ĐURĐEVDANSKI URANAK
Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se
proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena
na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po
svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge
osobine, mešajući se sa predhrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik
Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.
Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u
prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje
se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće;
obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo
ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko
okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne. Na
đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao
vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče
bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.
Нема коментара:
Постави коментар