moralo da bude navedeno u propozicijama. U tom slučaju autori ne bi radili centralne, četvrtaste i razvijene kombinacije. Radili bi samo balansirane bušmane ili moleraje. To znamo mi koji sve navedeno radimo.
Što se Racanovićevog rada sa 28 cp tiče (o tome Reško gore piše, inače još nije vreme za analizu), tu je reč o ambicioznom balansiranju koje je križaljku učinilo sadržinski napetom i praktično nerešivom. Naravno, vidi se koliko je truda uloženo i koliko je pažljivo planiran svaki korak, ali rezultat je takav da su svi bitni parametri ugroženi minimizacijom crnih polja. Dakle, taj rad bi mogao da bude objavljen samo kao mozaička ili talijanska za strpljive. Nema samo 5-6 manje poznatih pojmova, kako je gore efemizirano navedeno, već ih ima mnogo više i pride se na više mesta ukršta nepoznato sa nepoznatim. A to je prvi metodološki kriterijum o kome se mora voditi računa da bi rad bio upotrebljiv: nepoznato se mora ukrštati sa maksimalno poznatim.
Постави коментар