LUTI RIVALI

Eroteka (h)

Prethodni nastavak ovog serijala (VIDI OVDJE) objavljen je osmog maja, a od tada sam dobio nula poruka znatiželjnih čitalaca, željnih preopširnog tupljenja o Rapcu. Pronicljivo zaključujem da uvažene posjetioce TIO boli uvce (uvo, uho) ili možda i neki drugi vitalni organ za moje pisanje. Pa da ih ne bi ništa boljelo...da nastavim.

Svi znate da je subota uvijek udarni dan za takmičenja. Ako izuzememo nekoliko turista tipa „Džems“ ili turista tipa „pratim budućeg enigmatskog šampiona, a uz to da se malo relaksiram u društvu opičenih zaluđenika u enigmatiku“ ili turista tipa „morao sam doći“, za takmičenja vlada veliko interesovanje što se pokazalo već prvog dana (Čvor open) kada je bilo više rješavača koji su „zašiljili olovke“ nego što je bilo štampanih zagonetaka. Na programu je Prvenstvo Hrvatske za rješavače, prestižno takmičenje, nema šta. U konkurenciji je nekoliko isusnih vukova, starih mačaka, starih lisaca, zmajeva, ala (aždaja nije bilo), (polu)mladih lavova, najboljih enigmata Hrvatske, najboljih enigmata svijeta...Dakle, za nekoga ko se „šlepa“ uz gore pomenute, svjestan sam svog mogućeh plasmana (daću sve od sebe, ali objektivno, ne mogu vrlo visoko na tabelu). Uostalom, takmičari i natjecatelji dolaze s različitim ambicijama – Neki su došli da budu najprvi, neki da budu prvi, neki da dobiju kakvu medalju, neki da budu visoko (do desetog mjesta), neki da budu bolji od „tog i tog“ (Ma neka sam bolji od njega, pa makar bio i predzadnji!), neki da osvoje što je više moguće bodova, neki da budu u društvu najboljih iako znaju da će svoje ime na tabeli tražiti na dnu tabele, neki jer nemaju pametnija posla... Na kraju je tih raznih bilo čak 40 što je fantastičan broj.

Za mene se zna! Pomalo sam postao predmet sprdnje jer sam probio uši svima – EKK pa EKK. Uvijek mi je važniji plasman ekipe. U petak smo znali da ćemo Rešad i ja biti članovi EKK (narandžaste majice su „uštirkane“ za tu priliku), a ko će biti treći bilo je nepoznanica i za selektora (mene). Naime, dosta dobrih rješavača, članova EKK „rasuto“ je po nekim ranije dogovorenim ekipama (Nikome nemam prigovor za to, već čak smatram da je to sasvim normalno, te da bi isto mislio i da je tamičenje u Srbiji, a da su neki članovi narandžastih obukli dresove drugih boja). Od Jovana Nedića kao mogućeg takmičara sam u startu odustao jer ga dobro poznajem – takmiči se samo kad mora, ali baš mora. Digresija, kada se sve završilo, pita me Vesna zašto nisam pitao Jovana? Pitanje me zbuni, jer pomislih da nisam nešto krivo shvatio. Možda je Jovan htio da se takmiči, a ja sam ga „marginalizovao“ pa se on tužan i utučen požalio ženi. Dok sam razmišljao šta da kažem Vesni, nailazi Jovan (bio je u fotografskom pohodu među enigmatima)...Pitam ga da li je želio da se takmiči. Nije morao ništa da odgovara, sve sam shvatio iz osmijeha. Ode on svojim poslom, radostan što ga nisam ni pokušao ubijediti da se takmiči. Digresija digresije: Nedićima (V. I J.) je veoma stalo do uspjeha EKK pa to stalno ističu u razgovorima, ali Jovan više voli da bude moralna podrška već i direktni akter. Potpuno ga razumijem i ne pišem mu nikakvo negativno brojanje. Treći Nedić ima svoju ekipu, ali ni njemu nije mrzak uspjeh EKK.

