KNJIGU PIŠE GALOGAŽA PERO

Eroteka (i)

Knjigu piše Galogaža Pero
Knjigu piše i rebuse slaže
O tom djelu tupiće vam Ero
Svi čekaju šta li će da kaže
Pripomaže starina iz "Čvora"
Hajde Pero, štampati se mora

Ostavljam gudalo i gusle iako bi se još junačkih djela moglo opjevati, a prihvatam se tastature. Knjiga nas je održala, njojzi hvala. Bilo je najavljeno predstavljanje enigmatskih knjiga (množina) jer se, zaista, moglo šta i predstaviti. Knjige za promociju imali su (bili su u Rapcu): Nedjeljko Nedić, Zoran Radisavljević, Gojko Mandić, Zijadin Hasani, Stjepan Horvat i Pero Galogaža. Prva četvorica su iz meni nepoznatih razloga ne iskorištavaju šancu, a Štef i Pero su sjeli za astal za govornike, da zainteresovanoj publici (zaista zainteresovaoj!) predstave Perinu knjigu. Kao što sam i pretpostavio, Horvat se osvrnuo na biografije koje štampa „Čvor“. Naime, i od nekih koji su sjedili u blizini njega ranije su stizala „peckanje“: „Šta će nam to? Koga to interesuje?!“. Štef je plastično ilustrovao vrijednost bibliografija navodeći da su u nekim važnim knjigama (enciklopedijama) kao izvori navođene baš bibliografije koje je štampao „Čvor“.

Napomenuo je i da se sve knjige štampaju u ograničenom tiražu. Svi smo shvatili značenje „ograničenom“! Ne, ne, tiraž  nije ograničen na 2450 primjeraka, nije ni na 500, ...dakle štampa se u ograničenom (pst...u malom)  tiražu. Sve se radi volonterski, pa će „Čvor“ (čitaj: Štef) knjige štampati dok bude imao snage i volje. Prisutni su (osjeća se to) svi listom zadivljeni ovim šta radi Horvat, svi mu skidamo kapu. Svaka čast!

Nakon opšte priče o brojnim knjigama, Štef je prešao na priču o najnovijem izdanju, knjizi Pere Galogaže „Volim rebus“ (vol, Imre, bus). Reče da se prilično namučio da nagovori Peru da prikupi materijal, te danas ću-sutra ću...a prolazi vrijeme. Dok je Štef „ribao“ Peru, gledao sam u pod sve se plašeći da će Štef uhvatiti moj pogled. Već duže od dvije godine imam gotov materijal za knjigu o osmosmjerkama. Ostaje samo da napišem uvod (pola strane) i da još jednom pročitam tekst, ali nikako da se natjeram. Pero, potpuno te razumijem, mislim sam u sebi, češkajući se po glavi.

Štef nastavlja...priča o knjizi, zbirka rebusa...a onda, završavajući reče...“Ovdje imam nekoliko (5-6) knjiga, pa ako ih prodamo, znaćemo da ima zainteresovanih za ono što Pero stvara i šta je stvarao, i onda ćemo ga možda nagovoriti da pripremi materijal za još jednu knjigu...Pero, je li dogovoreno?!“....Pero, vrti glavom i odmahnu rukom: „Pa, dobro!“...To kao da je bio pucanj iz startnog pištolja. Razgrabiše se SVE knjige. E, sad nema vrdanja. Javno obećanje obavezuje. Publika se komeša. Pero, zahvaljuje Štefu i „Čvoru“, ističe da je on uradio manji dio posla, da mu je drago što je knjiga ipak štampana, a za obećanje...vidjeće. Hoće, hoće, znamo mi Peru. Čekamo novu „Čvorovu knjigu“. Promocija knjiga se završila u veseloj atmosferi.

U ovom javljanju, nekoliko riječi i o Skupštini Zagonetačkog saveza Hrvatske. Prisustvuju skoro svi članovi-predstavnici klubova, ali i brojni gosti. Prije početka šapuće mi Pero: „Ovo neće biti zanimljivo kao Skupština ESS. Neće se niko svađati“. Prošaputa i prsnu u smijeh. Nekoliko minuta kasnije incident. Pohvataše se za vratove k’o onomad braća Srbi u Kaću. Šapućem Peri: „Aaaa?!“. Sad se ja smijem. Naravno, ovo naprijed napisano je malo preuveličavanje, tzv. hiperbola, da ne kažem poluistina. Naime nije se dogodilo ništa ni nalik Kaću, ništa ni nalik svađi ili raspravi. Bila je obična opaska Stjepana Horvata upućena novom rukovodstvu ZSH, ali dobro mi se uklapa u ovaj izvještaj da ne bude sve hvaljenje. Sanda Reić Tomaš podnosi izvještaj o radu, pominje neke radnje administrativne prirode, donošenje odluka, te pominje akcije koje su provedene. U rukovodstvu ZSH su većinom logičari, a rad se podjednako bazira i na logičkim i na krasičnim zagonetkama. Fascinira me broj učesnika (učenika) koji se takmiče u rešavanju sudokua. Prošle godine ih je bilo na hiljade, 6000-7000-8000-9000.... Svaka čast! Najavljuju se aktivnosti za naredni period, a najavljeno je da će se naredni SOZAH održati u Orahovici. To potvrđuje i Stjepan Varaždinac koji je pozvao sve prisutne (i ostale) da dođu u grad ispod Papuka. Ja sam mu već obećao da ću doći.

Pročitani su i dobitnici povelja i priznanja ZSH, ali o tome ću pisati u sledećem nastavku pod naslovom SLAVODOBITNICI.

Hvala na pažnji. Nastaviće se (možda).