ORFEJ I EURIDIKA
Orfej i Euridika je antički mit o tragičnoj
ljubavi. Orfej je bio mitski pevač i pesnik, po nekim verzijama sin Eagra i
jedne od Muza. Prema mitu, kada bi zasvirao na svojoj liri, čak ni priroda nije
ostajala ravnodušna: drveće bi se povijalo prema njemu, ribe bi iskakale iz
mora ga bolje čuju, a šumske životinje bi mu bez straha prilazile. Iako se brzo
proslavio, nije imao mnogo sreće u ljubavi. Njegova žena, nimfa Euridika, umrla
je od ujeda zmije nedugo pošto su se uzeli. Orfej je bio toliko skrhan da je
odlučio da siđe u donji svet ne bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire kao
da je začarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kuče, Haron je
zaustavio svoj čamac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio
glad ni žeđ. Njegova tužna pesma dotakla je čak i hladna srca Hada i Persefone.
Dozvolili su mu da Euridikinu dušu izvede na svetlost dana i tako je oživi, ali
pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom pre nego što izađu. Zbunjen i pod
pritiskom, ne prepoznajući Euridiku u sablazni čije je kretanje osetio iza
sebe, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju voljenu. Nakon
toga sedam dana je gladovao, sedam meseci neprestano plakao, a zatim je tri
godine proveo u samoći.
Нема коментара:
Постави коментар