Dokle sam došao prije ovih digresija? Da, tražimo trećeg. U subotu ujutro je stigao Babič iz Crikvenice. Eto nama trećeg  (dobrog) rješavača za narandžasti tim. Uostalom, zaslužio je mjesto u ekipi još prošle godine. Tog jutra sam neobavezno ćaskao sa Nebom. Kaže da će Radoja, on i Gojko i Božo biti jedna ekipa, jer prošle godine nisu to uspjeli da realizuju, a da su o tome prethodnih dana razgovarali. Za one koji ne znaju, prošle godine sam prvo Radoju pitao da želi da bude u ekipi EKK (iako je u momentu razgovora bio u dresu „Čvora“). Pošto u tom momentu Radoja nije pokazao interesovanje, „angažovao“ sam Dragomirovića sa klupe za rezervne igrače. (Vi koji ne razumijete suptilni humor da kažem, Neba je najbolji takmičar u svekolikom članstvu EKK i nikako ne može biti rezerva, ali šta znam kakvi su mu planovi...za koju ekipu hoće da se takmiči). Dakle, Nebi rekoh, dobro...nije to loš potez, možete biti visoko plasirani.

Dolazimo na pet minuta do takmičenja. EKK su BB, RB i SB (tri B) a kolege iz BL čekaju Radoju koji kasni. Pomalo su nervozni...nema Radoje...Interes EKK je da u ekipi ima Dragomirovića, interes Dragomirovića je da bude u ekipi koja će vjerovatno imati dobar plasman (Božo i Gojko jesu dobri, ali manjka im takmičarskih ambicija). Vidim da moram priskočiti. Okupismo se kao pred kakav važan meč. Pitam Borisa da li bi mu bilo mrsko da svoje mjesto u EKK1 ustupi Nebojši (To pitam a knegla mi u grlu. Nije lijepo s moje strane tako da se ophodim sa dragim kolegom, ali takva je sudbina selektora...pravi najbolji mogući tim pa makar napravio i neke nepopulatne poteze). Na moju sreću, Boris shvata situaciju i rado prelazi „na klupu“. Hvala mu i ovom prilikom. Skalapamo i EKK2 (Babič, Miljević, Mandić)...Kvalić popisuje ekipe, a stiže i Radoja... (ovdje se sad čuju gusle: „Kasno Marko na Kosovo dođe“). U sebi gunđam sam na sebe (I tri B su solidna ekipa, mislim), pa nije trebalo da pravim cirkus i pretumbavam ekipu...Radoja je našao ekipu (solidnu) i počinje takmičenje. U sali 37 civila, i trojica u narandžastom – Rešad, Slavko iz EKK i jedan nečlan EKK koga su dežurni zajebanti (IO, PG,...) prozivali: „Jesi li to prešao u Kikindu“.

Takmiči se 12 ekipa. Zadaci su vrlo interesantni, ali ima ih poprilično. Neke zagonetke mi zadaju dosta muke. Vidim da će tu biti (mojih) promašaja...ali mora se zbog višeg cilja. Sada već znate da je EKK prvi do prvog (Čvora). Veseo sam. Svi smo veseli. Nije lako u ovakvoj konkurenciji dobaciti tako visoko.Tabela govori da smo dobro sklopili ekipu i da je Neba najviše zaslužan za drugo mjesto (drugi je i pojedinačno) uz pomoć Rešada (osmi pojedinačno), a ja nisam mnogo podbacio (15.mjesto) pa smo za velikih 14 bodova nadmašili Splićane. Naša druga ekipa je zauzela osmo mjesto. Sasvim solidno. Solidnije od toga je to što je jedna grupa entuzijasta koji brane boje gradića „Bogu iza nogu“ na prestižnom takmičenju u Hrvatskoj ima dvije ekipe.

U pojedinačnoj konkurenciji Pero Veliki je pokazao da je Veliki, naš Neba odmah uz njega (20 bodova zaostatka) a treći je Jandragić. Reklo bi se – plasman bez iznenađenja.

Nastavak sledi (možda) pod nazivom KNJIGU PIŠE GALOGAŽA PERO